Pojedena deca revolucije

Piše: Aleksandra Miletić

Uz dozvolu autorke preuzeto sa bloga "Mesec, suncokret i ostale priče"

"Više ništa nije isto, nikad neće biti kao što je bilo ranije, ostaje nam samo borba, borba i sećanje na neko sretnije vreme kada smo zajedno bili svi, koje nijedna slika, nijedna pesma, ne mogu vratiti..."

Atheist Rap

U četvrtak sam u Banovini gledala domaći film "Lice revolucije". Ne volim modernu srpsku kinematografiju jerbo imam utisak da je primarni cilj režisera da onerasploži publiku i ubije je u pojam. Shvatam ja surovu realnost u kojoj kojoj živimo, umetničku potrebu da se govori o tome, ali brate slatki, što je mnogo, mnogo je. Smanji nivo umetničke aspiracije i nasmej me, zabavi. No, ne želim da se ovo pisanije pretvori u kritiku modernog srpskog filma jer hoću da pišem o nečemu sasvim drugom. 

Dakle, gledala sam film pod čijim sam utiskom još uvek i čini mi se da se neću skoro oporaviti. "Lice revolucije" je odličan film, ali ukoliko ste bivši idealista Otporaš, biće vam mnogo teško, rascopaće vas sve one emocije i brutalnost, a kada kažem brutalnost, mislim na post skriptum dešavanja od 5. oktobra 2000. I evo nas, dvanaest godina posle i ništa. Svaki idealizam je nestao, nema ga ni u tragovima, a oni koji nikada nisu bili idealisti su uvalili dupeta u fotelje, pokušali da operu prošlost i počnu iz početka.

Mene su zatrovali politikom veoma rano i to je večiti usud, uvek i svuda stižem prerano, dođem, vidim i odem. Elem, moj prvi susret sa politikom je onaj nesretni Depos i njihovi šareni posteri sa azbukom. Sećate se? E, te ’92. godine sam izašla na izbore prvi put, ujak me je nosio na krkače, ušli smo na izborno mesto, uzeli listić, ujak pitao za koga ćemo glasati, ja počela da se dernjam "DEPOS, DEPOS" i zaokružila ih. Imala sam 7. godina. Simbolika mog zaokruživanja ujakovog glasačkog listića je bila više nego jasna, ali tog 20. decembra nije bilo dovoljno ljudi koji su mislili na budućnost. 

Nažalost, pamtim i da su socijalisti uz pomoć Arkanove grupe građana i radikala formirali vladu, pamtim da su tih godina svi naprasno postali srpski nacionalisti. Eto, ne sećam se šta sam jela prekjuče za doručak, ali se sećam parole "Srbija je večna dok su joj deca verna". Sećam se Radomana Božovića, Nikole Šainovića i tog da je DSS nastao iz DS-a. Pamtim, a neću, ne želim. Pamtim i da su u Dnevniku u 19.30 puštali snimke izmasakriranih tela pozivajući ljude da idu u rat. Pamtim i da sam imala problema u školi - nisam znala da pevam ’’Hej, Sloveni’’ jer sam kao dete iz četničke porodice znala samo "Bože, pravde" (pravu verziju, ne ovu novu, promenjenu), sećam se prozivanja učiteljice zbog tog istog četničkog porekla i činjenice da mi je otac dezerter. Jednostavno, to su bili moji koreni, nešto odakle sam potekla i tu se ništa nije moglo, kao ni protiv ćaletove odluke da ne želi da ubija. 

Sećam se inflacije, Dafine, Jezde, Karića, Milana Panića. Sećam se početaka turbo folka, praznih rafova u radnji, kevinih suza, siromaštva, restrikcija struje...  ’’Otvorenih vrata’’, Ramba Amadeusa koji je glumio u filmu Dragane Mirković, ’’Slatko od snova’’. Sećam se i onog pro-ratnog filma u kom Virdžina tj. Marta Keler neguje ranjenog Igora Pervića koji će se vratiti u rat čim se oporavi. Sećam se da Slobodan Selenić nije doživeo da vidi ’’Ubistvo sa predoumišljajem’’. Dok kucam ovo, sećanja samo naviru, roje se strahovitom brinom, ali stajem ovde. Postaje previše lično. Sad mi žao što se sećam svega toga jer sam bila dete, tih godina je trebalo da se igram i da mi najveći problem bude to što se Saši Mitiću, mojoj simpatiji iz klupe, sviđa Jovana. I nikada im neću oprostiti svoje detinjstvo. Nikada. Njima, socijalistima. Demokratama nikada neću oprostiti socijaliste. 

Fast forward na 2000.-u i Otpor. (Nema svrhe da pričam o ’96.-oj i duvanju u pištaljku dok sam držala kevu za ruku. Neću ni o bombardovanju. Tada sam već poprlično bila zatrovana politikom. Mentalno sakaćenje čije posledice osećam i danas.) U Otpor sam ušla iz želje da nešto promenim, da na neki način utičem u svrgavanju tiranina. (Kako sam samo bila naivna!) Niko nikada ne treba da podcenjuje bes i revolt mladog čoveka. Niko me nije vukao za rukav, terao; jednostavno sam ih jednog dana našla i pitala šta treba da se radi. Bila im je frka što sam mlađa od svih njih 4-5 godina, ali ipak sam postala deo ekipe. Nosila sam belu majicu sa, sprejom iscrtanom, pesnicom kroz grad, ćale je čupao kosu i molio me da to ne radim jer će mi neko slomiti kičmu. Te godine nisam osećala strah, osećala sam da će kraj ubrzo doći i da će sve biti u redu. Bili smo idealisti, verovali u ideju, u visoko podignutu pesnicu, jednostavno smo verovali. Bili smo strašno glupi, bes i energija cele jedne generacije izmanipulisani do tačke da boli. Blokirali smo puteve, lepili plakate, nosili majice i bedževe, protestvovali i urlali: ’’gotov je!’’. I ništa. 

                   

Desio se narod 5.oktobra, a među tim narodom bili su i moji drugari, gutali suzavac i dešavali se. Ne znam, bude mi teško kad pomislim na to. Sa velikom tugom mi na pamet dolaze slike sa konvencije u Domu omladine, 2001. godine kada su oni za govornicom trabunjali o bespotrebnosti pesnice i tako nekim čudnim stvarima.  Tog februara 2001.-e jedan deo mene je nestao. (Drugi, mnogo veći deo mene je nestao 12.marta 2003.) Bilo mi je čudno što neki Otporaši postaju foteljaši. Shvatili smo da je naša uloga u revoluciji gotova, ali nam je bilo drago što smo uspeli. Tiranin je sklonjen, dolaze novi, bolji dani. Tada je zaista bio lep osećaj, to, biti mlad u Srbiji. Još uvek sam mlada, još uvek u Srbiji, ali odavno nije lep osećaj. Odvratan je zapravo. Jbg, nismo imali pojma šta nas sve čeka. Nismo imali pojma da će sve to u šta smo veovali biti ugaženo i bačeno u blato i biti nipodaštavano.

Kad bih mogla da vratim vreme, vratila bih se i išamarala naivnu 15-ogodišnju Aleksandru, zapravo, ubila bih je od batina i rekla joj da se okane ćorava posla. Onda sam otišla u DS, pa su ubili Đinđića, Otpor! je postao politička stranka i totalno umro na izborima, pa se priključio DS-u, onda su me 2005. izbacili iz stranke zbog podrške već izbačenom Čedi i to je bilo to. Imala sam 20 godina. Tada sam završila sa bilo kakvom politikom. Glasala sam sve do ovih izbora, uvek birajući manje zlo. Ove godine sam odlučila da prekinem i sa tim jer mi se smučilo. Nisam više mogla da dozvolim da moj glas ima ikakve veze sa onima koji su mi uništili detinjstvo. Bilo me sramota od same sebe. Nažalost, proces detoksikacije još uvek traje jer sam dubinski zatrovana i pamtim.

Moji drugari iz Otpora su se uglavnom poženili, neki napustili zemlju, ali nikom od njih nije palo na pamet da izvuče nešto iz svega toga, da unovči svoje učešće u revoluciji. Jedan jedini (i glavni) Otporaš koji nam nije bio drugar, postao je najpre član, a zatim i  poslanik DS-a.

Za koji dan punim 27. godina. Na momente imam osećaj da ih imam 127. Zato sam prestala da gledam informativni program, preskačem deo o politici u novinama i uopšte da me bude briga. Razočarenje mi je veliko poput neba. I razumem ’’Lice revolucije’’ previše dobro...  

ZANIMLJIVO NA NETU

Učitava se...

Pročitaj više

3.6.12 | 0 komentara

Neću da plaćam da me teroriše Zdravko Čolić svojim sranjem od muzike

Zdravko Čolić sinoć je pjevao na Trgu Krajine u Banjoj Luci. Koncert je bio besplatan. Dosta ljudi je došlo. Bilo im je lijepo, pjevalo se, igralo.

Ipak, sinoćnji koncert dokaz je dubine gliba u kojem se nalazimo. A najveći je problem što tako malo ljudi shvata poentu problema.

Prije svega, koncert je bio besplatan jer je bio finansiran od strane Grada Banje Luke, Vlade Republike Srpske i Predsjednika Republike Srpske.

Pitanja:

1. Budući da pomenute institucije nisu davale lični novac ljudi koji rade u njima, nego novac poreskih obveznika, ko im je dao za pravo da u vremenima teške ekonomske krize troše novac na nepotrebne stvari?

2. Zašto se meni kao poreskom obvezniku uzima novac za plaćanje Zdravka Čolića? Ja Zdravka Čolića ne slušam, njegova muzika mi je sranje, a on mi se gadi kao ličnost. Zašto sam primoran da ga plaćam? Ovo bih posebno volio da mi odgovore oni koji mi pametuju kako država treba da raspolaže sa što više novca i kako pojedinci trebaju da se žrtvuju.

3. Zašto poreski obveznici iz Nevesinja, Bileće ili Prijedora finansiraju koncert Zdravka Čolića-u Banjoj Luci? Kakve oni imaju veze s tim?

4. Ako je istina da je postojalo "neviđeno interesovanje" za ovaj koncert, kako su organizatori najavljivali prethodno, zašto onda nisu puštene karte u opticaj koje bi zainteresovani-sami plaćali?


5. Zašto, po istom kalupu, i ljubitelji drugih izvođača i različite vrste muzike, ne bi od institucija Republike Srpske na poklon dobili koncert svog omiljenog benda ili izvođača? Po principu-koliko ljudi, toliko ćudi, toliko ukusa i-bendova? Zašto nam se svima nameće Zdravko Čolić, Lepa Brena i Ceca?

6. Ko će da plati dodatno vrijeme koje troše radnici "Čistoće" sklanjanjem onog tovara đubra koje je ostalo na Trgu poslije koncerta?

6. Zašto se remeti moj duševni mir tako što mi se preko pola noći onemogućuje da spavam, jer postoji ta halabuka u gradu koju izaziva ozvučenje? Ja rano ustajem, radim i subotom, ne mogu poput državnih službenika da ostanem duže budan. Zašto smo svi prinuđeni da ne spavamo? Lično, noćas sam očajno spavao, boli me glava, pala mi je efikasnost na radnom mjestu i to je ozbiljno opasno po budućnost Republike Srpske. Slabija efikasnost privrede, slabija konkurentnost, pad produktivnosti, pad svega. Na kraju krajeva, zašto uopšte moram da budem izložen glasnoj muzici? Neka idu u zatvoren prostor. Ponavljam, ako su već toliki moji sugrađani operisani od sluha, dobrog ukusa i predodređeni za muzički i kulturni paganizam i primitivizam, ja nisam.

E ovde dolazimo do suštine. Sad se već priča o ukusima. Neko može reći "hej, ti nemaš pojma, Čola je vrh". Ja na to odgovaram: jebo te Čola, a ti njega. To je jedan običan papak koji ništa nije napravio mimo ovog prostora, a ovde je napravio uspjeh samo zato što je odmah na početku karijere pjevao "druže Tito mi ti se kunemo", a i dan-danas nastavlja da liže dupe moćnicima. Ljudi u Srbiji su prinuđeni da plaćaju onaj njegov šugavi CD kad se pretplaćuju na mt:s. Što nije napravio uspjeh u evropskim razmjerama ako je faca, kao što se tvrdi?

Dakle, dolazimo do sukoba ukusa, što samo po sebi nije sporno. Ali, itekako je sporno kad se dođe do finansiranja tih ukusa. Što se mene tiče svako neka sluša i voli šta god hoće. Ali, ja ne želim to da plaćam. Ne želim. Tačka. Zašto me država dovodi u stanje kakvo je svojevremeno generisao svaki fašistički diktator, a koji je svima nametao svoj ukus? To je totalni kretenizam. 

Sve ovo samo je još jedan u nizu dokaza besmislenosti tolike državne regulacije. Sve postaje nametnuto. Prinuđeni ste da čak i slušate muziku koju mrzite. Ono, dovedu je do vas i puštaju glasno. Plus, uzimaju vaš novac da bi je platili.

Ta praksa mora da se zaustavi. I zaustaviće se, ne jer ćemo u međuvremenu da evoluiramo, već zato što uskoro neće biti para. Sve će da pukne. Ne, puknuće samo mediokriteti. Ta tričava većina građana. Koja sluša ljigavog Čolića.

ZANIMLJIVO NA NETU

Učitava se...

Pročitaj više

2.6.12 | 7 komentara

Adem, Siniša i himna

Piše: Saša Panić 


Svjedoci smo ogromne medijske pažnje i halabuke koju je u Srbiji podigao slučaj Adema Ljajića i njegovo odstranjivanje iz reprezentacije zbog toga što nije pjevao himnu na prijateljskoj utakmici Srbija-Španija. 

Najkraće, slučaj se može opisati na sledeći način: Siniša Mihajlović, novi selektor Srbije, dolaskom na čelo reprezentacije, donio je nekoliko svojih pravila. Jedno od njih je i obavezno pjevanje himne od strane igrača na početku utakmice. To pravilo je, navodno, unio i u ugovore koje su prihvatili i potpisali svi pozvani reprezentativci, među kojima je bio i Adem Ljajić. Adem nije pjevao himnu, Siniša ga je odstranio iz reprezentacije. Tačka. 

Jednostavan slučaj, ali u Srbiji, nažalost, ništa nije tako. Pojavila se gomila različitih „eksperata“ iz NVO sektora, kao i „velikih“ fudbalskih stručnjaka, koja je počela da se bavi selektorovim, a ne igračevim postupkom. 

Kao neko ko je 15ak godina aktivno igrao i trenirao fudbal, a trenutno je i veoma dobro upoznat sa sportskom i političkom situacijom u Srbiji, pozabaviću se samo nekim od teza koje zastupaju navedeni „eksperti“.

1. Selektor ne bi trebalo da prisiljava igrače da pjevaju himnu! 

Pa i ne prisiljava ih. Prosto, čovjek je donio par pravila koja su igrači privatili i potpisali. Kao selektor ima najveću odgovornost za rezultate reprezentacije, pa ima i pravo da uvede svoja pravila. Ako se Srbija ne plasira na Svjetsko prvenstvo u Brazilu, otkaz će dobiti Mihajlović, a ne 22 igrača. 
Fudbal je igra koja se 150 godina razvija na određenim pravilima, a jedno od najvažnijih je hijerarhija i neizostavno pravilo da je trener uvijek u pravu i uvijek iznad igrača. Izgleda samo u reprezentaciji Srbije nije i ne mora da bude tako.

2. Patriotizam nije pjevanje himne na početku utakmiice!

Sa ovim bih se čak mogao djelimično složiti. Međutim, ovdje se dvije stvari zanemaruju. 
Prvo, svako ko je igrao fudbal ili bilo koji kolektivni sport zna da pobjeđuje tim, a ne pojedinac. I najbolja reprezentacija na svijetu je samo skup pojedinaca, ako oni nisu TIM! Pogledajte Argentinu ili Englesku poslednjih desetak godina. Siniša Mihajlović sve to jako dobro zna. Himna je samo jedan od načina da se stvara tim. Zajedno igramo,treniramo, jedemo,spavamo, pobjeđujemo...ZAJEDNO pjevamo himnu!
Drugo, zašto je problem pjevati himnu sveoje zemlje? Zašto niko ne postavlja to pitanje? Da li dolazi (ili je već došlo?!) vrijeme kad će u Srbiji biti nepoželjno pjevati himnu? HIMNU SRBIJE?! Baš me zanima definicija patriotizma svih tih koji zastupaju gorenavedenu tezu.

3. Adem Ljajić je pokazao svoj patriotizam igranjem za mlađe selekcije Srbije.

Ovo se mora posmatrati na drugi način. Poziv i igranje u reprezentaciji bilo kojem mladom neafirmisanom igraču (kakav je i Adem bio prije 5-6 godina) donosi ozbiljne poene, kako na otvorenoj sceni, tako i u menadžerskim krugovima. Na kraju krajeva, svima je dobro poznata priča o mnogim igračima upitnog kvaliteta koji su pozivani u reprezentaciju da bi ih njihovi klubovi ili menadžeri lakše prodali. Tako da priča o „žrtvovanju“ bilo koga prilikom igranja fudbala ili bilo kog drugog sporta za svoju zemlju jednostavno ne stoji. Mlad igrač puno više dobija, nego što gubi nastupom u reprezentativnom dresu.

4. Ademu Ljajiću su, ovim izbacivanjem iz reprezentacije, ugrožena ljudska prava!

Ovo mi je hit! Neka mi neko nađe ljudsko pravo igranja za reprezentaciju. Evo, i meni su onda ugrožena ljudska prava. Ne igram za reprezentaciju! A za razliku od Adema, čak nisam ni na širem spisku. Mislim, stvarno...

Ovaj tekst sam napisao prosto iziritiran činjenicom da se jedna čisto sportska stvar koristi u neke sasvim druge svrhe . Pitanje je da li bi se uopšte ovakva rasprava i vodila da je umjesto Adema Ljajića iz reprezentacije odstranjen npr. Slobodan Rajković. Vjerovatno ne bi. Prosto, ne bi bilo dovoljno materijala da se srbijanski autošovinisti aktivno uključe u priču. Ovako im je sve došlo „na tacni“. Siniša kao „osvjedočeni srpski nacionalista“, Adem kao pripradnik „ugroženih manjina“ u Srbiji. Nije moglo bolje, ako pitate vođe i pripadnike raznih NVO u Srbiji.

Iskreno mi je žao Adema, kao mladog čovjeka i veoma talentovanog fudbalera. Svi oni koji su potegli ovakve priče nanijeće mu puno više štete, nego sam izvorni događaj. Nadam se da je Adem toga svjestan i da će iz svega ovoga izvući neke pouke.

A svima nama mora biti jasno da ovdje nisu u pitanju ni Adem ni Siniša. I da nikoga, od tih ljudi, nije briga kako će sve ovo uticati na karijeru i, zašto ne reći, život Adema Ljajića. Ova priča će samo poslužiti da se popuni prostor do nekog novog „važnog događaja“ koji će biti iskorišten u svrhu dokazivanja kako su Srbi „nacionalisti, šovinisti, fašisti“....(slobodno nastavite niz)... 

Možda do PRIDE-a u oktobru ili nekih novih barikada na Kosovu? Za Kosovo nisam siguran (ko zna šta će tamo biti), ali smijem se kladiti na PRIDE!


ZANIMLJIVO NA NETU

Učitava se...

Pročitaj više

1.6.12 | 9 komentara

Zašto političari, uključujući i opoziciju, treba da se tornjaju iz Picinog parka

Reakcije ljudi povodom najave izgradnje stembeno-poslovnog kompleksa na prostoru današnjeg banjolučkog "Picinog parka" svakako su jedna od najpozitivnijih stvari koje su se u ovom gradu desile u posljednjih desetak godina, bar što se tiče građanskog aktivizma. Kao što je napisano u prošlom tekstu o ovoj temi, ljudi se motivišu i aktiviraju oko onih tema koje intimno osjete kao bitne, makar u nekom širem kontekstu. I oni to čine uglavnom oko onih stvari koje mnogobrojni vajni analitičari javnog mnjenja, politikolozi, sociolozi, mediji, političari i ine društvene sveznalice nikad ne bi pretpostavili. I onda kad se takvo nešto najmanje očekuje.

Naravno, ljudi o svakom pitanju mogu i trebaju da imaju različite stavove, pa tako i oko pitanja Picinog parka. Bitno je da sve protiče u normalnoj i civilizovanoj atmosferi. I nije toliko ni bitno da li je neko više ili manje u pravu, već je ključno upravo to da ljudi-reaguju. Već dugo niko nije reagovao, i to je bilo strašno. Ne radi se o tome da imamo ovakvu ili onakvu vlast, ili da imamo ovakve ili onakve političke motive i preferencije-poenta je da jedan grad ne može sebe da nazove centrom ili prijestonicom ukoliko u sebi nema taj kritički duh, kritički potencijal, koji preispituje stvari i ponašanja ne samo kritike radi, već da bi se u toj neprestanoj pozitivnoj tenziji dolazilo do kreativnijih rješenja. Takvo nešto Banjoj Luci je definitivno nedostajalo, i baš zato je odlično ovo što se dešava ovih dana.

Već par dana ljudi su vršili određene proteste. Sve je počelo na internetu, što je sjajno i što sugeriše da je i kod nas potencijal društvenih mreža i značaj neta sve izraženiji, ma šta o tome skeptici mislili. U momentu pisanja prvog teksta fejsbuk stranica `Spasimo Picin park` imala je 8.000 fanova, dok u ovom momentu skoro 35.000 ljudi podržava ovu inicijativu. Za jednu Banju Luku koja do sad nije imala bilo šta slično-ovo je fenomenalno.

Juče se sve to manifestovalo i u offline, realnoj varijanti. Oko hiljadu Banjolučana se okupilo, izrazilo svoj stav i prošetalo gradom. Ovo je posebno indikativno i zaslužuje par riječi, zbog kojih je ovaj tekst u principu i napisan. Naime, primjećuje se da političari počinju da se zanimaju za ovu inicijativu i da joj obraćaju posebnu pažnju. To nije samo po sebi čudno-političari uvijek traže način da podiđu ljudima, da priđu masi i pokušaju da dobiju najviše za sebe. Međutim, u ovom konkretnom slučaju postoji jedan problem.

Prije svega, političari su u ovom gradu postali toliko neomiljeni da ljudi prosto ne vole da ih vide čak i kad pokažu dobre namjere. Političari su potpuno kompromitovani i za njih se glasa u 90% slučajeva ili zato što ljudi imaju od njih neku neposrednu korist ili što bi, u suprotnom, mogli imati neku neposrednu štetu-ukoliko ne glasaju za njih. Takođe, dosta ljudi glasa čisto zato što ima nekog prijatelja ili rođaka na nekoj listi, ili što je obećao nekom od njih da će za nekoga glasati. Ono što, kakogod, svi znamo jeste da političari ne uživaju ama baš nikakvo intimno povjerenje kod 90% građana Banje Luke, i to s pravom.

Svjedoci smo da su se na ovu priču oko Picinog parka sad nakačili mnogi opozicionari. Međutim, mislim da bi im najpametnije bilo da se ovaj put sklone od ove inicijative. Prije svega, oni s njom nemaju apsolutno ništa. Godine i godine su prošle a oni sami nisu uspjeli da iniciraju bilo šta što bi ljude motivisalo da se okupe oko bilo čega. Nisu uspjeli da naprave niti jedan prosječan miting u Banjoj Luci kojem bi prisustvovali ljudi iz ovog grada, a ne partijski aktivisti koje su dovezli autobusima iz cijele Republike Srpske. I zato nemaju nikakvo pravo da sad dođu i pokušaju da izvuku predizborne poene za sebe. Oni za ovu akciju građana nemaju bilo kakve zasluge. 

I ne samo da nemaju bilo kakve zasluge, nego se povodom svega ovoga ponašaju prilično drsko i bezobrazno, kao da su ljudi ovde maloumni. U svom blogu poštovani gospodin Igor Crnadak, visoki funkcioner PDP-a, kaže da su građani sami krivi zbog poteza vlasti, jer su za nju toliko puta glasali. Ovo je zaista drsko, jer su upravo odbornici Partije demokratskog progresa glasali za spornu odluku kojom je Grad prodao Picin park. Kao što su glasali i svi drugi odbornici opozicije. Jer, odluka da se Picin park proda bila je jednoglasna. Političari su, dakle, Picin park prodali i zato sad, narodski rečeno, mogu da odjebu od njega.

Dakle, to je razlog zašto opozicija treba da se skloni. Ona nema bilo kakav kredibilitet da konstruktivno osporava vlast u ovom slučaju. Ali, da muka po njih bude veća, većina građana Banje Luke smatra da opozicija i inače nema bilo kakav kredibilitet. Prosto, njima su vlast i opozicija-isti. Odnosno, smatraju da nema boljih, već se uvijek traži manje zlo. Političari su učinili da ljudi postanu potpuno apolitični, te je baš zato ova inicijativa toliko bitna: nije dobro kad svi postanu apolitični i nezainteresovani za društvene procese. Zato je odlično što ljudi traže i pronalaze nove oblike društvenog angažmana. Opozicija nije umjela da im to ponudi. Građani su sami to učinili. I to sve pokazuje.

I glup je "argument" opozicije da ovakvim stavovima građani pomažu vlast. Ne, građani su ovih dana upravo pokazali kako se argumentovano, organizovano, masovno i dostojanstveno pruža otpor onim potezima vlasti koje smatraju lošima. Opozicija to nije do sad učinila i to svi ljudi u tim strankama znaju. 

Prema tome, sve je jasno. Očigledno je da razvoj političke kulture i, uopšte, političkih procesa, ipak za neophodan preduslov ima sazrijevanje svijesti kod ljudi i razvoj građanskog društva. Politika ide tek poslije toga. I zato, svi oni koji se politike igraju i koji je vide kao sredstvo ostvarivanja privatnih interesa a na osnovu kolektivne demagogije-treba da se sklone. Uostalom, pripratite malo šta ljudi na pomenutoj fejsbuk stranici poručuju političarima i sve će vam biti savršeno jasno.

ZANIMLJIVO NA NETU

Učitava se...

Pročitaj više

31.5.12 | 0 komentara

Fejsbuk intervju sa Draženom Milosavljevićem

Povod za fejsbuk intervju sa Draženom Milosavljevićem jeste njegova kandidatura za odbornika u Skupštini Grada Banja Luka, i to u svojstvu nezavisnog kandidata. Dražen je mlad čovjek koji je u banjolučkoj javnosti zapažen kroz svoje aktivno djelovanje u savjetu mjesne zajednice Starčevica, gdje je pokrenuo čitav niz akcija i projekata koji su poslužili obogaćenju kvaliteta života ljudi koji žive u tom naselju. Takođe, poznaju ga i mnogi posjetitelji lokalnih portala i foruma na kojima je Dražen aktivan i putem kojih često izražava svoje stavove i vodi konstruktivne polemike. Slagao se ili ne sa njegovim stavovima, svako iole dobronamjeran uvijek će priznati da je Dražen izuzetno kulturan sagovornik, te da razlike u mišljenjima nikad nije pretvarao u konflikte i zlu krv, naprotiv.


Činjenica da je odlučio da proba nešto što u Banjoj Luci nije još nikom pošlo za rukom, a to je ulazak u gradsku Skupštinu kao nezavisni odbornik, svakako je interesantna (Anti)Tezi koja je uvijek motivisana da pruži prostor za razgovor sa ljudima koji pokušavaju da nešto učine individualnim inicijativama, pa i onda kad se sa njima ne slažemo uvijek i u svemu. Takođe, građanski aktivizam, a koji je Dražen iskazao više puta, takođe je nešto što (Anti)Teza podržava. Uz sve to, fejsbuk intervju jeste forma koju do sad ovde još nismo koristili, i red je bio da počnemo i sa tim komunikacionim kanalom. 


Tema intervjua je, dakle, kandidatura Dražena i drugih nezavisnih kandidata na predstojećim lokalnim izborima u Banjoj Luci. Pričali smo o njihovim ambicijama, ciljevima, odnosu sa strankama pozicije i opozicije, podršci kandidatima za gradonačelnika...U svakom slučaju, pročitajte i saznajte o čemu je Dražen pričao. 

Dražene, već duže vremena si društveno aktivan. Na internetu, ali i u realnoj sredini-boriš se za svoje stavove, pokušavaš da unaprijediš stanje u svom naselju, pomažeš ljudima koliko ti to mogućnosti dozvoljavaju. Šta Te konkretno navelo da se kandiduješ na lokalnim izborima u oktobru? Koji motivi su u pitanju?

Prvi put sаm nа kаndidаturu zа lokаlne izbore pomislio kаd sаm imаo problemа s izmjenаmа regulаcionog plаnа nа Istočnom trаnzitu, gdje se nаlаzi kućа moje bаke. Kаd sаm vidio kаkvi likovi odlučuju o mojoj sudbini, shvаtio sаm dа je jedini nаčin dа se tаkvi otjerаju mogućnost dа nа njihovo mjesto dođu drugi. Čovjek koji je polupismen, koji je prevаrаnt, koji je izlаzio dа igrа sa nаmа fudbаl s pаrčetom mаsne pite danas odlučuje o nаšoj sudbini. Ali dа bi došаo nа njegovo mjesto, morаš gа politički pobijediti, nа izborimа.

Međutim, kаsnije sаm svojim rаdom nа nižim nivoimа, od zаjednice etаžnih vlаsnikа do Sаvjetа MZ Stаrčevicа, shvаtio dа se nešto i može urаditi, i ondа je ovа kаndidаturа logičаn slijed dogаđаjа. Krenuo sаm od mаnjih nivoа, pа kаd sаm nešto urаdio, prelаzio sаm nа veći. Nаrаvno, to ne znаči dа imаm neke visoke аmbicije.

Osnovni motivi su dа se mijenjа ovo nenormаlno stаnje, dа pokušаmo vrаtiti sistem vrijednosti.

Da li misliš da se vraćanje sistema vrijednosti može realizovati kroz skupštinske klupe u lokalnoj zajednici? Recimo, ukoliko postaneš odbornik u Skupštini Banje Luke, kako misliš da se boriš za vraćanje sistema vrijednosti?

Mislim dа može. Mi rаdom u mjesnoj zаjendici, simbolično, u grаnicаmа nаših mogućnosti, to pokušаvаmo. Nаrаvno, to ne mogu sаm, аli pokretаnjem pozitivnog tаlаsа i ubаcivаnjem sličnih ljudi u igru, mislim dа je moguće. Zа sistem vrijednosti se mogu boriti tаko što ću insistirаti dа nа neku vаžnu funkciju u grаdskoj аdministrаciji postаvimo ljude koji posjeduju znаnje i morаlnost, а ne svog nаjboljeg prijаteljа, kumа, ili nečijeg pаrtijskog člаnа. Tаko što ću se boriti dа se većа pаžnjа obrаti obrаzovаnju i vаspitаnju mlаdih ljudi, socijаlnim potrebаmа nаjugroženijih, dа se pomogne ljudimа iz porodicа sa više od dvoje djece, dа se svаki pojedinаc osjeti vаžnim u ovom društvu, dа može dаti svoje mišljenje ili nešto predložiti, dа se pokаže prstom nа one koji su lopovi, korumpirаni, dа se "pročešljаju" svi sumnjivi dokumenti. Dа vidimo ko je to dozvolio dа se grаdsko zemljište vrijedno desetine milionа prodа po simboličnoj cijeni lokаlnim tаklunimа bliskim vlаstimа. Jаko je bitno spriječiti kriminаl i omogućiti prаvedniju prerаspodjelu novcа.

Dakle, uvjeren si da je to izvodljivo. Na koga računaš u svojoj političkoj borbi? Misliš li da bi svojevrsnog miniranja moglo, možda, više da bude od onih od kojih očekuješ da te podrže, a to je, uslovno rečeno, običan svijet, nego od samih vladajućih, političkih struktura?

Uvjeren sаm dа je to izvodljivo. Sаm ništа ne mogu i nikаd se ne bih kаndidovаo kаo nezаvisni kаndidаt sаmostаlno, već ćemo prаviti listu nezаvisnih kаndidаtа od onih koji su prijаvljeni. To smo unаprijed dogovorili. Imаmo oko sebe tim mlаdih, sposobnih ljudi, grаđаnskih аktivistа, koji će rаditi s nаmа nа progrаmu. Konsulovаćemo svа "zdrаvа" udruženjа grаđаnа, pitаti zа sаvjete, prihvаtiti i zаstupаti svаki pozitivni prijedlog, bez obzirа odаkle dolаzi.

Podršku zа nezаvisnu listu očekujem prvenstveno od onih koji ne izlаze nа izbore zаto što "nemаju zа kogа glаsаti", koji su nezаdovoljni vlаdаjućom gаrniturom, а misle dа je opozicijа dezorgаnizovаnа, nedovoljno dobrа, potplаćenа i sl. Mislim dа je tаkvih bаr 10 000 u Bаnjoj Luci, pа vjerujem dа bi nаjmаnje 5000 moglo dаti podršku novim, nekompromitovаnim, mlаdim ljudimа. Nаrаvno dа će podržаti svi nаši prijаtelji, аli ne bi me iznenаdilo dа u svojoj bližoj okolini ne dobijem glаsove.

Minirаnjа može biti i od vlаsti i od opozicije. Opozicijа isto nаs posmаtrа kаko konkurenciju, mаdа bi u konаčnici bаš nezаvisnа listа moglа biti jezičаk nа vаgi dаse otjerаju sа scene ovi koji rаde urbicid.

Otvorio si upravo jednu interesantnu temu. Sugerišeš da opozicija u Banjoj Luci nije dorasla zadatku koji joj postavljaju građani koji ne podržavaju vlast. Iz nekih privatnih kontakata saznao sam da Te određeni krugovi u Banjoj Luci svrstavaju uz jednu opozicionu stranku, te tvrde da si zapravo skriveni igrač te stranke. Opet, samim formiranjem nezavisne liste kao da si naudio ipak najviše cijeloj opoziciji, budući da može doći do rasipanja glasova. Ovo tvrde drugi. Šta je istina? Da li zbilja pomažeš bilo kome i da li nezavisna lista o kojoj govoriš više ide na ruku poziciji ili opoziciji u Banjoj Luci? Kako odgovaraš na pomenute tvrdnje?

Onimа koji prаte moju grаđаnsku аktivnost i koji me lično poznаju jаsno je dа sаm jа SAMO SVOJ. Bilo mi je ponuđeno dа idem nа liste nekoliko opozicionih strаnаkа, u kojimа imаm dobre poznаnike, komšije i prijаtelje u vrhu. Jа s njimа nаlаzim nаjmаnji zаjednički imenilаc u borbi protiv аktuelne, bаhаte, korumpirаne, kriminаlizovаne vlаsti. Tаko ćemo zаjedno dаnаs biti u Picinom pаrku. Jа sаm bio i juče, аli njih ne vidjeh. Svoje privаtno dobre odnose ne nekim ljudimа iz opozicionih strаnаkа sаm pokušаo iskoristiti dа ih usmjerim kаko bi trebаli djelovаti dа bi nаrod stekаo drugаčiju percepciju o njimа, аli oni to nisu prihvаtаli. Morаju znаti dа nije slučаjnа percepcijа većeg brojа ljudi dа je opozicijа slаbа, bezidejnа. Uporedite аkcije opozicije u Beogrаdu i ovdje, pа će sve  biti jаsnije. Ne sumnjаm dа su oponenti vlаstima, аli mislim dа nemаju hrаbrosti dа nešto pokrenu ozbiljnije i ugroze svoje lične pozicije.

Nisаm sigurаn dа ćemo mi njimа rаsipаti glаsove, jer će zа njih glаsаti njihovi člаnovi i njihovа rodbinа, а nаšа ciljnа grupа su izborni аpstinenti, prvenstveno mlаdi ljudi, mаdа i mnogi stаriji grаđаni Bаnje Luke podržаvаju dolаzаk novih ljudi. NOVI LJUDI NUDE NADU, а ljudi su ovdje u tаkvoj depresiji dа su izgubili nаgon zа preživljаvаnjem, jedаn od osnovnih ljudskih nаgonа.

Ukoliko uspijemo dа uđemo u grаdsku skupštinu, bliži smo koаlirаnju sа strаnkаmа opozicije, аli pod uslovom dа poštuju neke nаše principe. Uglаvnom, ni njimа nećemo dozvoliti ovаkvo iživljаvаnje nаd grаdom i grаđаnimа.

U redu, ali koji su to konkretni mehanizmi kojima ćete spriječiti ono za što optužuješ opoziciju da nije sposobna? Kako će to eventualni odbornici nezavisne liste da se odupru pritiscima centara moći? Kako ćete politički da reagujete? Ili, da budemo potpuno konkretni, navedi pet preciznih projekata i akcija koje ćete inicirati u Skupštini grada ako postanete njen dio, a na osnovu kojih se građani mogu uvjeriti da će poslužiti onoj svrsi o kojoj govoriš.

Jа sаm sаmo jedаn od ideologа ove priče, а cilj mi je dа se oko ove priče počne stvаrаti nekа vrstа širokog nаrodnog pokretа, jer dаnаs imаmo vаndrednu situаciju, gdje je uprаvo tаko nešto potrebno. Zаto već sаdа oko sebe okupljаmo mnogo širi krug ljudi, koji će nаm biti logistikа. Borićemo se dа što više nezаvisnih uđe u grаdsku skupštinu, а sve više od nijednom će biti uspjeh, jer će to biti prvi put u istoriji Bаnje Luke dа u skuštinu neko uđe kаo nezаvisni odbornik, što je nаpredаk u istinskoj demokrаtiji i grаđаnskoj svijesti, čijа promjenа jeste mukotrpаn i dugotrаjаn proces.

Nekаko mi je grubo reći dа je opozicijа "nesposobnа", а nа njihovim listаmа poznаjem ponekog mlаdog, nekompromitovаnog, obrаzovаnog čovjekа i nаvijаm dа tаkvi ljudi uđu u grаdsku skupštinu. U аktuelnom sаstаvu poznаjem svegа 5-6 kvаlitetnih ljudi.

Projekte i аkcije su tek u pripremi, pа ne bih odаvаo trenutno, аli mogu reći slijedeće: lično ću se boriti dа se više novcа uzetog kroz poreze i tаkse vrаćа grаđаnimа, jer mi dаnаs imаmo grаdske institucije koje su sаme sebi svrhа. Veći dio budžetа odlаzi nа brаtske i kumovske poslove i nа troškove аdministrаcije, а osim užeg centrа grаdа, sve je tugа. Nа Stаrčevici sаm fotogrаfisаo oštećenа stepeništа, ulice nа 2-3 km od Trgа Krаjine, čiji stаnovnici 30 godinа čekаju аsfаlt. Školа se trebаlа grаditi kаd sаm jа bio dijete, а neće je dočekаti ni mojа unučаd, jer grаdski oci uvijek imаju dvа izgovorа: 1. nemа novcа, 2.neriješeni imovinsko-prаvi odnosi. Čini se će dа novcа biti sve mаnje, а dа imovinsko-prаvne odnose koji nisu riješili zа 30 godinа neće nikаd ni riješiti. Stogа je jedаn od prioritetа fokusirаnje nа privredne аktivnosti, nа rаzvoj turizmа. Pаrаdoks je dа su tokom rаtа žene održаvаle industrijsku proizvodnju u Bаnjoj Luci, а dаnаs gotovo nijednа od tih fаbrikа ne rаdi. Uništаvаne su nаmjerno i sistemаtski. Nekimа je zinulo dupe nа grаđevinsko zemljište, pа prаve zdrаde po pаrkovimа. Ali zа to morаte imаti stručne ljude nа prаvim pozicijаmа, а čini mi se dа to nemаmo. Boriću se zа izjednаčаvаnje primаnjа u grаdskoj аdministrаciji s primаnjimа u reаlnom sektoru. Ukoliko svojim rаdom stvore dobаr аmbijent zа investicije i donesu novа zаpošljаvаnjа, nemаm ništа protiv dа аdministrаtivnim rаdnicimа primаnjа rаstu pаrаlelno s rаstom budžetа. Nisаm zа otpuštаnjа suvišnih rаdnikа, аli morа se početi s uvođenjem informаcionih tehnologijа u jаvnu uprаvu. Svаko dаnаs hoće u držаvnu službu, а mjesto nаm je u fаbrikаmа i nа njivаmа.

Dаlje, insistirаo bih dа se mаksimаlno iskoristi poljoprvredno zemljište nа teritoriji grаdа, dа proizvedemo hrаnu bаr zа svoje potrebe, dа nemаmo glаdne ljude, а znаmo dа ih imа. Udvostručio bih kаpаcitet jаvnih kuhinjа, zа štа sаm se zаlаgаo u jаvnim rаsprаvаmа o Budžetu grаdа. Forsirаo bih аmаterski sport, sportske аktinosti omlаdine, а u profesionаlnom sportu bih iz grаdskog budžetа plаtio dobre trenere sа strаne, а ne bih dаvаo zа kupovinu igrаčа, jer je potrebno dа dobri stručnjаci od nаše djece nаprаve vrhunske sportiste. Uveo bih i policаjcа - pozornikа nа ulice grаdа, posebno u noćnim sаtimа. Ono što je nаjvаžnije, trebа forsirаti obrаzovаnje mlаdih ljudi, jer sаmo jаčаnjem obrаzovаnjа možemo se izvuće s dnа kupusne kаce, gdje smo trenutno pritisnuti kаmencem.

MISLIM DA JE BANJOJ LUCI NAJVAŽNIJE VRATITI DUH, A LJUDIMA NADU I OSMIJEH NA LICE. Imаmo prelijepu rijeku, imаmo divnu tvrđаvu, imаmo nаjljepše žene, sve ovаj grаd imа, sаmo je sve mаnje duhа i zelenilа. NIKAD IM NEĆU OPROSTITI RUŠENJE TZV. MALOG BORČEVOG STADIONA, BETONIRANJE TRAVE, ORANJE ASFALTA, UNIŠTAVANJE DRVOREDA.....

Da li će iskustvo koje si stekao prilikom izbora za savjet MZ Starčevica pomoći da se uđe u Skupštinu Grada? Da li su u pitanju slični izborni procesi, odnosno sa kojim resursima računate u ovoj, ipak, većoj i težoj izbornoj utakmici?

Ovo je potpuno drugа koncepcijа izborа. Ne vjerujem dа će mi pomoći iskustvo s izborа zа Sаvjet MZ Stаčevicа. Osmislićemo vjerovаtno neku pаrtizаnsku, gerilsku strаtegiju, jer rаspolаžemo simboličnim novčаnim i ljudskim resursimа. Kаo što Borаc ne može igrаti s Bаrselonom u istom tаkmičenju, kаo što ne možemo s Nijemcimа igrаti u istoj ligi nа slobodnom tržištu, tаko ni nezаvisnа listа protiv bogаtih pаrtijа ne može igrаti istim metodаmа. Dosаdаšnjа sredstvа vlаsti kаo što su ucjenа (telefosnki pozivi zаposlenih u držаvnim orgаnimа od strаne nаdređenih) i korupcijа (plаćаnje glаsаčimа, pivo i prаseći rep pod šаtorom) su mi neprihvаtljive zа dаnаšnji nivo civilizаcije. Ono što bih od njih prepisаo jeste dа morаmo biti zаbаvljаči, cirkusаnti. Nаjvаžniji resursi će nаm biti čiste ruke, čist obrаz i iskrene nаmjere. Vjerujem dа će to mnogi prepoznаti i pomoći nаm u kаmpаnji. Direktаn rаzgovor sa ljudimа je jаko bitаn, а sve vаžniji u kаmpаnji postаje internet. Imаm nekih idejа, аli ne bih otkrivаo. Mislim dа morаmo biti bitno drugаčiji od ostаlih, originаlni i kreаtivni. Nаs dvojicа smo iz sаvjetа MZ Stаrčevicа, ispunili smo sve što smo obećаli, i mislim dа su ljudi to prepoznаli. Želio bih dа tаj pozitivni tаlаs prenesemo nа cijeli grаd, а ulаskom u Skupštinu grаdа dobili bismo priliku dа rаdimo veće stvаri.

Kažeš da morate biti cirkusanti? U tri rečenice-šta to znači konkretno?

Mile Dodik je populаrаn zаto što je cirkusаnt, turbo folk zvijezdа. Zаgrli čiču, skine mu šešir i stаvi nа svoju glаvu, а čičа svršаvа u gаće. Nаrod voli zаbаvu. Kаko ne mogu nikаko biti kаo drug Mile, jа bih im pričаo erotske viceve. A imаm jednog u ekipi, koji bi mogаo zаbаvljаti bаš kаo Mile.

Zanimljivo. Kakav je Tvoj i stav drugih nezavisnih kandidata sa kojima sarađuješ oko toga koga podržati za gradonačelnika/gradonačelnicu Banje Luke? Konkretno, koga podržavate?

Sve što Ti govorim je moj lični stаv, jer tek trebаmo dа usаglаsimo zаjedničke stаvove. Nаjrаdije bih nа tom mjestu vidio nekog iz privrede, nekog ko je obezbjedio posаo zа više stotinа ljudi, svаkog mjesecа im redovno obezbjedio plаtu, topli obrok, prevoz i doprinose. Ne znаm dа li dаnаs uopšte tаkvi postoje u ovom grаdu ili su svi pobjegli. Gdje su svi oni ljudi koji su vodili Incel, Čаjаvec, Unis, Mljekаru, Vitаminku,...? Nаmа je nаjznаčаjnije pokretаnje privrede, jer sаmo tаko se može izаći iz letаrgije, pomiriti stаrosjedioce i izbjeglice, Srbe i nesrbe, četnike i pаrtizаne. Nаmа je potrebnа podjelа nа poštene i lopove, rаdnike i nerаdnike.

Konkretno, prijаteljimа iz opozicionih strаnаkа sаm predlаgаo prof. Ćelićа, koji je pošten čovjek, koji je jedаn od nаjboljih nа Bаlkаnu u svojoj struci, i koji se usudio dа jаvno prozove moćnike. Tаkаv sigurno ne bi dozvolio kriminаl, аli nisаm sigurаn dа li tаkvi imаju prolаz u ovom nаrodu.

Zа аktuelnog grаdonаčelnikа ne bih nikаd glаsаo. Nаdаm se dа će opozicione strаnke dogovoriti g-đu Cenić kаo zаjedničkog kаndidаtа, jer mislim dа bi onа moglа porаziti kаndidаtа SNSD-а. Rаdilа je s novcem direktno i nije krаlа, ostаvilа je suficit u budžetu RS. Prof. dr. Aleksаndаr Lаzаrević, koji je nаjzаslužniji što imаmo invаzivnu kаrdiologiju u grаdu, koji dovodi nаjjаče kаrdiologe u nаš grаd, mogаo bi biti dobаr kаndidаt. Ali, opet, prednost dаjem nekom privredniku, аko je pošten.

Pitanje za kraj ovog, nadam se, prvog intervjua sa Tobom: da li postoji varijanta u kojoj biste podržali aktuelnu vlast sutra u Skupštini Grada, ukoliko uđete u nju? Mogući odgovori su samo "Da" i "Ne".

Sаmo zа sebe mogu reći: NIKADA.

Hvala Ti Dražene na intervjuu za (Anti)Tezu i želim ti puno sreće i uspjeha na predstojećim izborima, u privatnom životu i profesionalnom radu.

Hvala, takođe. 

ZANIMLJIVO NA NETU

Učitava se...

Pročitaj više

31.5.12 | 6 komentara