Hi quest ,  welcome  |  sign in  |  registered now  |  need help ?

Žene su poenta priče

Written By Milko Grmuša on 30.3.11. | 30.3.11

Da nema žena, bio bih gotov. Razmišljao sam o tome danas. Gdje god da se okrenem, šta god da sam radio-žene su bile te koje su me vadile. Da sam zavisio od muškaraca-davno bih bio donji. Činjenice su neumoljive.

Žena me rodila. Kroz obrazovni sistem provukao sam se zahvaljujući tome što sam znao nekako da skapiram mentalitet učiteljica, nastavnica i profesorki. Vodio sam se onom "umiljato jagnje dvije majke sisa". Bio sam veoma umiljato jagnje. Kod profesorki sam skroz lagano prolazio usmene ispite. Žena me zaposlila-da se pitao onaj tip iz komisije-hranio bih se danas iz kontejnera. U vezi sam sa ženom-ništa gore od toga da ste u vezi sa muškarcem. Ovaj blog zaživio je zbog žena. One čitaju, komentarišu, oduševljavaju se, popizde, reaguju. Muškarci kuliraju, mislim da samo pređu pogledom preko svakog teksta (halo, i ja radim tako) i onda ostave neki formalni komentar. Nema tu krvi, sve je to kao kad Englezi pričaju o vremenu.

Shvatio sam da budućnost pripada ženama. Vraćamo se u matrijarhat, što je ok. U matrijarhatu su žene glavne, a mene gotive. Biću privilegovan, što je sjajno.  

Jer, žene oblikuju sve bitne aspekte zajednice. Kozmetička industrija, koju su žene pogurale, posao je koji na godišnjem nivou pravi godišnje preko četrdeset milijardi dolara.  Žene su te koje nameću nove trendove: muškarci i žene troše otprilike podjednako, s tom razliko što muškarci kupuju, a žene šopinguju. Gledam po sebi: uđem, pitam ima li to i to, koliko košta-i kupim. Žene obilaze, razgledaju, pričaju, raspituju se i tek onda kupe. One od kupovine prave spektakl, kulturni događaj. Životni stil. A životni stil ne samo da košta, nego i modifikuje ponašanje, navike i prioritete. Stoga i ne treba da čudi što je Mel Gibson snimio film Šta žene žele: moderna ekonomija sve se više fokusira na potrebe žena i načine kako ih optimalno zadovoljiti. Štaviše, čini se da žene danas traže zadovoljenje na svakom polju, i više ne pristaju na to da glume sreću-nema više lažnog orgazma, morate da se baš potrudite da ona svrši i bude zadovolj(e)na.



Zašto je u jednom kafiću kafa 75 centi, a u drugom evro i po? Zato što je u ovom drugom više žena. A zašto je više žena? Zato što je neko u tom kafiću bio dovoljno pametan da kreira ambijent koji žene opušta i u kojem se one osjećaju ugodno. Poenta je da se za evro i po ne kupuje samo espreso, nego i ambijent, ugođaj. Ne mora značiti da ćete se odmah bolje osjećati ako popijete kafu-do đavola, popijte je onda kod kuće. Nego, vi pijete kaficu i čavrljate sa prijateljima, imate finu atmosferu i dobru muziku, kao i simpatičan namještaj. Muškarci ne kapiraju sve te stvari, žene itekako. Tako da na kozmetičku industriju komotno možete da dodate i ugostiteljski sektor, sa sve turizmom-sve su to privredne oblasti koje žene i njihova percepcija ključno determinišu.

A kad skapirate da je čitava privreda, zapravo, sve više orjentisana da zadovolji ukuse i potrebe žena, kad se probudite i vidite da kultura i umjetnost ne bi opstale da nema žena, koje ne samo da obraćaju pažnju na njih, nego i inspirišu one koji stvaraju, kad vam postane jasno da i mediji zavise od žena, koje imaju dovoljno pažnje da vas čuju i prenesu informaciju dalje-onda ćete biti u priličnom paprikašu ukoliko se ne prilagodite (n)ovoj situaciji. 

Lično, veoma mi se dopadaju ovi procesi. Žene su plodnije, i pametni će znati da iskoriste predstojeću ekspanziju. Oni drugi...pa dobro, svaka tranzicija ima svoje gubitnike. Ništa posebno.



Zanimljivo na netu

30.3.11 | 19 komentara

Ukoliko ne umrete uskoro, biće to veoma dobro po vas

Written By Milko Grmuša on 29.3.11. | 29.3.11

Potražnja, ipak, determiniše proizvodnju. Koliko god se stručnjaci za odnose sa javnošću trudili da opravdaju svoje postojanje, oni su samo dio predstave, i to u ulozi statista. Potražnja ima svoje primarne potrebe, koje proizvodnja mora da ispoštuje, a reklama služi samo da upotpuni cirkusku atmosferu. Prema tome, proizvodnja se prilagođava potrošnji/potražnji, a marketing mu dođe kao ona besplatna lizalica koju trgovac pokloni klincu nakon što su mama i tata kupili televizor.

A šta to karakteriše potražnju? Sujeta i glupost konzumenata. Ljudi su inače takvi. Naravno, postoji tu sad jedan momentat, a Dostojevski ga je sjajno obradio. Nisu svi ljudi sujetni i glupi. Ali, svi ljudi ponekad su sujetni i glupi. A opet, nema čovjeka koji je uvijek sujetan i glup.

Nekako se često potrefi da su ljudi spremni da kupuju gluposti i daju velike pare upravo onda kad su glupi i sujetni. Proizvodnja, ukoliko želi da bude produktivna i rentabilna, dakle smislena, mora da uvaži takvo stanje, i ona počinje da kreira proizvode koji su, uopšte uzev, uglavnom nepotrebni, i koji služe zadovoljavanju ljudske sujete i gluposti. To su, iskreno govoreći, veoma opasni proizvodi.

Tako dolazimo u situaciju da je proizvodni proces koncipiran prema zahtjevima sujeta i gluposti, pri čemu mi odvajamo svoje vrijeme i radimo koještarije, što nas godinama kretenizuje i iritira, da bismo stvarali proizvode koji dalje reprodukuju takvo stanje i održavaju i nas i sistem u tom circulus vitiosus-u. 

Ogromni prirodni resursi, ogromne pare, nevjerovatna količina ljudskog talenta i vremena troši se na potpuno nepotrebne stvari. I ne samo nepotrebne-na stvari koje na kraju dana direktno štete ljudskoj egzistenciji i prirodi. To je veoma iracionalno. Radite teško i radite mnogo da biste napravili i/li kupili nešto što će da vam šteti. Civilizacija je, nesumnjivo, još uvijek u svojoj infantilnoj fazi, i to je jedino što me raduje.



Uprkos uvreženom mišljenju, priroda niti je divlja, niti je neobuzdana, niti je iracionalna. U svakom slučaju ona ne djeluje ishitreno i bez prethodnih upozorenja. Priroda već neko vrijeme upozorava čovjeka da se ovaj ponaša potpuno iracionalno i djetinjasto. Ona mu prvo majčinski, potom prijateljski i naposlijetku partnerski savjetuje da promjeni svoje ponašanje. Ne toliko zbog nje, jer bi njoj bilo ispod časti da zavisi od tako ograničenog bića kao što je čovjek, nego zbog njega samog. I kad sve to ne uspije, ona reaguje cunamijem ili poplavom. I to ne tako što sama aktivira poluge katastrofe, nego što jednostavno prestane da sprečava logičke posljedice koje izaziva čovjekovo činjenje. Kao kad djete sklanjate sa leda: ono uporno i uporno ide na led, a vi ga sklanjate da ne padne i ne udari se. I kad vam to dosadi, kad shvatite da dijete neće drugačije naučiti lekciju, pustite ga, i ono padne. Tako je i ovde slučaj-nije reagovala priroda katastrofično, čovjek je to uradio, i potom je snosio posljedice.

Katastrofe i krize su sjajna stvar ako iz njih izvučete pouke. Iz katastrofe učite, a kriza je šansa. U slučaju ljudske vrste ona samo treba da shvati da joj je na raspolaganju i više nego dovoljno resursa da živi veoma komotno, te da, shodno tome, organizuje svoj život na najbolji, a ne najgori, način po sebe. Ne po prirodu ili bilo koga drugog. Ljudi treba da prestanu da čine štetu sebi samima. 

Uprkos problemima, čovjek nikad nije stajao bolje. On ima više mogućnosti nego ikada, i veoma je dobro što je ovih dana uvidio da neke stvari jednostavno nemaju smisla. Njegovi intelektualni kapaciteti treba da se fokusiraju na lociranje i upotrebu čistih energija i tehnologija, humanizaciju životnog prostora, ispunjavanje odmora radom i rada odmorom, emancipaciju ličnosti, proširenje slobode i druge kreativne aktivnosti. Koliko se god to danas činilo utopijom, veoma smo blizu kvalitativne promjene odlike civilizacije.

Nova potražnja usloviće i novu proizvodnju. Ljudi će dobiti nove prioritete, i to će zahtjevati sasvim drugačije proizvodne mehanizme, organizaciju i kulturu rada. Prestaćemo da proizvodimo gluposti koje udovoljavaju sujetama, i počećemo da pravimo pametne stvari.

Još malo, pa smo izašli iz puberteta. Najbolje vrijeme tek dolazi.


Zanimljivo na netu

29.3.11 | 14 komentara

Besplatan kurs samomotivacije

Written By Milko Grmuša on 28.3.11. | 28.3.11

Znate već kad dođu oni dani kad vam se ništa ne čini. To je onaj odvratni osjećaj da ste u tom stanju apatije već nekoliko miliona godina, a da je upravo ono što vas ubija u pojam to što vam se čini da iz tog belaja nećete da se izvučete još najmanje tri puta toliko. Jer, ništa nema smisla, sranja su svuda okolo, osjećate se slabo, umorno, pospano, i jedini odbljesci energije koji vas snađu jesu oni u kojima vas trenutno preplavi bijes zbog svega toga, i jedino što možete da napravite jeste neka destrukcija.

Kako izaći iz toga?

Nema univerzalnog rješenja, moram da vas razočaram. Možda i ima, otkud znam, nisam ja stručnjak bilo kakav, pa da se sad postavljam u poziciju neke sveznalice koja smara sve oko sebe onim stavom "vidi što sam pametan, i sad vam ja govorim stvari". Mislim, ja veoma često imam potrebu da udovoljavam svom egocentrizmu, ali kad to činim, činim brate otvoreno, i da nema dileme šta radim, a ne u svilenim rukavicama. Lijepo kažem "eto sad, ja sam najbolji, a vi gledajte" i to je to. Ne ostavljam prostor za raspravu šta je pisac htio da kaže.

Elem, ako će me nešto sačuvati od smrti biće to digresije. Prosto, kad skrenem sa glavnog puta i radnje, nikako da se vratim. Evo, opet to radim.

Dakle, prvi korak koji lično činim kad mi se popne na onu stvar i apatija i sve živo jeste što počnem da koristim njeno oružje. Počnem da je mrzim. Pustite ona bla bla truć laprdanja iz rubrike "zabava" vikend izdanja dnevnih novina-to su teške gluposti koje novinari pokupe bogtepitaj odakle i koje ničemu ne služe. Uzgred budi rečeno, ti novinari su teške bitange, ali o tom potom. U ovom momentu je, dakle, bitno da zamrzite i sebe i apatiju i sve živo, a pogotovo one koji vam tu nešto pametuju, uključujući i mene, pogotovo što me živo zabole ona stvar što ste me zamrzili.



Apatija djeluje tako što obesmišljava svaki pokušaj. Kakav god da je i u čemu god se sastojao. Apatija sugeriše prosto "to nema bilo kakvog smisla". Vi morate da se naizvodite ljubavi sa majkom apatije, i da joj kažete jasno i otvoreno "ovo će danas da bude završeno. Koliko god da je malo i beznačajno-biće završeno. Mrziću i sebe i tebe i čitav prokleti svijet dok to radim, škrgutaću zubima-ali biće završeno. I marš bre u tri lijepe".

Psovanje je dobro, psovanje liječi. Samo psujte, a najviše one koji se zgražaju nad psovanjem. Zapamtite, to su sve budale, i vi imate svoj cilj. Da izbacite sve moguće frustracije iz sebe, da se posvetite svom malom, beznačajnom poslu koji ste zacrtali da ćete uraditi i tako se nasmijati u brk apatiji na kraju dana. 

Inaćenje sa čitavim svijetom je ponekad veoma dobra stvar. To vam daje snagu, odlučnost. Prkos inače može da u tom smislu bude veoma koristan lijek protiv apatije-on pokreće na djelovanje. Pa makar poslije njega ostane praznilo, kao poslije neke droge, nije ni bitno-vi morate da se pokrenete, i sada nas samo to zanima.

Kad nekako završite taj prvi, beznačajan korak-tek im tada svima saspite sve u lice. Apatiju ponižavajte, upamtite-ona je vaš najljući neprijatelj, i imate pravo da joj pričate, mislite i radite sve najgore. Vi ste danas uradili nešto, a ona je jutros rekla "nema šanse, nema šanse da to uradiš". Ma nokautirajte je, zaslužila je.

Njena filozofska suština raspala se nakon što ste učinili taj mali korak-pokazali ste da, eto, može da se počne i završi. 

Nakon toga morate da proslavite. Kako? Zna se-alkohol, blud i razvrat. Nemoj da mislite da nećete naći nekoga, hoćete 100%. Prosto, jebe vam se-jebite se. Nije to nikakav big deal. "Samo ti navali sine, pretvara se svaka", nikad ne zaboravite tu drevnu mudrost.



Šta imamo poslije svega ovoga? Od propaliteta koji je jutros bio obična vaš, što bi rek`o Raskoljnikov, imamo frajera koji je pokazao da može da savlada apatiju, koji se napio k`o ona stvar i koji je na kraju povalio nešto. Alo bre, to je nešto!

Sutradan izađite iz kuće, krenite da uzmete te pare, da uradite šta god želite, jer sve se to, manje-više može, tražite ljubav života (što je super), a ako ne uspijete-karajte sve živo, i to je to.




Zanimljivo na netu

28.3.11 | 17 komentara

Ceca Ražnatović je muško

Written By Milko Grmuša on 26.3.11. | 26.3.11

Kad bi Ceca bila muško to bi značilo:

- da je Arkan bio peder
- da Srbi u posljednjih dvadesetak godina imaju izvrnut sistem vrijednosti
- da je na domaćoj kulturnoj sceni nastupila antikultura
- da se ružičastom boji crno i sivo
- da je vještačko zamjenilo prirodno

Takođe, to bi objasnilo i Cecino interesovanje za fudbal.

Jebote, Ceca je stvarno muško

Kao što je Andrić lijepo napisao, dođe zbilja tako nekad vrijeme kad pametan zaćuti, a fukara progovori. Narod koji se divi Ceci Ražnatović i ostalim estradnim divama i džekovima duboko je psihološki poremećen, i to su ozbiljni problemi. Lično, nikad ne zamjeram bilo šta tim estradnim miševima, pinkovima i žutim medijima. Oni, jednostavno, prodaju ono što ljudi žele da kupe, a ovi žele da kupe ono što im treba i ono što vole.

To su kreteni

Mislim, da skratim priču. Šta sad tu nešto, politička korektnost, bla bla. Onaj ko sluša te budale sa tih pinkova i grandova, ko prati šta je rekla ona tamo što se jebala sa onim tamo, pa je ostavio muž koji je ili nije, mislim-taj je retardiran. Moramo to da postavimo na pravo mjesto, dosta je tu bilo preseravanja. "Nemoj, naljutiće se, nemoj čuće te".

S obzirom da je većina naroda potpuno retardirana, ti ljudi zaslužuju dalje i retardirane političare, koji im potom daju ono što ovi zaista zaslužuju-jedan fini, odvratni život, koji će da provedu skembečeni u tim govnima koja su sami izasrali.

To je prosto predivno 

Da, jeste, to je stvarno kosmička pravda. Ne treba samo da im se čekira karta za pakao, pakao im treba stvoriti već na zemlji. U tom smislu podržavam iz principijelnih razloga svaku vlast. Nije džabe neko pametan prije toliko vremena rekao lijepo da je svaka vlast od Boga.

Uopšte uzev, stvari se dobro odvijaju.




Zanimljivo na netu

26.3.11 | 15 komentara

Udba i dalje čvrsto vlada Srbijom

Written By Milko Grmuša on 23.3.11. | 23.3.11

 Najava vlasti u Srbiji da će imena doušnika tajnih službi (čitaj: "zločinaca koji su radili za zločinačku udbu") ostati tajna još najmanje 60 godina najbolje pokazuje svu jad, bijedu i čemer zemlje Srbije, koja ne da se ne mjenja nabolje, nego je u gorem stanju nego 1948.godine. Jednostavno rečeno, Srbija nema nikakvu šansu da krene naprijed dok njome neprikosnoveno upravljaju udbaški teroristi, zlikovci i ološ.

Pomenuta vijest jasno sugeriše sljedeće stvari:

- Udba smatra da može da kontroliše izbor vlasti u Srbiji još najmanje šezdeset godina. To ne treba da čudi, s obzirom da je ona kreator politike Srbije još od 1945.godine, kada je fizički likvidirana građanska elita te zemlje. Od tada Srbija nema svoju autohtonu intelektualnu elitu. Politička, intelektualna, književna, poslovna i svaka druga elita u Srbiji jeste direktan proizvod udbe, pri čemu termin "elita" treba da ostane pod navodnim znacima, s obzirom da pripadnikom udbine elite može postati samo najgori šljam, ološ i fukara.

- Aktuelna vlast u Srbiji proizvod je udbe, kao i sve dosadašnje od 1945. naovamo. Udba je ta koja je pregovarala sa stranim uvoznim lobijem, i koja stoji iza aktuelne vlade u Srbiji. Relevantne političke stranke u Srbiji odreda su samo sekcije udbe, koja ih proizvodi kako bi ostavila privid demokratije i višestranačja, a nakon propasti komunizma devedesetih godina prošlog vijeka. Udba je preživjela komunizam, ona i dalje suvereno vlada Srbijom, i stvorila je društveno-ekonomski sistem koji je gori i od kapitalizma i od socijalizma, jer trenutno u Srbiji postoji antisistem, što znači da postoje samo pravila neprikosnovene Službe, koja suvereno vlada ukupnim političkim, ekonomskim i kulturnim životom zemlje. Udba je uspjela da uspostavi potpuno totalitaran sistem, jer više niti jedna sfera života čovjeka nije ostala izvan njenog dometa. Srbija je danas rob udbe.

- Svi iole ozbiljniji političari u Srbiji jesu saradnici udbe. Istina, postoje i neki od njih koji ne znaju da su njeni saradnici, jer im je udba instalirala čitav stranački aparat koristeći svoje agente i doušnike. Oni, logično, ne žele da se otkriju imena saradnika udbe, jer bi se time ne samo kompromitovali oni lično, već bi se pokazao sav čemer i bijeda zemlje Srbije, jer bi postalo jasno koliko je udba protegla svoje zločinačke pipke-ona kontroliše obrazovni sistem, pravosudne institucije, zdravstvo, sport, kulturu i vjerske institucije u Srbiji.

Otkrivanjem doušnika udbe jasno bi se pokazalo da je Srbija u svojih posljednjih šezdesetak godina postala špijunska i bijedna zemlja

- Politička oligarhija u Srbiji apsolutno nema namjeru da zemlju oslobodi totalitarnih stega, osudi zločine Službe, rehabilituje žrtve terorističkog sistema i tako otvori put stvaranju pretpostavki za pravnu državu. Dok god se zločinci ne nađu iza rešetaka, odnosno dok god državom upravljaju najgori kriminalci i banditi, prirodno, Srbija ne može postati pravna država. To je toliko prosto i jednostavno da uopšte nema potrebe dalje obrazlagati tu tezu.

Današnje političke stranke u Srbiji u osnovi jesu samo frakcije nekadašnjeg Saveza komunista

Osjetivši krah jednopartijskog sistema, udba, da bi zadržala apsolutnu kontrolu nad državom, odnosno da bi nastavila svoj monopol nad građanima i ukupnim bogatstvom zemlje, jeste organizovala sve jednu iole ozbiljnu političku stranku u Srbiji početkom devedesetih godina. Ona im je obezbjedila logistiku, novac i partijske kadrovike. Iako na prvi pogled ponekad djeluje da između tih partija postoje neke bitne razlike, to je iluzija-sve partije u Srbiji čvrsto kontroliše udba, i sve one su samo slijepi izvršioci njenih naređenja.



Nisu samo političke partije vlasništvo udbe. Ona kontroliše ono što se licemjerno naziva "intelektualna elita" Srbije. Njena dva pola, koja personifikuju Dobrica Ćosić i Latinka Perović, jesu dio jednog istog zločinačkog sistema, koji je decenijama trovao um i srce Srbije. Udba je sistematski u Srbiji uništavala sjećanje na jednog Slobodana Jovanovića, Stojana Protića, Čedomilja Mijatovića, vladiku Nikolaja Velimirovića, kako bi do kraja uništila sjećanje naroda na ono što je ovaj bio, kako bi stvorila stado ovaca kojima bi lakše upravljala. U tu svrhu poslužile su i pomenute persone, koje kobajagi predstavljaju kojekakve prve i druge Srbije, a da bi se fingirao nekakav pluralizam misli u Srbiji, a zapravo su oboje samo fini, pečeni komunisti, ništarije i bitange koje su bacili veliku ljagu na intelektualno nasljeđe Srbije.


Tajkuni u Srbiji proizvod su Udbe

Tajkuni koji su opustošili Srbiju to su uradili po nalogu udbe, koja ih je instalirala i koja ih čvrsto kontroliše. To objašnjava činjenicu da nikakva promjena vlasti u Srbiji nema uticaj na njihovo kriminalno djelovanje. Jednostavno, njih štiti Služba, koja i bira samu vlast. Stoga je svako očekivanje da će neka od postojećih stranaka, kad dođe na vlast, napraviti obračun sa njima-u svojoj osnovi veoma infantilno.

Služba u potpunosti kontroliše pravosudni sistem u Srbiji. Najdarovitije pravnike udba angažuje još za vrijeme njihovih  studentskih dana. Ne postoji ozbiljan sudija i advokat u Srbiji a da nije saradnik udbe. To shvatite doslovce, jer je zaista tako. Taj i takav pravosudni sistem nikada neće od Srbije napraviti pravnu državu, jer udba nikad neće dozvoliti restituciju, raskrinkavanje njenih zločina i demonopolizaciju, što ne samo da bi bio njen kraj, već bi se ti ljudi kolektivno našli iza rešetaka, i Srbija bi ostala bez "krema" u svojoj privredi, politici, zdravstvu, sportu, crkvi, medijima i svim ostalim društvenim sektorima.

Ključni uspijeh udbe jeste što je uvjerila Srbe da je ona patriotska organizacija i da bez njenog postojanja Srbi ne bi mogli da funkcionišu. 

Srbi više i ne znaju šta su to nekad bili Srbi. Oni čitaju udžbenike istorije koje je napisala udba. Crkvene, kulturne i sve druge institucije, koje bi trebalo da baštine tradiciju nekog naroda, jesu u rukama udbe, i čitave generacije su rasle ne znajući ni ko su ni šta su. Udba nema ideologiju i nema vrijednosti, što se često zaboravlja, jer mnogi udbu povezuju sa komunizmom. Da, udba je nastala kao oruđe komunističke partije, ali ju je veoma brzo nadrasla. Udba nema vrijednosti, zapamtite. Nju samo interesuje moć i kontrola, i sve je tome podređeno. Udba često mjenja ideološke floskule, nekad komunizam, nekad socijalizam, nekad neoliberalizam, ma može sve živo, sve dok ona kontroliše procese. Narod se zaluđuje kvazi-političkim nadmetanjima, a u stvari je samo glina koju udba oblikuje shodno svojim interesima. Udba danas može da bude verbalno za Ameriku, sutra za Kinu, juče za Sovjetski savez-njima je sve to nebitno, dok god imaju vlast.

Neko mi je nedavno rekao veliku istinu. "Jedini pravi Srbi su oni koji odavno ne žive na ovim prostorima, jer mi ovde pojma nemamo šta su nekad bili Srbi. Mi smo bez identiteta, mi ne znamo ko smo".

Ja ću, ipak, ostati ovde. Dok god to bude imalo bilo kakvog smisla. Mada, valjda čovjek s godinama prestane da bude tolika budala.

Zanimljivo na netu

23.3.11 | 13 komentara

Seksualna nesigurnost vuče u totalitarizam

Written By Milko Grmuša on 22.3.11. | 22.3.11

Princip je jasan: kad kritičan broj jedinki u jednoj zajednici postane nesiguran u svoju seksualnu potenciju, stvara se optimalna klima za totalitarno stanje. Tada ljudima treba moćan autoritet koji će da nadomjesti njihovu impotenciju. Traže ga u moćnoj državi, partiji, lideru. Ili da to pojednostavim do kraja: ako već mi ne možemo, `oćemo nekoga ko itekako može da jebe.

Nije pri tom toliko od značaja ni to što bi neko od nas mogao da bude jeban. Čak i da nas taj autoritet kolektivno sve kara, šta da se radi. Bolje ponekad dati malo i guze ili se spustiti na koljena, nego ploviti sam u tim mračnim i memljivim pustarama nesigurnosti. Jer, ovu prvu varijantu nekako ćemo i da prekabulimo, ali ovo drugo izaziva teška psihička oštećenja. Na kraju krajeva, tako uvijek možemo da kažemo da bismo mi itekako mogli da jebemo, samo da nas ne jebu. Priznaćete, to je daleko bolje nego da ogolimo stvar do kraja: mi sami niti imamo čime, niti umijemo, niti imamo koga.

Nije to toliko jebanje, romantika je to bolan

Nekima od nas takva hipokrizija ponekad ide na živce. "Ok, jebu nas u zdrav mozak najstrašnije, i to i sami tražimo, i ajde da prestanemo da se pravimo da nam to smeta". Međutim, kako vrijeme odmiče, i kako se i sami polako inkorporišemo u taj sistem koji nam ponekad priušti i pokoju lagodnost, počinjemo da spuštamo glasiće. I tako se oni najglasniji kritičari takvog seksa polako pretvaraju u apologete sistema, koji više nije tako vulgaran i perverzan, već se smatra nekim prirodnim stanjem. Nije to toliko jebanje, romantika je to bolan.

Isuviše lako bi sad bilo tražiti potvrdu ove teze u istoriji ovih prostora. I sami znate ko je sve ovde vladao, kako i kojim metodama. Uopšte uzev, najbolji vladari ovde su bili sjajni jebači. Ljudi su znali pos`o.

Prema tome, danas nam se ne dešava bilo šta neobično. To što nas jebu jeste naše prirodno stanje. Mi tako funkcionišemo. Pri tom jedino svako za sebe traži omiljenu pozu.

Koja je vaša?



Zanimljivo na netu

22.3.11 | 21 komentara

Top vijest: američka podmornica izazvala cunami u Japanu

Written By Milko Grmuša on 20.3.11. | 20.3.11

    "Sljedeća je Kina"

"Iran planira da ponovo uspostavi Persijsku imperiju, u čemu ga podržava Rusija"

"Al-kaida pronašla tajnu Teslinu formu pomoću koje će izraditi oružje sto pedeset puta moćnije od najjače atomske bombe"

      "Masoni obećali Satani da će ga ustoličiti na zemaljski prijesto nakon trećeg svjetskog rata, koji počinje ovih dana"

Ovi naslovi prodaju novine i zbog njih pratite breaking news na tv-u, a takođe isti vam donose odličan onlajn rejting na socijalnim mrežama. Ništa novo, to već svi znamo, a jednom sam i pisao o tome. Pored logike da ljudi žele da čuju loše stvari koje se dešavaju poznatim ljudima, medijski recept sadrži još nekoliko bitnih sastojaka: potreba za nesvakodnevnim informacijama, potreba da se ljudi plaše, potreba za spektaklom, ali i potreba za misterijom. 

Ljudi ne vjeruju u jednostavne stvari, jednostavna objašnjenja. Njima je to nepojmljivo. Cunami u Japanu nije izazvan prirodnim dešavanjima, koja imaju svoje objašnjenje u fizici, hemiji i drugim naukama. Ne. Cunami je posljedica bombardovanja američke podmornice, za čije djelovanje nije znao niti Obama, nego samo jedan čovjek u FBI-u, koji je na platkom spisku Trilaterale, koja misli da je big deal, ali samo jedan od njih, na koga niko ne obraća zapravo pažnju, a on je u stvari mozak, prima naređenja direktno od Bafometa. A ako ne to, onda je Nostradamus predvidio šta će biti, pa se sad desilo. Ima i teorija po kojoj vanzemaljci koji su davno došli na zemlju i napravili čovjeka jesu, istina, uglavnom otišli sa zemlje, ali su neki ostali, i to pod zemljom, te su imali problem sa tajnim japanskim eksperimentima, nakon čega su izazvali cunami da pošalju jasnu poruku.

Ako ljudima ponudite jednostavna objašnjenja, oni se ili uvrijede, ili vam se podsmijavaju. Uvrijediće se ako znaju da niste baš potpuna budala, pa ne možete tek tako da lupetate gluposti. Stoga, razmišljaju oni, vi potcjenjujete njihovu inteligenciju tim smješnim i dječije naivnim objašnjenjima. Znaju oni za jadac, nemojte vi to sa njima tako...Druga opcija je da oni pomisle da je problem u vašoj inteligenciji ("jadničak, ne kapira on baš stvari, nema tu dubinu.."), pa ili vam se podsmijavaju ili vas sažaljevaju.

Čak i oni pametni, kad upotrijebite neki od ovih uvodnih naslova, većim ili manjim dijelom mozga počinju da razmišljaju u pravcu "a možda to i ima logike..." Ako još imaju neka ideološka predubjeđenja, tipa ovih modernih, antiameričkih, onda ste na konju: hitno trknite do banke, uzmite kredit, pokrenite novine, i štancajte  naslovnice u fazonu "Amerikanci zbog ucjene vanzemaljaca planiraju da načine ekološku katastrofu u Sibiru". U ovom slučaju možete očekivati i prijateljsku pomoć udbe u svojoj poslovnoj aktivnosti.



Amerika ne mora, nužno, biti glavni loš momak. To što je danas tako moderno ne znači da koliko sutra stvari neće biti promjenjene. Nekad su to Rusi, nekad mudžahedini, nekad komunisti, nekad masoni. Nije ni bitno. Bitno da nađete nekoga, i da lijepo objasnite cijenjenom publikumu zbog čega taj neko ima sve razloge da se uroti protiv tog istog publikuma. Savjet: još bolje, ne radite to. Samo objavite da taj neko postoji. Naš publikum će sam isplesti mrežu logičkih zaključaka zbog kojih ti zlikovci žele da nas unište.

Još bolji savjet: odmah ispod takvog teksta napišite mišljenje neimenovanog zvaničnika, a sa kojim se slaže i redakcija, da čak ni taj neko ne postoji, nego je neko tamo samo nagađao o tome. E ako vas to ne obogati, ništa neće. Jer, kud tek onda bolji dokaz da nešto tu ima?

Vi, zapravo, ništa posebno i ne treba da radite. Iskoristite nepresušnu maštu ljudi. O da, ljudi su itekako kreativni i maštoviti. Oni će sami da smišljaju priče, zašto biste se vi mučili oko toga? Pustite njih da to rade, njima to zadovoljstvo, a novac direktno ide u vaše džepove.

Zanimljivo na netu

20.3.11 | 13 komentara

Zašto su sekretarice tako seksi?

Written By Milko Grmuša on 19.3.11. | 19.3.11

Ukratko ću da objasnim kako stoje stvari. Većina muškaraca se pali na sekretarice, stjuardese, medicinske sestre, konobarice, sobarice i frizerke-zato što ih ove služe. Vrlo jednostavno. Ti muškarci imaju potrebu da budu dominantni, a nisu, pa se onda lože na one ribe koje su im podređene po službenoj dužnosti, kad to već nisu onako, u slobodnoj varijanti.

U tome treba tražiti i razlog zbog kojeg takvi muškarci vole posebno oralni seks: on im glumi osjećaj superiornosti, koji njihovom uzdrmanom egu jeste melen na (ljutu) ranu. Ilustracije radi, oni su 98% vremena potpuno sjebani i poniženi, uništava ih saznanje da žive nikakav život, da nemaju harizmu, da su prosječni ili ispodprosječni, da im je kita mala, da posao imaju samo zbog neke štele, a ne zato što su sposobni ili vrijedni, te im je stoga pušenje neophodno, kao što je džankijima neophodna doza. U suprotnom-bum, raspad ličnosti.

Slični razlozi tjeraju kod nas muškarce i u politiku. Zato nam je politička scena tako impotentna. Da se ne lažemo, većina muškaraca ovde veoma je impotentna, loši su ljubavnici, neizdržljivi, sa malim alatkama i ne znaju kako da zadovolje žene. Stoga im trebaju sekretarice da bi im potvrdile muškost. A još ako su neke face u politici, pa to ti njih takoreći vaskrsne. 

Sad malo da se hvalim (malo :)), mene sekretarice i ostale služavke nikad nisu palile. Ja sam od onih koji vole da osvajaju neosvojive tvrđave :) A kako kaže stara mudrost, ne postoji neosvojiva tvrđava, postoje samo loši napadači ;) Shodno tome, meni nije interesantno da trošim vrijeme, šarm i energiju na neku na koju sve to, realno, i nije potrebno trošiti. Kakva medicinska sestra, ja na doktorku pucam :) I koliko god se ona činila hladnom, tvrdom, neosvojivom, vjerujte, mala će na kraju dati ;) Upravo zato što je vidjela sa kim ima posla. To su prirodni procesi, prave žene čeznu za..pa za mnom, šta sad, jebeš skromnost :)

Elem, prethodni pasus je bio nešto kao EPP za vrijeme filma. Moj blog, pa mogu da se reklamiram, jedna od rijetkih pozitivnih stvari kod ovog hobija (njaaa, sad sam trebao da napišem nešto i o druženju, upoznavanju novih ljudi preko interneta, komunikaciji, bla bla truć; men` to nebitno, blog mi služi da služi meni i sujeti mi :)).  

A sad poenta, i ovo pametni mogu dobro da iskoriste. Kako zaraditi pare od čitave te situacije? Očigledno, imate sujetnog autora bloga, sujetne muškarce, sujetne žene (bilo da su služavke ili oficirke). Svi su sujetni. I svi imaju neke seksi fantazije i potrebe. Ako hoćete da zaradite pare, prosto napravite prave linkove. Povežite ljude. Stavite pravu stvar na pravo mjesto. I naplatite proviziju. Poput banaka. Jer, poslujete sa bitnim stvarima: kompleksi, sujete, nagoni, potrebe. To je to, tu je lova. Iskoristite to. I zabavite se pritom.



Zanimljivo na netu

19.3.11 | 28 komentara

Katastrofičari-skratite sebi muke, i ubijte se više

Written By Milko Grmuša on 18.3.11. | 18.3.11

Sve se više divim sopstvenoj mudrosti. Jednostavno, donosim sjajne odluke, čak i kad nisam svjestan te revolucionarnosti. Čuvena odluka o negledanju televizije, donesena još prije sedam-osam godina (istina, tad sam mislio da je u pitanju nešto kratkoročno, budući da je povod istoj bio kvar tv aparata), u kombinaciji sa onom odlukom od prije dva mjeseca da više ne čitam niti štampu, već da samo pratim službene glasnike i ponekad na netu propratim koji link, danas pokazuje mnoštvo pozitivnih efekata.

Dođem danas lijepo na posao, kad ono tamo svi nešto zabrinuti. Mislim, boli me dupe što su oni zabrinuti, neću im ja kupovati lijekove za smirivanje nerava i smanjenje šećera u krvi (osim ako me država opet nekako ne prejebe da glumim u filmu "Dok vi lapate od siromaha ja im pomažem, ne što hoću, nego što ste me prisilili, pizda vam materina"), nego-ne rade kako treba. Šta li je sad ovo, pitam se, kakav su sad razlog Srbi smislili da ne rade. "Japan". "Libija". "Afrika". "Gripa". "Smak svijeta". "Kriza vlasti u BiH". O jebem te živote. Prosto ne može da se egzistira sa tim ljudima, to su neopjevane bitange. Ali, stvarno više niti imam nerava da objašnjavam uzroke tog beterluka, niti želim sa ovima da se preganjam i molim ih da rade. Odem fino kod glavnog šefa, izložim problem, ponudim rješenje. Može`l tako-može. Super. Dovidjenja, dovidjenja.

Rješenje krizne situacije, made by Milko:


- "E, ti. Japanski milosrdni andjelu. Imaš pet minuta da doneseš odluku: ili se tornjaj u Japan iz ovih stopa, pa njima skači po glavi, ili radi to, to i to. Nemaš pravo na dekoncentraciju, nemaš pravo na prosječan rezultat. Radićeš  danas produženo, kao i sutra. U suprotnom-otkaz. Ne želim da razgovaram sa tobom, samo želim da čujem "prihvatam" ili "ne prihvatam".

- "Libija", "Afrika", "Gripa", "Smak svijeta", "Kriza vlasti u BiH": čuli ste "Japan". Ista stvar.

Problem je riješen. I opet sam ponosan na sebe. Mislim, ne možeš sa njima drugačije, to su prosto komunisti.

Da se vratim na početak teksta, samo budale i mazohisti prate danas televiziju, radio, štampu i druge medije. Mediji danas jedino mogu da zarade na katastrofalizmu: to je koncepcija prema kojoj moraš da uplašiš ljude, ubjediš ih da apokalipsa dolazi, pa onda oni prate te iste medije da vide kako se stvari odvijaju. Uostalom, kreteni.

Pretvaramo se u vrstu katastrofičara. Ljudi prosto uživaju u toj perverznoj nasladi da očekuju neki smak svijeta, rat, boleštinu, cunami, ili makar svjetski ekonomski kolaps. Daj šta daš. A bio sam vrlo konkretan. Rekao sam im prije par godina sljedeću stvar: "ok, ako 2012. bude smak svijeta-ja vama svima dajem po sto dolara. Ako ne bude, vi svi meni dajete po sto dolara". Fair enough? Prosto, htio sam da skinem temu sa dnevnog reda, nelogično mi da se ljudi istripavaju zbog stvari na koje ne mogu da utiču, zanemarujući zbog toga na stvari na koje mogu i trebaju da utiču. Dalje, tražio sam od njih samo da rade, da ne lažu, da budu pošteni i da se seksaju. Ali, oni ništa neće, samo bi da kradu, varaju, ne rade i da umru u najstrašnijim mukama. 

Kad se to, jebote, desilo? Jesu li ljudi takvi oduvijek, ili šta? Ne kapiram. Ali, nije ni bitno. Ko ih šiša. Ko može da zaradi na tim njihovim nebuloznim kontovima, neka zaradi. Ovce treba da se šišaju. A ovcama poručujem da je samoubistvo ponekad skroz ok. Skraćuje muke.



Zanimljivo na netu

18.3.11 | 14 komentara

Balkanske partije-internet 3:0

Written By Milko Grmuša on 17.3.11. | 17.3.11

Temu "politika i internet" već sam načeo prethodnim tekstom Fejsbuk revolucije, a na ovaj tekst takođe je imao uticaja i članak na blogu Prljava posla Političari i krizne situacije na internetu. Naime, teza koja karakteriše taj tekst jeste da postoje ozbiljni izazovi za ovdašnje političke partije koji se sve više pojavljuju na internetu, te autor tog teksta postavlja pitanje kako partije riješavaju te krizne situacije, odnosno da li su uopšte svjesne tih problema.

Moj stav je jasan. Kad pričamo o internetu i partijama na Balkanu možemo samo da konstatujemo da su internet krizne situacije omiljene krizne situacije za te partije. Upravo iz razloga precrtanosti. Da ne gnjavim, ukratko ću da objasnim zbog čega je to tako.

Prije svega, internet krizne situacije na odličan način skreću pažnju sa stvarnih problema u državi i zajednici, pri čemu se u drugi plan potiskuju one teme koje bi političke stranke mogle zbilja da povrijede.

Najnoviji primjer sa onom nesrećnicom iz DS-a za koju se ne zna da li bolje priča ili hoda odličan je pokazatelj stvari. O ovome će se sad pričati neko vrijeme žestoko, dok se ne pojavi neki novi incident slične prirode. I sad, umjesto da se ovaj slučaj upotrijebi za oštru debatu oko toga kako je moguće da jedna takva tuka sa nižom muzičkom školom dobije radno mjesto u vladi, koje je plaćeno novcem poreskih obveznika koje bih volio da pitam šta su to dobili konkretno kao protu-uslugu za taj novac koji izdvajaju za nju, odnosno da se polemika dalje proširi na sve zaposlene u javnoj administraciji, pa da se vidi ko su ti ljudi, po kojoj liniji su došli do posla, kakve su im stručne kvalifikacije, šta su radili prije posla u državnoj administraciji, kolike su im plate, kakvi su radni rezultati i koliko građani gube novca zbog njih (ne samo zbog toga što ih plaćaju, već i zato što oni svojim (ne)činjenjem komplikuju stvari), mi smo se doveli u situaciju da nam internet služi, odnosno da vrijeme trošimo na to kako je "mala retard", "ima govornu manu", "dobro dupe", kako su "žuti smješni" i slično.

I šta je tu krizna situacija po DS? Toliko im je to krizno, da se i ne oglašavaju povodom toga. A i koji đavo bi se oglašavali? Glupost. O nekoj tamo ženetini koja nema dvije daske u glavi. Pa ja da im vodim onlajn marketing namjerno bih anonimno podgrijavao tu temu i pljuvao po toj maloj: dok god se priča o njoj, o Nataši Bekvalac, o onoj keruši bez nogu-to znači da vlast može da bude uljuljkana i sigurna da niko neće pokrenuti pitanja uticaja kriminalaca na nosioce javnih funkcija, neispunjenih predizbornih obećanja, katastrofalne ekonomske politike, broja (ne)riješenih slučaja u pravosuđu i tako dalje i tako prokleto dalje. 

Vraćamo se tako na poentu teksta Fejsbuk revolucije:  kritičari vlasti ili su u samoj vlasti, pa namjerno forsiraju teme za koje znaju da su bezopasne i da skreću pažnju kilave javnosti na potpune gluposti, ili su toliko intelektualno ograničeni da njihova kritika upravo jeste najbolji poklon koji bi svaka vlast mogla da poželi, jer je prosto prejednostavno odbraniti se od takvih "kritika". Dakle, na sceni imamo eklatantan primjer neutralizacije štetnih efekata, pri čemu se partije služe internetom da dodatno učvrste svoje pozicije.


Dalje, internet komunikacijom domaće birokratizovane, oligarhizovane, kriminalizovane, impotentne i dozlaboga nedemokratične partije šalju poruku da one, eto, vode računa o javnosti, da komuniciraju sa građanima, da brinu o njihovim brigama itd. Kakvo licemjerje. Ali, neki očigledno padaju na te žvake. Mislim, mene živo zabole da li će mi neki internet tim ovdašnje partije da retvituje neki link, ili da odgovori na blogu. Da sam građanin Srbije, ono što bi me navelo da pomislim da političari počinju da razmišljaju da nešto promjene oko otvaranja stranaka prema građanima bilo bi to da prave sistem otvorenih izbornih lista, gdje se kandidati na istima unaprijed znaju, te da građani imaju kakvu-takvu mogućnost izbora. Naravno, i to je više kozmetika nego suština, ali u ovom momentu i ta kozmetika kosmički je daleko u Srbiji-tamo građani pojma nemaju za koje ljude glasaju, jer liste ne samo da su zatvorene, nego i ne postoje, pa partije po završetku izbora odlučuju ko će da bude u predstavničkim tijelima. I da stvar bude još tragičnija, to se čak ne radi ni u okviru partijskih organa, pogotovo ne onih nižih, već se odluke donose na relaciji vrh partije-tajkuni (kriminalci)-uvozni lobi. I to je tako, ko god je bio dijelom tog cirkusa (nažalost, ja imam takvo iskustvo) zna da je to tako. I onda neko dođe i kaže "eto, mi smo otvoreni, komuniciramo sa građanima preko fejsbuka, i mnogo smo demokratični i fini". Ne znam za vas, ali meni se povraća.



Ova dva aspekta sasvim su dovoljna da demistifikuju lažni sjaj navodne potrebe ovdašnjih partija da koriste internet da komuniciraju sa građanima. Zapamtite, ovi političari ovde u najvećem broju slučajeva neviđeni su klošari i pogan najgore vrste, i sve što rade ima jedino za cilj da učvrste svoje pozicije i namaknu još koji evro u svoje džepove. "Ne vjerujte Danajcima ni kad darove nose", imajte to uvijek u vidu kad je riječ o tim bitangama. Još jedna stvar koja može da se pomene jeste i činjenica da internet timovi domaćih stranaka, uz navedeno, služe i da se obezbjedi neka plata onima koji tu rade, što uz ostale varijante zbrinjavanja stranačkih aparatčika služi da se smanji unutrašnji stranački otpor prema rukovodstvu stranke. Taktika je jasna-nešto se mora dati i onima dole, koliko god, da vam ne bi pravili problem dok lapate na veliko.

Toliko o tome.



Zanimljivo na netu

17.3.11 | 18 komentara

Fejsbuk revolucije

Written By Milko Grmuša on 15.3.11. | 15.3.11

Danas i oni najtvrdokorniji skeptici, koji su internet posmatrali kao neku tamo djetinju zavrzlamu, moraju da priznaju Mreži nevjerovatan uticaj. Posljednji događaji u Tunisu, Egiptu, Libiji, Jemenu, Hrvatskoj, jasno pokazuju da internet više ne samo da služi za zabavu, ne samo da pomaže pri edukaciji i poslovanju, već je postao tako moćna alatka, da je uz njenu pomoć moguće mjenjati i one najtvrdokornije i najdugovječnije režime. Jednostavno, ne postoji sfera ljudskog života kojom internet već nije ovladao. Ljudi se upoznaju preko neta, zasnivaju poslovne i emotivne veze, a, očigledno, planiraju preko fejsbuka i kako da sruše politički sistem, odnosno obavještavaju svjetsku javnost o tome preko-tvitera.

Da biste došli na vlast, kako se čini, više ne trebate toliko novca da locirate, okupite i aktivirate borbene sljedbenike: dovoljno vam je poznavanje funkcionisanja društvenih mreža na netu. Takođe, mejnstrim mediji su postali nepotrebni luksuz: danas svako od nas ima šansu da bude relevantan medij, koristeći tviter, fejsbuk i blog kao jednostavne i besplatne alatke kojima prenosi svoju poruku. 

Nikad nam više moći nije bilo na raspolaganju 


A opet, nikad nismo bili konfuzniji i smušeniji. Previše mogućnosti djelovalo je na nas kao kad previše slikovnica stavite pred dijete, pa ono ne zna kud će prije, te se na kraju zbuni i počne da plače. Internet zbilja jeste sjajan, ali ukoliko mu se potpuno prepustite postajete ništa više do običnog kretena, koji u jednom momentu prestaje da čita knjige, prestaje da razmišlja i kreira sopstvene stavove i ideje, ma koliko da su isti pogrešni i nepotrebni, i samo nemilice linkuje okolo sve i svašta.

I šta onda može da nastane iz sve te papazjanije? 


Ništa posebno. Budale koje bi da sruše druge budale te da se onda budalasto ponašaju umjesto njih. Naš prosječni fejsbuk revolucionar jeste osoba koja maltene po cijeli dan ništa ne radi sem što visi na tom istom fejsbuku, osim ukoliko ne visi u nekoj birtiji. U jednom momentu on ili ona shvata da mu život nema bilo kakvu perspektivu, i odlučuje se da se izbori za drugačiju redistribuciju nacionalnog dohotka, a koja znači dodje do `leba bez motike, a šetnjom i/li demonstracijama. 

Ti šetači i demonstranti znaju protiv čega su, ali nemaju pojma šta žele, sem da im bude bolje. Ali, svako bi da mu bude bolje, ali pametni i pošteni gledaju kako da više da rade da bi im bilo bolje, a ne da se sunčaju po ulici. Kad bi se pravila ozbiljna anketa među fejsbuk revolucionarima došlo bi se do zanimljivog zaključka da među njima ne postoje niti tri osobe koje imaju ne ista, nego slična politička razmišljanja, te se postavlja pitanje šta bi ti ljudi uradili sve i da im se vlast sama skloni i kaže "ok ljudi, ajde preuzmite poluge i mehanizme državne moći vi, pa da vidimo šta ćete da napravite".



U Africi stvar je jasna: postoje jasni interesi Zapada, odnosno Amerike, s jedne, i interesi radikalnih islamista, s druge strane. Ovi što demonstriraju samo su oruđe i glineni golubovi u rukama ove dvije sukobljene sile i civilizacije. Ovde na Balkanu dečko koji je organizovao proteste u Hrvatskoj ima simpatičnu ideju o potrebi oslobođenja privrede i tržišta od političkih uticaja, ali nisam siguran da ga kapira i dvoje njih koji koračaju uz njega. Što se šetnji po Banjoj Luci tiče, organizovao ih je navodno dvadesetogodišnji student, koji za sebe kaže da nema ništa da izgubi jer ništa i nema, a pri tom studira na privatnom fakultetu na kojem školarina nije ispod hiljadu evra na godišnjem nivou. Iskren da budem, malo sam pratio poruke sa tih banjolučkih šetnji, i mogu da kažem da je vlast sada tek obezbjeđena i ušuškana, jer se ne zna da li ima blentaviju opoziciju ili fejsbuk demonstrante.

Svijet ćeš najbolje promjeniti tako što ćeš promjeniti sebe


To je, kako se čini, dosadno isuviše našim vajnim fejsbuk revolucionarima. Ihh, sad pa to...ko da uči, čita, radi naporno, kad je tu ulica i mogućnost da se preko reda i na muci narodnoj dođe do položaja i moći. Naravno da se o tome radi, uvijek se samo o tome radi. Dobra stvar, pravda takoreći, jeste u tome što te budale pojma nemaju da ih iskorištavaju mnogo pametniji od njih. I uz njihovu pomoć još više učvršćuju svoju moć. 


Internet jeste šansa i jeste sjajno sredstvo, ali ništa više od toga. On ne može da vam nadoknadi mozak. Zbog toga ništa kvalitetno neće izaći iz ovih fejsbuk revolucijica. Može pasti samo neka glava. A moćni će iskoristiti taj poklonjeni izduvni ventil s jedne, odnosno strah od anarhije s druge strane, kako bi postali još moćniji. 


Zanimljivo na netu


15.3.11 | 27 komentara

Postani dio `Teze-Antiteze-Sinteze`

Written By Milko Grmuša on 10.3.11. | 10.3.11

Ovaj blog, više puta sam to već ponovio, izgradio se zahvaljujući feedback-u njegovih čitalaca. Njega ne finansira Vlada Republike Srpske niti bilo koji tajkun ili centar moći. Prema tome, on jedino zavisi od onih koji ga čitaju. I nemojte misliti da vam se nešto tu sad ulagujem, pa pišem sve ovo-oni koji duže vremena prate ovaj blog znaju da bih se ulagivao suptilnije i efikasnije. Dakle, samo ponaljam davno uočenu činjenicu-poenta komunikacije jeste u njenoj dvosmjernosti i količini relevantnih informacija koje se razmjenjuju komunikacionim kanalom. U tom smislu smatram da je ovaj blog ispunio svoju svrhu-komunicirao sam sa mnogim ljudima, koje drugačije ne bih upoznao. Razmjenio sam neka iskustva, provjeravao sam neke svoje ideje.

Bilo kako bilo, život svaki dan ide dalje. Stvari se mjenjaju. Panta rei, jel`. Mislim da i ovaj blog treba da ide dalje. On više, stoga, neće biti klasični lični blog. Šta to znači? Neće biti (i nije više, na kraju krajeva, njegov naslov `Milko Grmuša`, već `Teza-Antiteza-Sinteza`) tipičan personalni blog, koji ima svog autora koji piše tako o temama koje su mu interesantne. S druge strane, on će ostati veoma ličan u tom smislu da će stavovi izneseni na njemu i dalje predstavljati odraz živih ljudi, njihovih emocija, stavova, njihovu bit, čovječnost takoreći. Zapravo, ja lično kod teksta volim da osjetim esenciju njegovog autora, u suprotnom-ne čitam više tog autora. Prosto.

Da skratim priču: `Teza-Antiteza-Sinteza` postaje otvorena za sve one koji se pronalaze u onome što je karakteristično za nju. A šta je to karakteristično? Pa ako ne znate odgovor onda i ne možete da budete dio njenog kreativnog tima. Ova posljednja konstrukcija zvuči tako fensi i bljutavo, znam, ali ne da mi se sad da izmišljam nešto drugačije. 

Mnogi ljudi stoje već iza ovog bloga. Čitaoci, komentatori, ljudi koji dijele tekstove po društvenim mrežama. Ljudi koji prate ovaj blog preko njegove fejsbuk stranice.  Tviter, Google + i mali milion tih stvarčica po netu-sve one služe promociji tekstova sa `Teze-Antiteze-Sinteze`. I to je super.

Ali meni to nije dovoljno.

Ovom blogu nije dovoljan Milko Grmuša. On traži kvalitativno unapređenje. Kvantitet je sjajan, ali postoje kvake kojima ga podignete, ali to, samo po sebi, ne doprinosi obogaćenju ukupnog sadržaja. A to je baš ono što ja želim.

Stoga, ko god misli da može da bude dio ove priče, neka se javi.  I nemojte biti stidljivi. Stidljivost nije vrlina, ona je uglavnom samo licemjerni pokrivač nekih teških kompleksa. A kako bude (i ako, naravno) rastao broj ljudi koji se odluče da budu aktivni kreatori `Teze-Antiteze-Sinteze` promjeniće se i sam naziv domena ovog bloga. Zapravo, on će se uskoro promjeniti ovako i onako, tipu koji je do sada posudio svoje generalije treba odmor od toliko `Milko Grmuša` na internetu.

Očekujem vas.


Zanimljivo na netu

10.3.11 | 0 komentara

Satana je u starom zavjetu, mitologijama, politeizmu i horoskopu. Izmislili ste satanu.

Written By Milko Grmuša on 6.3.11. | 6.3.11

Iz jednog pergamenta, koji su eminentni stručnjaci proglasili istorijskim nebulozama i falsifikatima činjenica. 


Nas nema previše, ali nas je sasvim dovoljno. Ne živimo skupa, ali smo ujedinjeni u Hristu, koji je Istina. Otkako znamo za sebe, znamo za Njega. Niti smo ga tražili, niti nas je pozvao. Jednostavno, oduvijek je tu, i oduvijek smo tu. Nama ne treba dogma, ne trebaju nam knjige, ne treba nam crkva, pogotovo ova antihristova, koja se lažno predstavlja, pa da saznamo šta je pravi put. To je sve tako jednostavno. Kao što znate kako je jutro i kako je dan i kako je noć. Nema tu neke filozofije. To je sve tako jednostavno.

Mi nemamo sumnje u srcu. To nam omogućuje da u glavi sumnjamo u sve što navodi na sumnju. Mi smo veliki grešnici, i to je jasno. Ostali grešnici ni blizu nisu spoznali ukupnost grijeha, a mi smo to odavno uradili. Stoga nemaju čime da nas zavedu. Bijednici, to što nam nudite mi griješimo svaki dan!

Mi smo Hristovi vitezovi i njegovi glasnici. Nemamo konje, nemamo naoružanje, nemamo mehanizaciju. Mi idemo pješice svuda, iako je Basara provocirao sa onim biciklima. Zato nam treba malo duže vremena da stignemo svuda. Ali stignemo. Prije ili poslije. I pobjedjujemo u ime Hrista.

Nama se niko ne može suprostaviti, iako nemamo bilo kakvo oružje. Pogotovo nemamo magije. Magija je od   Zla. Mi Zlo uništavamo samim tim što jesmo, i uvijek ćemo biti. Hrist je neuništiv, i Hrist je uvijek.

Kad je put jasan, stranputice čovjek i ne primjeti. A bezbroj je stranputica, i stvorilo ih je Zlo. Ljudima su stranputice interesantne, jer ne mogu da vjeruju da je Istina i Dobro tako jednostavna. Oni ne vjeruju u jednostavnost, a rečeno im je da je sve jednostavno, i da slušaju djecu. Djeca su Hristovi proroci, ali to je zaboravljeno.

Religije su od Zla. Sve. One bi da sistematizuju ono što je nemoguće sistematizovati. One bi da objasne ono što je njih objasnilo. Hrist je uvijek. On nije stvoren, on je Stvoritelj i On je Tvorac. On nije Sin, on je uvijek. A proroci Zla su se svojski trudili da objasne i opravdaju svog patrijarha. Samo, mi im se smijemo.

Satana je starozavjetni "bog". Satana je djavo. Satana je u svakom mnogobožačkom sistemu. On je otvorio milione i milione stranputica, kako bi zaveo. Samo, mi mu se smijemo.

On je iskoristio potrebu ljudi da nadju smisao. Bijedni ljudi-šta tražite smisao? Smisao je uvijek, i smisao je tu. Hrist je smisao, i Hrist je u vama. Koliki su ludaci koji traže same sebe u sebe samima? A lažni proroci su hodali zemljom. Neki zavedeni, neki jer su htjeli da zavedu, kako su mislili, zbog sreće na zemlji. Laž zbog Istine, Zlo radi Dobra. Neki su samo htjeli novac. Svi su zaboravili Hrista, ali Hrist nije zaboravio njih.

Ljudi se dive Satani i njegovim demonima. A šta su zaista demoni? Ludi i izgubljeni dusi, koji tu i tamo mogu da promjene oblik ili izvedu neku sličnu cirkusantsku tačku. Pa im se onda ljudi dive, kao što se dive svim cirkusantima. Ludi ljudi, pa zar i klaune da proglasite bogovima?

Zaboravili su da oni imaju mnogo veće i nepresušnije moći. Oni nisu obmana, za razliku od tih cirkusanata. Zašto Istina da se divi obmani? Satana vam je dao stranputice. A nije znao da je Hrist igrao igru sa njim. Hrist je prećutao stranputice, jer one najbolje ukazuju na veličinu i moć Puta.

Sujeta, sujeta. Ludače što čitaš ovo, iz sujete ti treba magija. Tražiš "više" dokaze Hrista, a on je tu i svuda. Uvijek. Hoćeš mudrost, a budalešeš se. Htio bi potpunost, a obožavaš dimove, iluzije i prazne duhove. Htio bi nezavisnost, a slušaš blentave popove. Oni da znaju za Hrista! Da su pametni, kako im je Basara lijepo poručio, tražili bi neki krst da se razapnu. Budale.

Satana je preko svojih sluga kontrolisao Zemlju neko vrijeme. Preko lažnog starog zavjeta nalagao je o svemu i svačemu. Preko mitologija je pričao istu priču, šarenu lažu. Preko astrologije isto. Mnogobožačke religije, stari zavjet, mitologije, magije, kultovi, astrologija i ostale gluposti-sve vas to preko njih zavodi Satana. Da ste pametni, uvidili biste to. Isti likovi, isti demoni, isti demijurzi ponavljaju se svuda, od horoskopa, preko grčke mitologije, do starog zavjeta i sumerske religije. Da ste pametni. Da ste pametni, otarasili biste se takve pameti. Jer, kakva je pamet pametniji biti od pametnog koji je budala? Oni pametniji od vas, kad te veze i uvide, tek onda pomisle da su uvidjeli, da im se otvara smisao, da je sve to povezano, da je sve tu u vezi, da je sve to energija, da je sve to smisao, da je sve to bog. Kreteni. Od svih tih zabluda napraviste boga. Satanu. Hrist je smisao, i Hrist je uvijek. Ali, kako da Hrista i smisao vidi onaj koji u praznoj šolji nakon popijene kafe traži mudrost? Ne može Hrist da udje u šuplju glavu.

Tražite smisao, tražite mudrost, tražite slobodu, tražite vječnost, tražite ljubav. Tražite sve to u besmislu, budalaštinama, ropstvu, smrti i mržnji. Kako ste naumili da to nadjete tako? A pametan, da ga ima u vas, pitao bi a zašto tražim ono što mi je odmah dato?

Hrist je uvijek. Prihvatiti antihrista znači negirati Hrista. A negirati Hrista znači negirati Mudrost, Vječnost, Slobodu, Ljubav. Vi biste da sve to nadjete, tako što ćete se odreći Hrista. Kako to? Kako mislite da to može?

Ludaci, mislite da je bog u tome što je sve nekad stvorio i odredio kako će da bude. Kreteni. Pa Hrist vas je volio. Dao vam je slobodnu volju. Kako slobodna volja ide sa predestinacijom? Kakva je to sloboda kad je već sve unaprijed odlučeno? Kakva je to mudrost, kakva radost, kakva pravda, kakva sloboda kad vi ne možete da utičete na bilo šta, jer je, kako mislite, sve već zapisano i odredjeno? Bijednici. Ništa nije zapisano, i ništa nije odlučeno. Vi sami odlučujete. Vi ste slobodni. Pa Hrist je u vama, čak i tako zavedenima i bandoglavima. Zar da samog sebe kroz vas zarobi?

Tražite Hrista tamo gdje on nije. Bili ste sve, i bili ste bogovi. Da. Budući da ste bili sa Hristom. Bili ste uvijek. A onda ste odlučili da sve uništite. Mogli ste to, Hrist vam je ostavio slobodnu volju. Iz Nečega, iz Svjetlosti, iz Života ste otrgnuli komad, i pretvorili ga u ništa. Ništa je antihrist, ništa je smrt, ništa je besmisao. Sami ste sebe ubili. I onda ste shvatili šta ste uradili. Mi nećemo ovo, mi nećemo smrt, kajemo se. Mi bismo da se vratimo Hristu, mi bismo opet kao prije. Obećavamo da to više nećemo, evo, dajemo i svoju slobodu, svoju moć. Bićemo poslušni. To ste pričali, bijednici. Mislili ste ako se tako ponižavate da ćete odobrovoljiti Hrista. Mi pljujemo na sve to, ali On vas i dalje voli. Pa ne možete tako da mu se vratite. On vas voli, ne dozvoljava da se tako ponižavate. On je u vama, zar da ga tako ponižavate? Napravili ste grijeh, i platili odmah zbog toga, nemojte dalje kroz grijeh da se vraćate Hristu. Zaboravite na grijeh, vratite se Hristu. Kad to uradite, sve će opet biti Smisao, Vječnost, Sloboda i Ljubav. Jednostavno je, nema procedura. Šta komplikujete, tratite vrijeme da objašnjavate besmisao koji ste stvorili i koji vas je okovao. Pjevajte, bogamu! Vratite su Hristu. Hrist je uvijek, i Hrist je Smisao.

Zanimljivo na netu

6.3.11 | 28 komentara

Na šta se stvarno palite?

Written By Milko Grmuša on 4.3.11. | 4.3.11

Kažu mi ljudi: a zašto ti pišeš onako? Zapravo, pitaju me zašto provociram tekstovima, zašto pljujem, zašto prostačim i slično. Zato što ste vi jebene psihopate, eto zašto. Prosto, ljudi ne žele da vide, čuju i pročitaju racionalne i pametne stvari. Oni hoće perverzne performanse. Samo na to reaguju.

Stvari su jednostavne: najčitanija vijest u medijima danas jeste ona koja govori kako je policija snimila pornić na parkingu kod Beogradske arene. I nemojte da mislite da to interesuje samo one neobrazovane ili poluobrazovane. O ne, akademici su tek posebno perverzna gamad.

Zašto su najgledanije tv emisije one koje su napravljene na Big brother fazon? Zato što od vajkada ljudi vire kroz zavjese i gledaju šta im to komšije rade. To je potreba velike većine ljudi, to oni žele da vide. Televizije su im nudile i kulturni program, i različite edukativne emisije. Ko jebe kulturu. Daj da vidimo koja je omiljena boja gaća neke tamo pjevaljke.

Šta mislite, šta gledaju oni koji prate ski skokove, formulu jedan i umjetničko klizanje? Gledaju kad će eksces. Kad će neko da padne i razbije se. To ljude loži. 

Čovječanstvo upadne u kolektivnu depresiju ako prodje duže vremena a da se ne desi neki rat, cunami ili kakva druga elementarna katastrofa. A ako ne to, makar neka priča tipa "G.D. od tamo kojekude držao ćerku u podrumu, a sina u kavezu preko puta, koga je primorao da decenijama gleda kako mu sestri pravi djecu". To su stvari koje su ljudi spremni da čuju. Zbog toga kupuju novine i plaćaju kablovsku. Mislite da bi medij koji bi se bavio klasičnim slikarstvom ili fiskalnim temama mogao da se održi na tržištu? Znam, ha-ha sam rekao i ja.

Internet i mogućnost kreativne interakcije? Aha, baš. Najposjećeniji sajtovi nisu oni koji se bave teorijom šaha i ruskom književnošću, nego oni na kojima može da se za "dž" gleda i skida pornografski sadržaj. S tim da klasični pornići polako ispadaju iz mode. Ako tu nema incesta ili pedofilije, ili makar seksa sa životinjama,  bratac, ispadaš iz igre.

Oni koji hoće da zarade pare to su odavno skapirali. Jebote, nećeš otplatiti kredit za kola tako što ćeš pokrenuti portal koji se bavi matematičkim problemima. Ako hoćeš da zaradiš, moraš dati ljudima ono što oni stvarno žele. Drogu, rat, seks. Smrt. O da, smrt. Kladim se u život da će sljedeći najgledaniji snimak na You Tube-u biti (samo)ubistvo live. 

Posebno su plitke one priče koje sugerišu da je stanje takvo zato što neko nameće takve sadržaje. Aha, sigurno. Nemaju to ljudi već u sebi. Kain je ubio Avelja nakon što je iz dvd kluba digao i pogledao Terminatora.

Nego, na stranu sve to. Na šta se stvarno palite?



Zanimljivo na netu

4.3.11 | 20 komentara

Zašto kod nas umjetnici ne prave pare?

Written By Milko Grmuša on 2.3.11. | 2.3.11

Moram objasniti svoju poziciju, da ne bi bilo zabune. Ja sam skroz prosječan tip, bez neke posebne nadarenosti za kulturu i umjetnost. Ne razumijem se nešto posebno u te rabote. Prema tome, odličan sam uzorak, kad pričamo o umjetnosti i kulturi na ovim prostorima, i percepciji običnog svijeta o tim fenomenima.

Pretpostavljam da ni u ostatku svijeta umjetnost i kultura nisu profitabilne. Vjerovatno će neko da napiše u komentarima da ne treba poistovjećivati umjetnost sa kulturom, ova druga je..nešto drugo, jel`. Ok, slažem se. Prosto zato što mi se, realno, jebe i za jednom i za drugom. Ali, razmišljam o nečemu. Dejvid Bouvi je umjetnik. Kažu. I milioner je. Zašto kod nas nema nekog umjetnika koji je milioner?

Postoje dva moguća odgovora, koja imaju neku svoju logiku:

1. Ovde je malo tržište, te nema dovoljno ljudi da kupe neko umjetničko djelo.
2. Umjetnici ovde su netalentovani, te su im i djela loša.

Što se prve varijante tiče, ajde i da je dopunimo: mi, eventualni konzumenti umjetničkih proizvoda, ne samo da smo malobrojni, nego smo i glupi i nemamo dovoljno senzibiliteta za vrsne umjetničke radove koje kreiraju domaći umjetnici i stvaraoci. Dakle, em je malo tržište, em je primitivno i tupavo. To je skroz ok. Medjutim, moja logika je onda sljedeća: zbog čega naši talentovani umjetnici ne odu u svijet, i tamo naprave uspijeh? Ima i takvih, vjerovatno. Ali, ja sad pričam o ovima što se muvaju po gradu i žicaju za kafu, lamentirajući danima, mjesecima i godinama nad svojom zlehudom sudbinom, koja ih je ostavila ovde medju nama kretenima koji ne prepoznajemo njihov genij.

Red je da krenem od sebe. Ja sam stvarno idiot. Nedavno sam bio na promociji neke knjige..radilo se o poeziji nekoj, šta li..zaspao sam. Priznajem. Razumite me, napolju je bilo hladno, unutra fino i toplo..nadam se da nisam zahrkao, jer su me u momentu kad sam se probudio čudno pogledali. A stvarno sam htio da podržim stvar. Tako je malo bilo ljudi unutra. I svi su bili nekako ozbiljni, i razumjeli su se u stvari. Morate da me shvatite, i ja sam samo čovjek, sa svojim sujetama. Htio sam da postanem član tog elitnog društva koje se kapira u te poezije, i tako to. Imali su te značajne poglede i grimase, znali su o čemu se radi, komunicirali su neprimjetnim trzajima obrva i značajno su kašljucali. Do djavola, htio sam i ja da postanem posvećen u te ezoterične tajne. Da budem neko i nešto. Da budem boem. Umjetnik je bio tako sav u nekom tom fazonu. On je iznad svih ostalih, i sa laganom, gospodskom nezainteresovanošću gladio je okovratnik svog masnog kaputa i, s vremena na vrijeme, sklanjao sa čela neopranu kosu. Znam ga, ima tako jedna ta ekipa koja danonoćno visi u hotelu Bosna, ispija kafe i..to je sve što rade, kako mi se čini. Mudraci su to neki.

Bili su i neki ljudi oko njega. Neki od njih pričali su o njegovoj knjizi. On je bio miran i dostojanstven dok su opisivali njegovo djelo, koje je po dubini i ideji uputilo snažan izazov Lorki i Šileru. Bile su tu i neke dame, sa šminkama i toaletama koje su svakako ostavile utisak na prisutne, a neki su osjetili, zasigurno, i inspiraciju koju može samo ženska zrela ljepota da pruži. Sirov kakav jesam, i bez trunke stila, pomislio sam da dugo na jednom mjestu nisam vidio tako ofucane i smežurane opajdare, kontajući koliko čovjek mora da bude star i beznadežan da bi ma i pomislio o njima kao eventualnom predmetu požude. I ne sluteći dokle mi seže ograničenost vidika, koliko sam površan i bez stila, razvijao sam teoriju kako one blage veze nemaju o čemu ovi gore pričaju, što im i nisam uzeo za grijeh, jer po mojoj prostačkoj logici te nabjedjene klošarčine i lezilebovići čitav život su i proveli kenjajući teška sranja, koja su pakovali u omot sublimirajućih poruka i estetike koju običan puk ne može da vidi. "Mi smo tako neshvaćeni, i mi smo takvi geniji", to je taj stav. Moj stav je da su u pitanju teške bitange i da zaslužuju javno bičevanje, ali ja sam irelevantan.

Vratimo se opajdara..damama. Počeh o svojoj teoriji. Da, one su, po istoj, toliko isfrustrirane i glupave, da im je jedino preostalo da se pojavljuju u tim kružocima u kojima vlada licemjerje na desetu, gdje svi svima podilaze sujeti. Ovi gore su kao umni kritičari, onaj gore je kao umjetnička veličina, a one su kao senzibilne i dobre kokare. Ali, niste, htio sam da im kažem. Vi ste ružni..oni su dosadni i smežurani, i ne može više da im se digne..a njihova djela su takva sranja, mješavine plitke patetike i ofucanih fraza, u bljutavoj simbiozi ukoričenoj i nazvanoj..knjiga..a one su krivih nogu, usahlih sisa, sa pet kilograma šminke na licu da skrije sav taj očaj i bjedu..povraćalo mi se, strašno mi se povraćalo.

Izašao sam na vazduh, i kad me groznica prošla bio sam srećan jer se smisao vratio, u pitanju sam bio ja, ja sam debil, a tamo je sve kako treba. Dobro je, život opet ima smisao. Bio sam zadovoljan.

Druga varijanta..ma ne, nije to. Nema šanse.



Zanimljivo na netu

2.3.11 | 56 komentara

Čitaoci kažu

Powered by Disqus

Arhiva tekstova

Želiš sadržaj putem mejla?

Prijatelji Teze-Antiteze