Milanović=Kosor=Sanader

U ekspresnom roku potvrdilo se ono što su ozbiljniji analitičari prilika u Hrvatskoj znali od samog početka: Vlada RH koju predvodi Zoran Milanović neće se u kvalitativnom smislu nimalo razlikovati od vlada Jadranke Kosor i Ive Sanadera.

Svakako, postojaće (uvijek postoje) neke razlike u nastupu, retorici, načinu medijskog istupanja i marketinškom pristupu. Ali, suštinski pomaka neće biti. Zapravo, sve sistemske promjene, bile one pozitivne ili negativne, biće izvršene pod direktnim uticajem snažnijih faktora, kao što je npr. EU.

U startu je bilo vidljivo da nova vlada Hrvatske nema rješenje za nagomilane ekonomske probleme. I tu je ne treba posebno kriviti-veoma je malo vlada u svijetu danas koje imaju hrabrosti poduzeti prave mjere. Stvari su jasne-izbori se dobijaju većinom glasova, a istih nema bez populizma. Populizam je, opet, nespojiv sa onim što je danas potrebno da bi se savladala recesija. I zato je neophodno da sistem kolabira, te da potom bude izgrađen na zdravim osnovama.

Da se vratimo sad početku teksta, šta je to konkretno Milanovićeva vlada uradila što ju je tako grubo kompromitovalo?

Pa evo, ovo: u ekspresnom roku nakon što je čovjeka postavila, Vlada RH smjenila je Vladimira Ferdeljija s funkcije pomoćnika ministra pomorstva, prometa i infrastrukture. Zašto je to tako relevantno? Zbog razloga smjene. Raj razlog je njegova izjava da "Vladi nedostaje hrabrosti". Evo kako to veoma jasno objašnjava sam Ferdelji:

"Osnovna stvar koju ja u biti zagovaram, i kada se zaviri iza bombastičnih medijskih naslova u sadržaj onoga što sam rekao, jest moja kritika, ili prijedlog, potpune i temeljite reforme državne uprave koja je u katastrofalnom stanju. Po mom mišljenju, imamo potpuno arhaičnu upravu, tromu i neefikasnu, i svoj posao, a to je punjenje državnog budžeta upravljanjem prirodnim i tehnološkim resursima države niti obavlja kako treba, niti će ga ubrzo početi obavljati ustrojena ovako kako je ustrojena"

Dakle, u sve diraj, samo ne u oligarhiju, njeno glavno oruđe birokratiju i državnu mafiju. Političari koji ne ulaze u te ključne "crvene zone", odnosno koji ne diraju te ključne društvene probleme-neće imati problem u svojoj karijeri i sive zone uticaja će ih ostaviti na miru, ako im već i ne pomognu.

U tom smislu očigledno je da nema nikakve razlike između Milanovića, Kosorove i Sanadera. Svi su oni bili nečije marionete, koje nemaju svoju autonomnu politiku, nego služe prostom obavljanju posla koji im je neko prethodno zadao. U svemu tome oni jedino mogu nešto da okrenu i promuljaju za sebe, ali ako pretjeraju-imate slučaj "Sanader".

Isti obrazac, naravno, na djelu je i u ostalim mikro-državama na Balkanu. Nespremnost da se uđe u koštac sa ključnim problemima, kakav je zasigurno i problem "arhaične, trome i neefikasne uprave", dovela je građane ovih državica na rub egzistencije i do obesmišljavanja osnovnih principa digniteta čovjeka.

S druge strane, ljudi poput Ferdeljija i dalje ostavljaju prostor nadi da nije još uvijek sve izgubljeno.

Uroš Simeunović


ZANIMLJIVO NA NETU

Učitava se...

Pročitaj više

28.1.12 | 1 komentara

Rođački kapitalizam: dobici privatizovani, gubici socijalizovani

Osnovna karakteristika savremenog kapitalizma u poslednjim decenijama, a tu upravo i leži ključni razlog aktuelne ekonomske krize, jeste najefektnije opisana terminom "rođački kapitalizam" (engl. "crony capitalism").


U osnovi, reč je o tome da postoji samo spoljna slika kapitalizma, koja se ogleda u formi i deklarativnoj privrženosti kapitalističkom modelu ekonomskih odnosa, dok u praksi nema bitne razlike između rođačkog kapitalizma i organizacije privrede po metodama Staljina i njegovih ideoloških sledbenika.


Mehanizam je identičan: nad ekonomijom monopol imaju strukture blisko povezane sa političkim moćnicima. Postoji monopol u kreiranju ekonomske politike na makro nivou, koji se spušta sve do mikro nivoa, čime se ostvaruje totalitarni uticaj na pojedinca, kako u ekonomskom, tako i u svakom drugom pogledu (informisanje, kultura itd.).

Ne postoji konkurencija preduzetnika, jer oligarsi potpuno kontrolišu ekonomske procese. To dovodi do toga da im se svi građani, odnosno samo društvo u celini, postepeno prilagođavaju, odnosno postaju potpuno zavisni od njih, jer nemaju mogućnost izbora. 

Mnogi odgovor vide u politici, jer smatraju ili da će u tom domenu ostvariti ličnu korist (jer je jako teško uspeti se na društvenoj lestvici nekim drugim dostignućem, preduzetničkim posebno, jer tu postoji monopol oligarha, "rođaka", "ortaka"), ili da će putem politike, odnosno državne moći, uspeti da promene postojeće negativno stanje. Naravno, ovaj drugi motiv problematičan je jer je nemoguće osvojiti vlast bez novca, a novac jedino mogu dati oligarsi. S druge strane, jačanje uloge države, istorija je pokazala, znači samo jačanje birokratije i oligarhije, jer vrlo brzo jedna oligarhija smeni drugu, a suštinski se ništa ne promeni.

U takvoj konstelaciji odnosa čini se da je jedino smisleno rešenje emancipacija na ličnom nivou. Svakako, istorija nas uči i da se sam istorijski proces kreće, uz povremene destruktivne ispade, uglavnom u dobrom pravcu, jer je nesporno da civilizacija i čovek istorijski napreduju, koliko god se nama činilo da to nije tako (ljudski vek je značajno produžen, uslovi života su sve humaniji, nauka je sve sofisticiranija). A ako ćemo pošteno, i ljudi su edukovaniji nego ikad pre, mada je sve još daleko od dobrog.

Možemo u svetlu te tvrdnje posmatrati i prošlogodišnje društvene nemire i proteste širom sveta. Sigurno da je tu bilo i da ima različitih motiva i manipulacija, ali nesporno je da sve više ljudi, pogotovo mladih i obrazovanih, traže novu šansu, odnosno žele da razbiju monopol "rođaka". Ta nova društvena energija, ukoliko ne pređe u neku preteranu formu destrukcije, može pomoći razbijanju monolitnih monopola, odnosno vraćanju u igru osnovnih postulata tržišne ekonomije i slobodne konkurencije, kao preduslova civilnog društva.

Marko Despotović


ZANIMLJIVO NA NETU

Učitava se...

Pročitaj više

27.1.12 | 1 komentara

Kako je Vranac proglašen za vino nedelje u Las Vegasu

Crnogorski Vranac  proglašen je za "vino nedelje" prema ocjeni lasvegaškog Review-Journal-a. Prema autoru odnosnog teksta u kojem se Vranac dobio ovo simpatično priznanje, u pitanju je jedno od najinteresantnijih vina koje je probao u posljednje vrijeme, te da savršeno ide uz svako jelo.

Prije svega, sjajno je kad se neko u Las Vegasu zbog bilo čega sjeti da postoji Crna Gora i Balkan uopšte. Ne zato što je LV po difoltu superioran ovom našem prostoru, već zato što tamo u principu ne razmišljaju o nama. Ni sad to ne bi učinili da je povod neka politička tema ili bilo šta o čemu ljudi ovde obično vole da debatuju.

Šta im je privuklo pažnju? Veoma jednostavno-kvalitetan proizvod. 

Državice i društva koja egzistiraju ovde jedinu šansu da se spomenu u pozitivnom kontekstu imaju ukoliko širem tržištu ponude dobre proizvode i usluge. Naravno, sjajna je stvar imati i fascinantnu kulturno-tradicionalnu pozadinu, ali, budimo realni-ogromnu većinu ljudi na planeti to uopšte ne interesuje. Možemo biti razočarani ili ljuti zbog toga, ali takav naš stav i emocija ništa neće promjeniti.

Uopšte, tržište se ponaša po principu "ugodno-neugodno". Ono što je ugodno potrošači će da uoče, kupe i zapamte, pod uslovom da im je baš ugodno. Ono što im je neugodno, uključujući i ratove i druge probleme koji se dešavaju na nekom prostoru-to će da etiketiraju negativno.

Možemo reći da je u pitanju medijska manipulacija, pritupost ljudi na Zapadu, neinformisanost itd, ali pogledajmo sebe-i mi se ponašamo isto kad su u pitanju hronični problemi na Bliskom istoku ili u drugim mjestima gdje ima stalno neke frke. Prosto, većinu ljudi ne interesuje istorijski kontekst priče, šta se tu zaista dešava. Oni rezonuju po principu: "tu su stalno neki problemi, bježi od budala".

Da bi se izašlo iz te negativne percepcije ne treba plaćati ogromne novce budžetskih korisnika na kojekakve lobi kuće. Bolje je samim građanima ostaviti taj novac. Prije ili poslije pojaviće se neko ko će da ga uloži u jedan novi Vranac, u nešto što će samim svojim kvalitetom staviti u stranu negativne floskule, a u prvi plan istaći sve ono što je pozitivno i kvalitetno. Jer, tu nema foliranja-ili ljudi vole tvoj proizvod, ili ne. 

U tome vjerovatno leži tajna ekonomske i vrijednosne obnove, koja jedina može da stvori pretpostavke evoluiranja političkog sistema. Nije to neka viša matematika, neka nedostižna apstrakcija. Sami naši ljudi, kreativci, naučnici, sportisti, preduzetnici-to nam dokazuju. Ovo je samo posljednji primjer.

Popijmo čašu vina u to ime. Živjeli.

ZANIMLJIVO NA NETU

Učitava se...

Pročitaj više

27.1.12 | 4 komentara

Neki Srbi su tukli neke Hrvate, neki Hrvati su tukli neke Srbe, a kako se ponašaju prosječan Srbin i Hrvat?

Povodom napada huligana na hrvatske navijače u Novom Sadu digla se poprilična halabuka na internet portalima, forumima i društvenim mrežama. Jedni pozdravljaju takav čin, drugi ga žestoko kritikuju. Pozabaviću se ovima drugima, i to onima koji žive u Srbiji.

Ova grupa ljudi u jednom neobičnom transu proklinje dotične huligane, ali, još i više, zemlju Srbiju, naciju i sve što je asocira na navijače, rukomet, četiri ocila, De Nirov obilazak nišlijskih birtija itd. Posebno su česti komentari tipa "stidim se što sam Srbin", "stidim se što živim u Srbiji", "dokle više" i slično.

Kad se priča skrati, a okrene suštini fenomena, jasno je da nema razlike između ovih narikača i onih koji opravdavaju huligane. To su dvije strane iste medalje. 

I jedni i drugi dio su iste psihološke matrice. Radi se o kolektivistima, koji nacionalnu pripadnost pretpostavljaju individualnoj. Naravno, nema ništa loše u tome da se čovjek osjeća dijelom neke nacije, kao i svake druge zajednice, ali problematično je kad tu kolektivnu pripadnost nadredi svojoj ličnosti. Odnosno, kad svoje lične frustracije, komplekse i strahove kompenzuje kroz neke grupne motive.

Ako pričamo o konkretnom primjeru, stvari su veoma proste. Određena grupa idiota je napala ljude koji su obavljali određene aktivnosti ne smetajući pri tom drugima. Idioti su svoj napad "opravdali" time što su neki drugi idioti u Hrvatskoj tukli i ubijali prije druge ljude, koji su pripadali naciji kojoj pripadaju i prvi idioti. To je bio "razlog" zašto su ljudi koji su dobili batine i doživjeli neprijatnosti u Novom Sadu bili istima izloženi. Naime, bili su Hrvati, kao i oni idioti koji su tukli i ubijali nedužne Srbe u Hrvatskoj.

Poenta je sljedeća: i jedni i drugi idioti, kao i jedne i druge žrtve, imaju svoja imena i prezimena. Krivci trebaju da odgovaraju za krivična djela koja su počinili. Krivično-pravni proces u rukama je zvaničnih institucija. Te institucije se mješaju u sve i svja, a najmanje rade ono što moraju da rade-da štite bezbjednost, imovinu i ličnost građana. 

U tom začaranom krugu svi čine ono što nije njihov posao: idioti tuku ljude, države/sudovi ih ne procesuiraju, jer se bave zadiranjem u ekonomske, kulturne i druge oblasti u kojima im nije mjesto, a treći-neutralni građani, umjesto da donose racionalne odluke i sankcionišu političke elite koje ne rade svoj posao, "stide se što su ovo ili ono". Zašto bi se stidjeli? Jesu oni tukli nekoga? Oni mogu i trebaju da se stide za nečasne rabote koje su sami počinili. Nemaju razloga da se stide u ime drugih. Pogotovo nemaju razloga da se stide "jer su Srbi", jer 99,9% Srba nije pravilo gluposti po Novom Sadu.

Ti "koji se stide" razmišljaju kolektivistički. Isto kao i oni "zbog kojih se stide". Takva percepcija omogućuje državi, koja je dužna da spriječi svako nasilje, da to ne čini, već da se bavi onim čime ne treba da se bavi. Zato glasove dobijaju oni koji podržavaju idiote, ili oni koji suptilno podržavaju "one koji se stide". Naravno, koji god da dobiju izbore, baviće se tim stupidnim psihološkim frustracijama mase, a ne funkcionisanjem vladavine prava, koja omogućuje da svaki prestupnik bude kažnjen, bez obzira na koga je udario. Glupost je "stiditi se" samo zbog napada na Hrvata i uništenja njegovih kola, ako se pri tom niko nešto posebno ne buni kad se uništi imovina Slovaka, Roma, Rusina, Srbina ili bilo kog drugog čovjeka. Znate, krivično djelo je krivično djelo, i svako je opasno i loše.

Odnosnih problema na ovim prostorima biće sve dok dominira psihologija kolektivizma/mase. Jedini način da se izađe iz te baruštine jeste afirmacija lične odgovornosti, slobode i etičkih vrijednosti koje izviru iz samog čovjeka. Izviru, a ne da su mu nametnute, ili da ih verbalno prihvata "jer to tako treba".

Rale71


ZANIMLJIVO NA NETU

Učitava se...

Pročitaj više

26.1.12 | 11 komentara

Teza-Antiteza u novom ruhu

Kao što je već i bilo najavljeno, Teza-Antiteza ima novi domen. I novi dizajn. Na neki način inoviran je i njen koncept. Ona više nije tipičan lični blog. Zapravo, u čisto tehničkom smislu, ona više uopšte nije lični blog. To ne znači, kakogod, da se ne bavi ljudima i pojedincem. Naprotiv. Tek će da se bavi tim temama. Ali, iz novih uglova.

Teza-Antiteza dobija nove saradnike. U pitanju su ljudi koji će na najbolji način prezentovati stavove i ideje koji predstavljaju vrijednosni okvir ovog bloga. Ko prati ovaj blog nešto duže, zna da je T-A snažno inspirisana idejom slobode čovjeka, slobodnog tržišta, vladavine prava kao mehanizma zaštite pomenutih sloboda. U narednom periodu upoznaćete ljude koji žive tu ideju.

Naravno, Teza-Antiteza ostaje otvorena za različita mišljenja. Ko god ima šta da napiše o onom o čemu misli i promišlja, dobiće mogućnost da u okviru rubrike "KONTRASTAV" izrazi svoja viđenja. Svakako, ne treba ni pominjati posebno da, pored toga, i dalje putem komentara svako može da napiše o svemu šta misli. Opet, na pristojan i civilizovan način. Ko ne poštuje elementarna pravila igre ili spamuje, biće promptno sankcionisan. Sloboda=odgovornost.

Veoma brzo dobićete priliku i da se upoznate sa stavovima onih koji realno utiču na procese u društvu. Oni će da gostuju na Tezi-Antitezi, da li kroz formu gostujućih kolumni, da li putem tviterjua ili na bilo koji drugi način, nebitno. Bitno jeste da izraze svoje stavove, te da isti budu upoređeni sa realnim stanjem u kojem živimo.

Takođe, u narednom periodu T-A prenosiće sadržaj koji je komplementaran sa njenim vrijednosnim stavovima, i to u okviru rubrike TRIBUTE. Prirodno, prethodno ćemo konsultovati uslove korišćenja tekstova drugih, tražiti dozvolu, odnosno-navesti link ka originalnom sadržaju.

Budući da će više autora da objavljuje svoje tekstove na Tezi-Antitezi, postoje i nova pravila vezana za uslove korišćenja tekstova s ovog bloga. Vrlo jasno-bez dozvole administratora bloga, a koji istu traži od samog autora teksta, nije dozvoljeno kopirati originalni sadržaj Teze-Antiteze. Moraćemo svi malo da se učimo šta je tuđe vlasništvo, da se ne igramo sa istim, odnosno moramo da ga poštujemo. To je bazični civilizacijski princip. I ko to ne bude poštovao-odgovaraće. Ne samo putem KradiMamu.com.

Teza-Antiteza, rekosmo, ostaje otvorena za različita mišljenja. Svi mogu da se priključe, ako žele i ako imaju šta da napišu. Naravno, ljudi koji žele da pomognu razvijanju T-A mogu to da učine i na druge načine, ne samo kroz pisanje tekstova. Otvoreni smo za saradnju, na način kako vama odgovara.

U osnovi, to bi bilo to za (novi) početak. Opet, ništa nije novo, a ništa ne ostaje isto. Prirodni princip. Panta rhei. Vjerovatno će u nekom narednom periodu u početku biti malo tehničkih problema, zbog novog domena, prenosa podataka itd. Platforma za komentarisanje je jedan od primjera: disqus-u treba malo više vremena da se navikne na novi domen. U principu, to ćemo rješavati u hodu, jer se bez tehničkih fazona, iako su u nekom segmentu bitni, ipak može.

Ne može se bez komunikacije. Dobro došli.

ZANIMLJIVO NA NETU

Učitava se...

Pročitaj više

26.1.12 | 10 komentara