Hi quest ,  welcome  |  sign in  |  registered now  |  need help ?

Otvoreno pismo predsjedniku Vlade RS Aleksandru Džombiću: po kojim kriterijima Vlada daje novac privatnim medijima?

Written By Milko Grmuša on 24.7.11. | 24.7.11

Nakon što je pokrenuta cijela priča oko "Slučaja Press RS", odnosno oko skandala koji se sastoji u tome da je Vlada Republike Srpske dala 50.000 KM privatnom mediju za izradu njegovog veb portala, te nakon što se ispostavilo da to nisu jedini krupni propusti Vlade RS u tom smislu, jer je ona još prošle godine dala banjolučkoj firmi Lanako 96.000 KM za izradu sajta "Izvoz-info centar Republike Srpske"  koji još uvijek ne postoji, te da je za sajt očajnog kvaliteta investsrpska.net izdvojila 58.000 KM, iako je maksimalna cijena izrade fenomenalnog portala maksimalno 15.000 KM, Branislav Borenović, poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srpske postavio je Vladi RS pitanje o razlozima trošenja ovolikog budžetskog novca. S obzirom da je odgovor ministra obrazovanja i kulture, te potpredsjednika Vlade RS gospodina Antona Kasipovića na pomenutoj skupštinskoj sjednici bio potpuno uopšten, neprecizan, demagoški i bez pravih i konkretnih informacija, te imajući u vidu i to da su me i oni koji su čitavu ovu priču zdušno podržavali od samog početka pozvali da je izguram do kraja, odnosno do konkretnog vladinog odgovora, odlučio sam da uputim otvoreno pismo predsjedniku Vlade Republike Srpske gospodinu Aleksandru Džombiću u kojem tražim konkretne odgovore na konkretna pitanja, i ništa više. Pismo je pred vama.


Poštovani,


Vlada Republike Srpske je na svojoj sjednici koja je održana 29.06.2011.godine odobrila iz budžeta 50.000 KM listu Press RS a za izradu veb portala tog privatnog medija. Radi objektivnog informisanja javnosti u Republici Srpskoj objasnite i odgovorite



  • zbog čega Vlada RS u vremenu teške ekonomsko-socijalne krize i opšteg siromaštva u Srpskoj novac poreskih obveznika i građana Srpske poklanja privatnom mediju? Kakve to veze ima sa tržišnom logikom i da li Vlada RS smatra da je njen posao da subvencioniše privatne medije?
  • Znate li Vi lično kolika je realna tržišna cijena izrade kvalitetnog veb portala?
  • Kad je Press RS uputio zahtjev za dodjelu pomoći Vladi RS i kad ćete ga staviti javnosti na uvid?
  • Po kojoj finansijskoj logici i konstrukciji je Press RS došao do cifre od 50.000 KM za izradu portala?

Uvaženi gospodine predsjedniče Vlade, zanima me kako Vi, kao ekonomista, objašnjavate činjenicu da Vlada RS daje novac za izradu portala privatnom mediju, koji se hvali, a ministar Kasipović ga podržava u tome, da je jedan od najčitanijih listova u Srpskoj-ne čini li Vam se nelogično da je novac potreban nekom ko posluje uspješno? A ako ne posluje uspješno, zašto mu Vlada RS daje novac?

Ukoliko koristite argument da Vlada RS pruža podršku razvoju javnog mnijenja u Srpskoj, a posebno njegovu komponentu u vidu internet komunikacije, moram da Vam čestitam i da Vas podržim u tome, jer i sam smatram da je to dobro. Ali, u tom slučaju Vlada RS ima obavezu da donira 50.000 KM svakom građaninu Republike Srpske koji izrazi želju da napravi svoj privatni veb portal kako bi promovisao onlajn novinarstvo i razmjenu informacija, kao konkretan vid podrške razvoju javnog mnjenja, objektivnog informisanja i razvoja demokratskih odnosa u Republici Srpskoj. Samo u tom slučaju pokazujete da ste dosljedni i dobronamjerni. U suprotnom, pokazaćete samo da se apsolutno ne razumijete u cijene izrade veb portala (što Vam ne predstavlja problem da potpisujete odluke o čijoj sadržini pojma nemate), da imate selektivan pristup pri podršci medijima, odnosno da niti shvatate suštinu tržišne ekonomije s jedne, niti ste socijalno senzibilni, s druge strane (čim u vremenu opšteg siromaštva i nezaposlenosti dajete novac građana privatnom mediju).

S obzirom da ovo nije jedini slučaj u kojem Vlada RS novac poreskih obveznika daje za izradu veb portala, postavljam Vam i sljedeća pitanja:


  • Kad će biti završen sajt "Izvoz-info centar Republike Srpske" za koji je Vlada RS unaprijed Lanaku platila 96.000 KM?
  • Na osnovu kojih parametara je Vlada RS došla do cifre od 96.000 KM za izradu jednog sajta?
  • Na kojem je javnom konkursu Lanako poslao najbolju ponudu?
  • Na kojem je javnom konkursu izabran subjekt koji je napravio sajt investsrpska.net?
  • Kad ćete priložiti sve fakture i račune koje je Vladi RS kreator tog sajta dostavio, kako bi javnost mogla da se informiše na šta je sve otišlo 58.000 KM novca poreskih obveznika, a koliko je koštala izrada pomenutog sajta?

Iskreno se zahvaljujem na odgovoru za koji sam uvjeren da ćete dostaviti uskoro, posebno kad se ima u vidu otvorenost Vlade RS ka modernim informacionim tehnologijama i njenoj spremnosti da zdušno finansira iste. 

S poštovanjem,

Milko Grmuša


Zanimljivo na netu






24.7.11 | 0 komentara

DebConf11 Banja Luka-Ima kod nas i pozitivnih vijesti

Dejan Majkić mi je na tviteru skrenuo pažnju na današnje održavanje Debian konferencije u Banjoj Luci, te budući da sam potpuni laik oko ovakvih tema malo sam se razguglao, a i on mi je poslao određene podatke. Nakon što sam se malo udubio u materiju shvatio sam da je ovo zaista pozitivna priča, te da je velika stvar što se jedna ovakva konferencija održava u Banjoj Luci. Srđan Rajčević već je prenio na svom blogu vijest o održavanju iste, a jedino što bih mogao da sugerišem organizatorima jeste da ubuduće ipak malo ranije rašire priču, kako bismo imali više vremena da na netu napravimo bolji posao oko promocije i afirmacije. Naravno, s obzirom da je kod nas u principu većina stvari tek u nekom svom samom povoju, treba dati punu podršku pozitivnim projektima, a vremenom će sve to izgledati bolje.

Šta je zapravo Debian konferencija?

Debian konferencijа je godišnje okupljаnje Debian Linux korisnikа iz cijelog svijetа, nа kojem se održаvаju rаzne rаdionice, predаvаnjа, seminаri, diskusije i ostаle аktivnosti nа temu rаzvojа sаme distribucije kаo i FOSS-а (Free and open source software) uopšte.

Debian (www.debian.org/) je operаtivni sistem sаstаvljen od softverskih pаketа objаvljen kаo besplаtаn i softver sа otvorenim kodom, pod GNU- General Public Licence.
GNU -ovа opštа jаvnа licencа (GNU, GNU GPL ili sаmo GPL) je nаjčešće korišćenа slobodnа softverskа licencа.
Primаrni oblik, Debian GNU / Linux, koji koristi Linux kernel (zаjedničko jezgro operаtivnog sistemа) i GNU OS аlаte, je veomа populаrаna distribucija Linux-a. Obezbijeđen je besplаtаn pristup repozitorijumu sа hiljаdаmа softverskih pаketа spremnih zа instаlаciju i korišćenje. Debian se može koristiti i kаo desktop i kаo serverski operаtivni sistem. On se fokusirа nа stаbilnost i sigurnost i koristi se kаo osnovа zа mnoge druge distribucije.

Lokаcijа sа koje gа možete besplаtno preuzeti je http://www.debian.org/distrib/


Što se finаnskijskog аspektа tiče,  zа rаzliku od Microsoft-а kod kojeg se plаćа Windows, Office, i većinа ostаlih progrаmа koje koristite, Linux Debian je potpuno BESPLATAN, i ne sаmo to, nego je i OTVOREN, te svаko ko želi može dа vidi kаko izgledа softverski kod ovog sofisticirаnog operаtivnog sistemа, zа rаzliku od Microsoft Windows-а, gdje nemаmo predstаvu štа operаtivni sistem rаdi u pozаdini, te dа li nаs neko „gledа sа strаne“ u smismlu uticаjа nа neke od sljedećih ključnih elemenаtа: povjerljivost, integritet, rаspoloživost, pouzdаnost, neporecivost informаcijа.

Korisnici Operаtivnog sistemа Debian (Linux) su svjetski univerziteti poput Harvarda, King’s College i mnogih drugih koji su prepoznali prednost ovog operativnog sistema. Na kraju krajeva, i ruska administracija koristi isti, a njihovo obrazloženje je takođe veoma jednostavno: KVALITETNO, OTVORENO, BESPLATNO.


Nadajmo se da bi Konferencijа u Bаnjаluci  moglа biti prekretnicа u mаsovnom korišćenju ovog operаtivnog sistemа kod nаs, budući dа je Vlаdа Republike Srpske generаlni pokrovitelj ove mаnifestаcije а i zbog činjenice dа milionski ugovor o licencirаnju softverа koji Vlаdа Srpske imа potpisаn sа Microsoft-om ističe početkom nаredne godine. Ako u vidu imamo sve Linuxove prednosti i potencijale, ovo bi bio logičan korak, i u tom smislu svi relevantni faktori u društvu, a pogotovo onlajn zajednica Srpske, treba da vrše pozitivan pritisak u tom smislu. 

Premа tome orgаniozovаnje DebConf 11  - konferencije u Bаnjаluci predstаvljа znаčаjаn iskorаk zа open source zаjednicu kаko Grаdа Bаnje Luke i Republike Srpske, tаko i Bosne i Hercegovine i ostаlih zemаljа u okruženju, zа štа je prije svegа zаslužаn nаporаn rаd i posvećenost lokаlnog (Core) timа.
Nаime dobijаnje domаćinstvа zа održаvаnje ovog znаčаjnog dogаđаjа, prаtilа je  višečаsovne diskusijа i rаzmаtrаnje ponudа tri držаve (Ekvаdorа, Njemаčke i Bosne i Hercegovine), odnosno tri grаdа (Kito, Minhen i Bаnjа Lukа). Nаjviši funkcioneri Debian-a odlučili su dа održаvаnje Debian konferencije 2011. povjere BiH timu, odnosno Bаnjoj Luci, što je svakako za svaku pohvalu.

Prema tome, bilo bi lijepo da svako ko je ovih dana u mogućnosti dođe u Banju Luku, da posjeti Debian konferenciju i čuje i vidi šta tu ljudi imaju da predstave. Ponavljam, najvažnije je da se Banja Luka ovakvim dešavanjima otvara ka svijetu, te da se šalje jasna poruka da ovde žive normalni i civilizovani ljudi, koji imaju jasnu volju da popravljaju društvo u kojem žive.

Ko želi da putem tvitera prati dešavanja na Debian konferenciji na raspolaganju mu je hashtag 


Zanimljivo na netu




24.7.11 | 0 komentara

`Teza-Antiteza-Sinteza` proglašena za najuticajniji blog u BiH

Written By Milko Grmuša on 22.7.11. | 22.7.11

Ok, redovni čitaoci ovog bloga znaju da ja nemam neki problem sa egotripom-ja sam već egoutripovan do maksimuma :) Stoga, bez neke posebne priče, maloprije me pozitivno iznenadio mejl koji sam dobio od ljudi koji stoje iza projekta bhblog.net u kojem me obavještavaju da je blog "teza-sinteza-antiteza" dobitnik bhBlog nagrade u kategoriji "Najuticajniji blog" u 2011.godini.

bhBlog ( www.bhblog.net ) je bosanskohercegovački blog direktorij - presjekBiH blogosfere. Već godinu dana popisujemo 100 najboljih blogova u BiH. Višeo bhBlog projektu možete saznati na http://www.bhblog.net/projekat

Prije svega, zahvaljujem ljudima iz bhBlog projekta koji su ovom blogu dodijelili ovo simpatično priznanje. Iskreno, lagao bih kad bih napisao da mi ne prija ovakva nagrada. Vjerujem da se slično osjeća i Cyber Bosanka, koja je proglašena, s punim razlogom, za osobu koja je dala najviše doprinosa razvoju blog zajednice kod nas. Riječ je o tome da niko od nas nije počeo da vodi blog zato što je očekivao bilo kakve nagrade ili nešto slično (u mom slučaju stoji i primjedba da nisam ni znao da neke nagrade za sve to mogu da se dobiju). Bilo bi takođe i potpuno prekenjavanje da sad pišem kako sam počeo sa pisanjem zbog nekog "višeg cilja": jesam đavla, pisao sam zato što mi je bilo dosadno, zato što sam htio da otkrijem šta je to, dođavola, blog i šta tu ti likovi uopšte rade.

Tako je počelo. Kasnije se razvijalo. A u zadnje vrijeme sam shvatio da nema boljeg načina da čovjek izrazi svoj stav, bez straha da ga niko neće čuti ili pročitati, da će ga klasični mediji ignorisati ili pretumbati po svom ono što je on htio da kaže-upravo da vodi blog. Još prije sam shvatio da je i kompanijama to pametno da učine. Jednostavno, radi se o autentičnoj komunikaciji. Danas, kad je sve manje vremena za neposrednu komunikaciju face to face, ovakav vid razmjene informacija, po meni, nema bolju alternativu. I to treba da se shvati.

U svakom slučaju, toliko o tome. Ovih dana, kada sam pisao i pisao o nekim malo čupavijim temama, i dok se spremam za otvaranje još čupavijih, ovo mi je bilo simpatično. Još jednom, hvala bhBlog projektu, kao i svima onima koji su svojim posjetama, linkovanjima i komentarima doprinijeli da se danas ovako šepurim.

Čitamo se.


Zanimljivo na netu

22.7.11 | 0 komentara

Безусловна слобода

Written By Milko Grmuša on 21.7.11. | 21.7.11

Мој пријатељ и човјек који је заслужан што сам се отиснуо у воде интернет писања Дани(ј)ел Симић недавно је објавио своју нову књигу, Условна слобода. Само таква једна чињеница да на овом простору има људи који ипак нешто стварају, иако их окружује систем који је заснован на обрнутим вриједностима деструкције, подметања и лажи-хвале је вриједна. Лично, сматрам да свака књига, музички албум, отварање новог радног мјеста, спортски или било какав други успјех, који је реалан и који је резултат рада и знања, а не сплетки и намјештања, заслужује снажну промоцију у овдашњим медијима, поготово ако имамо у виду чињеницу да све те медије финансира Влада Републике Српске, која узима новац од нас грађана, а да би га дала тим медијима. Стога, ваљда би било нешто најлогичније, кад је већ тако, да ти медији чине и нешто што је друштвено корисно и што има смисла, а не само да тај новац дијеле власници истих. Али, није тема, а и не желим да кварим овај текст и ову књигу тим причама. Уосталом, Условна слобода рјечитије говори и о узроцима тог проблема.

Пред вама је текст који сам написао о Дани(ј)еловој књизи. Често говорим да овакве текстове треба схватити као нешто заморно и досадно, чија је једина права сврха да мало одложе праву ствар. Зато, прелетите брзо преко овога, па на киоске по Условну слободу ;)


Безусловна слобода



Често сам се са Дани(ј)елом Симићем сложио око много тога, често и нисам. Нас двојица имамо другачије темпераменте, као и нешто другачију методологију рјешавања одређеним проблема у заједници у којој живимо. Политички, постоје одређене разлике везане за приоритете у 
различитим етапама које воде ка једном циљу.

А циљ нам је заједнички и веома је јасан: слобода.

Откад знам Симића и откад сарађујемо, поштујемо један код другога управо ту слободу, јер је без ње све даље потпуно бесмислено. Можда је у питању то што обојица носимо у себи то Кочићево насљеђе и бунт, сигурно има и тога што смо обојица одрасли у друштву које је карактерисао изостанак слободе. А човјек није човјек, ако се не бори да такво нехумано стање промјени.

Ко прати нешто дуже Дани(ј)ела, његове јавне наступе, књижевни и рад на Фронталу РС, колумне у штампаним медијимавеома брзо може да се увјери да он слободу не схвата селективно. Истина, његов темпераментан стил многе може у почетку да збуни, поготово његова честа склоност метафорама и том пјесничком језику. Али, кад га упознате, схватите да је ријеч о човјеку који уопште не пати за мистификацијама. Његове истине у својој основи веома су јасне.

Никоме Дани(ј)ел Симић никад није ускратио право на слободу. Кад је год причао/писао о легитимним правима српског народа, Републике Српске, значају ћирилице, култури, филмовима, чему год он је на јасан начин изражавао свој став. И при том никад није ником бранио да такође изрази своје ставове. Једноставно, радило се увијек о томе да управо тај његов темперамент утиче да га људи воле или не воле. И ја сам му то знао рећи, сугерисао сам му да некад ваља емоцију мало умирити, а истурити на прву линију фронта разум. Али, то не би било то, схватио сам и сам. Симић није економиста, а ни микробиолог. Он је, прије свега, књижевник.

И књижевници, какогод, имају право на некњижевне ставове. Око једног таквог става, оног политичког, нас двојица смо на истој линији од самог почетка: слободна Република Српска. Без обзира, понављам, на разлике у методологији, стилу, политичким преференцијама обојица сматрамо да Републици Српској нико не може да ускрати право на слободу.
 
Просто, она је израз воље људи који овде живе, не тамо неких папира. Папирнате државе немају неку будућност, уколико иза и испред њих не стоји легитимна воља грађана. И пошто нема потребе да ни ја нешто мистификујем, идем до краја у овом ставу: мој политички сан јесте слободна и независна Република Српска. Са Симићем дијелим тај сан. И основна поента и његовог и мог јавног дјеловања јесте упорна борба која се састоји у томе да не дозвољавамо да се било ко спрда с тим сном, да нико нема право да га потцјењује, понижава или спори. Једноставно, као што и други имају право да изразе своје интересе, и ми сматрамо да имамо исто то право. И не дамо да нам га неко гази или да га условљава.

То веома често буни људе. Многи, поготово кад је Симић у питању, на основу његове интонације, стила и јасних порука; помисле да је ријеч о неком радикалу, шовинисти, лудаку. Па се тако деси да чак и они којима су ове наше идеје блиске -  помисле „да је Симке екстреман“.

А ствари су јасне да јасније не могу бити: нико није даље од Дани(ј)ела Симића од било каквог шовинизма, наметања воље, скучености, изолације. Просто, ко тако мисли никад није сједио за истим столом са њим. Његова једина црта „манијакалности“ састоји се у томе што невјероватно воли да путује, чита, гледа, слуша. Тај није и не може бити шовиниста. 
Али, сад долазимо до кључног проблема, до онога што је Симића и навело на првом мјесту да почне да се бави Фронталом, као и да пише своје недавно објављено дјело. Ријеч је о томе да свако јасно изражавање става да Срби имају управо онолико права колико и сви остали, да је Република Српска неспорна не зато што то негдје пише, већ зато што то њени грађани желе, да је њена независност логична посљедица чињенице да већина у њој то бескрајно жели, али и друге чињенице да остатак БиХ са невјероватном количином мржње и потцјењивања увијек говори о Српској, да је ћирилица равноправна са латиницом, а не мало мање равноправна све ово, кад се јасно и гласно каже, код људи изазива одређене асоцијације, које немају везе с мозгом. Нема скривених игара, нема неке скривене мржње: ово све и треба да се каже, просто јер то није политика, то је тако.

Кад причамо о ћирилици, ту морам нешто да признам. И чешће него што желим пишем латиницом по интернету, и то баш зато да Симкета мало нервирам. Мислим, морам мало. Али, кад се шала остави по страни, ствари су очигледне: Симић никад и нигдје није тражио да се Срби одрекну латинице. Никад исту није сатанизовао. Никад није дијелио људе на основу писма који користе, мада се јесте поносио (с разлогом!) што Фронтал инсистира на ћирилици. Оно што је он упорно истицао, као и у случају српског националног питања, јесте да ћирилица није равноправна, не у неком формалном, законском смислу, већ у оном суштинском: ало бре, погледајте око себе и увјерите се колико је заступљена ћирилица, а колико латиница. И све ће вам бити јасно.

Оно што је тражио за свој народ, Дани(ј)ел никад није одрицао другима. Ево нечега што можда нисте знали: кад се нас двојица споречкамо „око политике“, он ствари увијек умири реченицом да између нас нема разлике, те да је и он либерал. Нормално, онај истински, не причамо о оном тоталитарном измету од којекаквих кандићизама, чедизама и осталих идиотизама; који су друга страна једне наше националне особине, којом се није поносити да волимо да одемо у крајност, па орило горило.

Ни на једном од та два идеолошка пола није Симић, и то политички изузетно цијеним код њега. Као и за мене, и за њега је подјела на „прву“ и „другу“ Србију вјештачка, лажна и измишљена зарад ситнополитичких интереса, а на дугорочну вриједносну, моралну и националну штету. У принципу, без неког посебног компликовања, ријеч је о томе да се тим измишљеним, али зато веома радикално промовисаним подјелама на националисте и космополите, европејце и азијате, четнике и партизане, прве и друге, заправо настоји уништити национални идентитет, и то тако што ће се исти бескрајним подјелама обесмислити.

А питање идентитета, односно права на идентитет, као и његове суштине и садржаја, јесте основно питање код Дани(ј)ела Симића. Идентитета којег, логично и природно, нема без слободе. Безусловне.

И ту се нас двојица налазимо. За разлику од тренутног већинског мишљења грађана и нечега што мрзим назвати „интелигенцијом“ у Републици Српској, нас двојица смо увјерени да Републику Српску није могуће развијати мимо слободе, мимо права и правде, мимо слободног човјека и исто такве економије. То је вјероватно разлог због којег су њега често повезивали са неким опозиционим странкама.

Међутим, и ту се промашује мета: Симић јесте досљедна опозиција, али оном ставу да Српска може да се развија другачије него што је горе наведено, односно он јасно уочава парадокс према којем ми тражимо слободу од спољних притисака, али нисмо спремни да исту пружимо унутра. Дакле, његов став, а са којим се потпуно слажем, јесте веома јасан: слободна Српска, споља и изнутра. И то нема везе са дневном политиком, то је вриједносни став који поштен човјек не мијења лако.

Што се чисто умјетничке компоненте тиче, ту нисам компетентан и не желим да с те стране коментаришем „Условну слободу“. Као што нисам ни „Интервју са Радованом Караџићем“. Оно што ћу једино написати јесте да ме тада, прије неколико година, завео наслов. Признајем, не бих тада купио књигу да сам знао за јадац (студентске муке преголеме, а и окренутост неким другим темама). Сада, „Условну слободу“ бих купио и да кошта 19 марака. (Кошта 1,90 КМ). Ово може неком да изгледа као јефтин ЕПП, али, право дам вам кажем, заболе ме.

Слободан човјек може и треба слободно о свему да пише.

Толико о томе.




Zanimljivo na netu


21.7.11 | 0 komentara

Odnos plata radnika u Republici Srpskoj i predsjednice Saveza sindikata RS Ranke Mišić

Written By Milko Grmuša on 17.7.11. | 17.7.11

Ranka Mišić, predsjednica Saveza sindikata Republike Srpske i predsjednica Konfederacije sindikata BiH, ima mjesečna primanja koja prelaze 3.500 KM (oko 1.750 evra).

Ranka Mišić je:
  • predsjednica Saveza sindikata RS
  • predsjednica Konfederacije sindikata BiH
  • članica Ekonomsko-socijalnog savjeta Republike Srpske
  • bivša predsjednica Sindikata obrazovanja, nauke i kulture
  • nastavnica srpskog jezika i književnosti



Prosječna plata u Republici Srpskoj je oko 800 KM, i ona predstavlja oko 46% cijene sindikalne potrošačke korpe čija je cijena 1.706 KM, a ovo su upravo podaci Saveza sindikata RS. Naravno, u pitanju su srećkovići koji su zaposleni, jer je u Republici Srpskoj 150.000 ljudi nezaposleno, što predstavlja stopu nezaposlenosti od 36,6%. Primjera radi, u Srbiji je stopa nezaposlenosti 22,2%, u Makedoniji, koja se označava "evropskim šampionom u nezaposlenosti" stopa nezaposlenosti je 33 %, u Albaniji 12,5%, u Crnoj Gori 12,11 %, u Hrvatskoj je 19,6% nezaposlenih.

Prema tome, plata Ranke Mišić iznosi oko četiri i po prosječne plate zaposlenih u Republici Srpskoj. U samom Savezu sindikata RS iznose podatke prema kojima je plata zaposlenih u privredi, posebno u prerađivačkoj industriji, trgovini, poljoprivredi, građevinarstvu i drvnoj industriji već duži period ispod 617 KM, a koliko su u prošloj godini iznosili troškovi prehrane. 
Šta je to Ranka Mišić učinila da ima ovolika primanja? Čime ih je zaslužila? Kakav je to položaj radnika u Republici Srpskoj, pa da oni mogu sebi da priušte da njihov sindikalni vođa ima toliku platu? Da li privreda Republike Srpske raste u tolikom obimu da je toliki novac koji prima predsjednica Saveza sindikata opravdan i logičan? Da li ima bilo kakvog smisla činjenica da su plate u Republici Srpskoj među najnižima u Evropi, da je stopa nezaposlenosti u Srpskoj među najvišima u istoj toj Evropi, da ljudi ovde žive kao u Africi, a sindikalni vođa ima primanja kao u Kanadi?

Odgovor je veoma jasan: ni Ranka Mišić ni bilo koja vlast u Republici Srpskoj do sad nisu učinili ništa da realno zaštite interes zaposlenih u Srpskoj. Oni su jedino gledali kako da kratkoročno kupuju socijalni mir, tako što su bacali koju crkavicu socijalno ugroženim kategorijama stanovništva, kao što pred izbore obično dolazi i do povećanja zarada u javnoj administraciji, zdravstvu, policiji i školstvu. Dakle, riječ je o ljudima koji novac dobijaju iz budžeta. A ko puni taj budžet? Privreda. Kakve su plate u privredi i kakav je položaj radnika u privrednim djelatnostima? Cifre ste vidjeli, a isti je još i gori.

Ovih dana, kad su realne temperature preko 40 stepeni, a na gradilištima i betonu iznose i preko 50 stepeni, niko ne brine o tome što ti radnici nemaju pravo na skraćeno radno vrijeme ili povećane plate. To nikoga nije briga. Kao što nikoga nije briga ni kako zaista tražiti realna rješenja za pokretanje privrede i povećanje zaposlenosti. Ovako, jedina briga Ranke Mišić jeste kako da sebi obezbjedi što više novca, odnosno kako da kupi podršku korumpiranih sindikalnih vođa u granskim sindikatima. Njih ni najmanje ne interesuje realni položaj radnika, a pogotovo onih koji su zaposleni u realnom sektoru. A položaj u tom realnom, privrednom sektoru jeste takav da niko ko prima platu iz državnog budžeta nema moralno pravo da kaže da mu je loše. Ako je loše, neka ide u privredu, pa neka se obogati, kad misli da je već tako sposoban i vrijedan.

Ranka Mišić sindikalni je vođa od 1996.godine. Za to vrijeme
  • promjenilo se sedam predsjednika Republike Srpske
  • promjenilo se šest premijera Vlade RS
  • promjenilo se sedam visokih predstavnika u BiH
Koliko još treba da se poveća stopa nezaposlenosti u Srpsko i da se smanje plate pa da se promjeni i Ranka Mišić?


Zanimljivo na netu

17.7.11 | 0 komentara

Zašto je izostala podrška onlajn zajednice Srbije oko "Slučaja Press RS"?

Written By Milko Grmuša on 15.7.11. | 15.7.11

Iskren da budem, ne znam odgovor na pitanje iz naslova. Znam samo da sam iznenađen. Ko god nezavisno i slobodno misli u Republici Srpskoj ovu priču je podržao. Čak su se oko nje našli ponovo i neki ljudi koji nikako ne mogu zajedno da funkcionišu oko nekih drugih stvari. Prosto, riječ je o tome da ima ljudi koji još uvijek ne pristaju da baš budu potpune ovce. I odlučili su da ne mekeću kako vlast svira, nego da jasno izraze svoj stav.

A taj stav je jednostavan: ne može vlast netransparentno i bez bilo kakve tržišne logike da arči NAŠ novac. 

Ovde se radilo o tome da je internet zajednica u Republici Srpskoj, iako još uvijek nedovoljno razvijena i profilisana, odlučila da prestane da mrsomudi po socijalnim mrežama, te da učini nešto konkretno. Lociran je problem, pa je odlučno zatražena odgovornost za taj problem od onih koji su ga i stvorili. Zatim se otišlo i dalje-otkriveno je još slučajeva zloupotrebe novca poreskih obveznika od strane vlasti. Potom se priča raširila, portali, fejsbuk grupa, redovne diskusije-tema koja je počela jednim običnim blogpostom se raširila. I na kraju te etape-narodni poslanik Branislav Borenović je postavio konkretno pitanje povodom "Slučaja Press RS" Vladi Republike Srpske na sjednici Narodne skupštine RS.

Borenović je to pitanje dobio preko tvitera. Preko tvitera je odgovorio i da će ga postaviti. I kad ga je postavio-opet je to tvitnuo. Pitanje na koje nemam odgovor: kad je slično učinjeno u Srbiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori? Tvitosfera nije reagovala na takvo nešto, iako itekako reaguje kad se nešto slično dogodi npr. u Slovačkoj. Pa se to uzima kao primjer kako je tamo daleko, eto, sve divno, a ovde je katastrofa. Blogosfera nije reagovala na činjenicu da su putem bloga sve ovo zalaufalo. Valjda je trebalo napisati još koji tekst u serijalu "petstomilioniti tekst o tome kako da drugačije naprđujete o istom u marketingu" ili "koju rupu još možete da iskoristite da se izjebete do savršenstva".

Ono što je posebno zanimljivo oko internet zajednice Srbije, a ne radi se tu samo o njenoj internet zajednici, jeste da ona redovno sa živim zanimanjem prati šta se to dešava u Hrvatskoj. To im je skroz zanimljivo. Da ne bude zabune, i treba ljudi sve zanimljivo i bitno da prate, bez obzira gdje se nešto dešava. To uopšte nije tema. Ali, tema može da bude zašto se ne samo izbjegava, nego i sa nekim ignorantskim potcjenjivanjem posmatra na zbivanja u Republici Srpskoj. Posebno ako imamo u vidu da su blogeri a pogotovo tviteraši odavde redovno davali svoj puni doprinos kad se dešavala neka akcija koja je bila bitna onlajn zajednici Srbije. Ali redovno. Od #utiska pa nadalje. Koliko god da je bilo neka lokalna tema u pitanju. Riječ je o tome da smo svi dio tehnologije koja ne poznaje granice-interneta-te da, makar verbalno, ističemo da želimo da modernizujemo komunikaciju na ovim prostorima, da proširimo vidike, da učinimo nešto konkretno.

I da ne pričamo samo o internetu. Možda neko ne zna, ali Republika Srpska je mjesto u kojem Srbija ostvaruje svoj najznačajniji plus u spoljnotrgovinskoj razmjeni. Republika Srpska je zajednica koja je uvijek uz Srbiju, šta god ova uradila. A volio bih da mi neko to prstom pokaže ko to još u svijetu Srbiji nudi svoje tržište i svoju prijateljsku podršku u tolikom kapacitetu.

Ali, nije ovo možda sve ni bitno. Moj je nepromjenjen stav da je svako kovač svoje sreće i da treba sam da se izbori za svoje mjesto pod suncem. Mogu samo da kažem da sam poslije svega ovoga dobio jedan potpuno novi elan da dam svoj puni doprinos razvoju i jačanju onlajn zajednice Republike Srpske. Ono, imam motiv, ali baš.

Samo još želim da se zahvalim svima onima koji su od prvog dana stali uz ovu priču, onima koji su prešli i preko nekih ličnih frustracija i stali na jedinstven front,  te pogotovo Miodragu Ristiću i Exxx-u koji su potvrdili onu staru da je izuzetak bitniji od pravila. I mnogo mi je drago da su baš oni izuzeci.

Toliko.


Zanimljivo na netu


15.7.11 | 0 komentara

Uticaj bloga na političke procese

Written By Milko Grmuša on 13.7.11. | 13.7.11

Da li blog može imati uticaj na političke i, uopšte, društvene procese? Naravno da može. Blog je sredstvo komunikacije. Ukoliko uspije da uključi kritičan broj ljudi u tu komunikaciju, odnosno ukoliko uspije da nametne teme koje su bitne određenom broju ljudi, logično je da on može itekako da utiče na donošenje određenih političkih odluka.

Međutim, ajde da odmah demistifikujemo termine "politički proces", "donošenje političkih odluka" i "politička komunikacija". Teoretičari, novinari, profesori i ostali dosadnjakovići koji žive od toga da jednostavno načine komplikovanim, te da na tome potom zarađuju tako što komplikovano objašnjavaju drugima tako da to postane još komplikovanije, neka ne nastave čitanje ovog teksta. Em će se uvrijediti, em meni i nije stalo da mi oni budu čitalačka publika.



  • Politička komunikacija jeste svaki vid komunikacije između ljudi koji se makar u nekom segmentu dotiče političkog procesa. U principu, riječ je o svakoj komunikaciji čiji predmet nije usko vezan za polje privatnoga. 
  • Politički proces predstavlja skup različitih etapa koje počinju političkom komunikacijom (razgovorom o pitanjima čiji značaj prevazilazi nivo čisto individualnog interesa), a završava se donošenjem političke odluke
  • Politička odluka jeste ona koju donosi relevantan politički subjekt, a čija implementacija se odnosi na veći broj građana u društvu
Stvari treba još više pojednostaviti: radi se o tome da ako vodite blog na način da je on, s jedne strane, dovoljno zanimljiv određenom broju ljudi, a s druge da ima relevantan sadržaj, vi dobijate priliku da u današnjem vremenu koje karakteriše internet sa svojim super-brzim protokom informacija utičete znatno više na određene (političke) procese, iz prostog razloga što na raspolaganju imate veoma moćnu tehnologiju-koja ne košta ništa

Primjer "Slučaja Press RS" veoma je ilustrativan u tom smislu. Nakon što se na ovom blogu pokrenula odnosna tema, istu je preuzeo i određen broj onlajn medija u Republici Srpskoj i BiH. Budući da je i sve više političara prisutno na internetu, jedan od njih je odlučio da se u sve to i direktno umješa. Branislav Borenović, poslanik PDP-a u Narodnoj skupštini Republike Srpske, bloger, političar koji ima svoj tviter nalog a preko koga sam mu i postavio konkretno pitanje, odlučio je da to moje pitanje postavi sutra na sjednici Narodne skupštine u okviru njenog tematskog dijela "poslanička pitanja". 

Pitanje koje sam mu putem tvitera postavio glasi: 

BBorenovic evo jedno poslaničko pitanje: koji su racionalni razlozi zbog kojih je Vlada RS dala 50.000 KM Pressu RS za izradu portala?

A evo i njegovog odgovora:

Odlicno pitanje, Sutra ide direktno kao poslanicko pitanje. Ako neko ima interesantnih pitanja saljite da ih pismeno ili usmeno postavim.

Dakle, šta se desilo u posljednjih par dana?

Prvo je otvorena jedna tema, koja ima punu činjeničnu pozadinu.  Zatim su tu temu prenijeli neki drugi onlajn mediji. Potom je tema razrađena. Za to vrijeme razvila se živa debata na internetu, a kreirana je čak i fejsbuk grupa koja se direktno bavi tom temom. I naposljetku, neposredno pred sutrašnje skupštinsko zasjedanje, priča je konkretizovana kroz pitanje koje će jedan narodni poslanik da postavi Vladi Republike Srpske.

Sama činjenica da se došlo do te faze da jedan poslanik postavlja ovakvo pitanje koje je pokrenuto putem bloga jeste dokaz da čak i u jednoj sredini u kojoj nije razvijena internet komunikacija ni blizu njenih realnih potencijala mogu da se pokrenu teme koje su od značaja za javnost, a koje ne "guraju" klasični mediji. S obzirom da je ovo prvi slučaj u Srpskoj (a vjerujem i u BiH) da se putem bloga nameće jedna ovakva priča, rekao bih da od sutra internet više niko od domaćih političara neće moći da shvata neozbiljno kao što je do sada bio slučaj. Lično, drago mi je da je upravo blog pokazao da itekako može da bude ozbiljno (političko) komunikaciono sredstvo, čak i na ovom prostoru.

Sljedeći korak mora biti ozbiljnije involviranje kvalitetnijih novinara i ljudi koji promišljaju o društvenim, ekonomskim i političkim procesima u internet komunikaciju. Oni imaju složen zadatak: s jedne strane, potrebno je da nameću na ozbiljan način ozbiljne teme, dok je s druge strane potrebno opet da ubace i malo neozbiljnosti, odnosno da sve to učine dovoljno zanimljivim da se prosječan domaći internet korisnik zadrži na njihovim tekstovima i porukama, te da shvati suštinu istih. Tad će i političari biti prinuđeni da se uključe i cijelu tu priču, jer njih eto tamo gdje se mogu dobiti glasovi. Prosto, to je tako, i tu nije ništa sporno.

Na taj način se obogaćuje politički proces, ozbiljno se narušava "monopol na istinu" klasičnih medija koji su odavno prestali da budu objektivni informatori javnosti, i, što je najbitnije-daje se mogućnost svakom od nas da postane aktivan dio političkog procesa, a ne samo pasivni i bezuticajni posmatrač.

To je ključni momenat.


Zanimljivo na netu

13.7.11 | 0 komentara

Borba za civilno društvo i slobodno tržište

Written By Milko Grmuša on 12.7.11. | 12.7.11

Ako zaista želimo da razvijamo demokratske odnose u državi i društvu, a o čemu se isuviše često priča sa svih strana, onda je neophodno razvijati sve komponente društva: državu, kao sektor (polje) javnoga, tržište, kao sektor privatnoga, te civilno (građansko) društvo, kao sektor građanskoga. Sva tri pomenuta sektora čine ukupnost svakog društva, i od njihove prirode i osobina, kao i međusobnih odnosa, zavisi karakter svakog društva.

Na ovom blogu u mnogim tekstovima sam pisao o tome da je na ovim prostorima sektor javnoga isuviše izražen. Zapravo, prava istina jeste da je država prosto progutala preostala dva polja, tržište i civilno društvo. Politika i država su u sve umješali prste, od ekonomije i fiskalnog sistema, do privatnih i intimnih odnosa ljudi. Špijunski mentalitet, lijepo objašnjen u Nušićevom Sumnjivom licu, u liku sreskog špijuna Alekse Žunića, njegovan nekoliko decenija, a sa plodnim istorijskim tlom u jednoj poprilično patološkoj potrebi ljudi na ovim prostorima da virkaju šta im komšije rade i da uvijek žele da znaju šta se u selu dešava,  veoma je pomogao u toj društvenoj degeneraciji: ljudi ovde prosto vape za totalitarizmom, i teško im je uopšte objasniti da su odavno i duboko upali u patologiju, a kamoli tražiti od njih da se poprave.

Takvi ljudi daju isto takve političare, privrednike, književnike. Civilno društvo se svojevoljno pokorava državi, a tržište na ovim prostorima niko ionako ne benda ni dva odsto. Zaista, ljudi ovde i ne znaju šta je slobodno tržište. Svaki razgovor sa većinom ljudi sa ovog podneblja o ekonomiji svodi se na to da oni pričaju da država treba ovo ili ono. Njihova svijest ostala je na krajnje niskom evolutivnom stupnju, jer veoma malo njih razumije da je tržište, zapravo, u sferi privatnog, te da borba za slobodno tržište nije puko naučno ili ideološko teoretisanje, nego elementarna borba za što veću čovjekovu privatnost i slobodu. 

Oni koji se ne uklapaju u takav sistem prinuđeni su da odu sa ovih prostora, ukoliko ne žele da budu uništeni. Interesantno, ti koji odu i jesu ponajbolji: Tesla je otišao, pa je Slobodan Jovanović otišao, a vajne srpske patriote su decenijama jadikovale zbog sudbine bandita Aleksandra Rankovića i divili su se "geniju" fukare Dobrice Ćosića, dok se nisu niti iza uva počešali što su se odrekli jednog od najbriljantnijih srpskih mislilaca ovog vijeka. Takav izvitoperen sistem vrijednosti uspješno se nastavlja na pogrešne istorijske navike i zablude, što veoma teškim čini svaki pokušaj popravljanja katastrofalnog stanja.

Redovni posjetioci ovog bloga primjetili su da u posljednje vrijeme forsiram temu "Slučaj Press RS", koja se odnosi na nevjerovatno bahato i bezobrazno ponašanje Vlade RS, koja na potpuno nevjerovatan i drzak način troši novac poreskih obveznika tako što ga dijeli kapom i šakom za izradu kojekakvih fantomskih veb portala. Takve stvari, koje su potpuno jasne i dokumentovane, u razvijenijim društvima rezultuju momentalnim ostavkama i burom u medijima i javnosti. Ovde? Ovde se niko nije ni nakašljao oko svega toga. Konvencionalni mediji ignorišu sve to, budući da su uglavnom svi na platnom spisku vlasti, a izuzetak predstavlja nekoliko veb portala kojima ništa drugo nije preostalo u pokušaju da dovedu pokojeg posjetioca koji je na internetu, a ne provodi svo vrijeme na fejsbuk igricama. A kad licem u lice pričate sa ljudima o ovome, nemali broj njih reaguje u stilu "ma to su nikakve pare, šta se sve ovde radi", i odmahuju rukom preko svega toga. A kad ih pitate da li je njima zbilja cifra od 25.000 evra mala i koliko dugo za nju rade-ćute. I treba da ćute, jer bolje da ne lupaju gluposti.

Stvar je u tome da u razvijenom civilnom društvu jeste skandal trošenje svakog evra mimo ne samo pravnih normi, nego i uobičajenih nepisanih pravila efikasnog i štedljivog postupanja sa novcima poreskih obveznika. Tržište i civilno društvo onemogućuju politici i državi da preuzme veću ulogu od one koja joj pripada u društvu. Ono što je, zapravo, ključno jeste da država, u svojoj suštini, treba da bude servis građana, a ne mit, svrha sama po sebi. Prvo shvatanje države jeste normalno, drugo je fašističko. Država nije svrha sama po sebi, ona je samo jedan segment društva koji je neophodan kako bi ljudi što optimalnije realizovali svoje legitimne interese. Ona postoji zbog ljudi, a ne obrnuto. Ako neko misli da čovjek treba da bude podređen državi, taj ne samo što je totalitarista, nego je i zao čovjek.

Paradoks je da kod nas, veoma često, oni koji traže "jaku državu" za sebe govore da su veliki vjernici i patriote. Međutim, istina je neumoljiva: onaj kojem je država ispred čovjeka, taj pojma nema ni o Hristu ni o bilo kojoj drugoj religiji. Dalje, onaj kojem je država ispred ljudi koji čine njegovu naciju-taj nije i ne može biti niti patriota. Jer, da ponovim, država je birokratski mehanizam koji treba da služi zadovoljenju interesa ljudi koji taj mehanizam plaćaju. I ništa više od toga. Ko od nje očekuje više, taj je zao, nesposoban, primitivan ili očekuje da se "omasti" od svog položaja u samoj državi i politici. 

Ljudi ovde se veoma često žale da teško žive. Ali, ne shvataju ili ne žele da shvate da je njihov težak život zapravo pravedna posljedica njihovog (ne)činjenja. Ako ne dižu glas protiv zloupotreba vlasti, ako im je, štaviše, to ponekad i simpatično, odnosno ako se nekad i podsmijavaju onima koji upozoravaju na takve stvari-onda zaslužuju da budu kažnjeni. I tu nema ništa nelogično.



S druge strane, veliki broj nevladinih organizacija ogadio je ljudima i civilno društvo i slobodno tržište. Većina tog tzv. "NGO sektora" predstavlja grupe ološa i gamadi najgore vrste, koja samo čeka od koga će da uzme pare za gluposti kojima neumorno obasipa javnost. Ti i takvi kreteni jesu sve ono što je suprotno od onoga za što se verbalno zalažu. S tim da oni i ne znaju za šta se zalažu, jer im je sve to neko prethodno pripremio. Oni u praksi postupaju potpuno suprotno od svojih deklamovanih ciljeva: korumpirani su, netransparentni, ne zarađuju na slobodnom tržištu, već se prodaju svakom živom za koju stotinu evrića. Između tih bijednika i fukare koja gamiže po javnim institucijama nema razlike-sve su to kilavi lezilebovići koji gledaju samo kako da bez rada zarade pare.

Usljed svega navedenoga jasno je da je borba za civilno društvo i slobodno tržište jedna od najtežih u koju čovjek ovde može da se upusti. Ali, takođe, bez te borbe, bez činjenja ključnih poteza koji će zaista da mjenjaju stanje, a ne da šminkaju postojeći jad i čemer, neće moći ne da se popravi situacija, već ni da se obezbjedi biološki opstanak ovih ljudi ovde. Ako ti ljudi to i dalje budu ignorisali, ako budu stigmatizovali svaki dobronamjeran pokušaj da im se pomogne, onda zaista i ne zaslužuju da budu spaseni.

Zaslužuju jedino vječni oganj.


Zanimljivo na netu




12.7.11 | 0 komentara

Skandalima se ne vidi kraj, "slučaj Press RS" nije usamljen: Vlada RS dala 154.000 KM za izradu dva sajta, od kojih jedan uopšte ne postoji

Written By Milko Grmuša on 11.7.11. | 11.7.11

Ako je neko pomislio da je "Slučaj Press RS" jedini koji svjedoči o  bahatom i bezobraznom odnosu Vlade Republike Srpske prema novcu poreskih obveznika, koji se bez bilo kakvog smisla i logike baca na izradu kojekakvih sajtova i portala-grdno se prevario. Ne treba samo bacati drvlje i kamenje po aktuelnoj vladi-i u prošlom mandatu dešavale su se skandalozne odluke. Prosto, novac građana Srpske prečesto se arči bez bilo kakve potrebe, a građani najčešće pojma nemaju o tome.

U pomenutom tekstu koji je otvorio temu "Slučaj Press RS" pisao sam da građani nemaju adekvatne i pravovremene informacije zato što mi nemamo kvalitetne medije. Štaviše, naši mediji i jesu rak-rana ovog društva. Oni apsolutno nemaju veze sa objektivnim i nepristrasnim izvještavanjem, koje im je na posljednjem mjestu što se tiče njihovih stvarnih ciljeva. A njihov glavni cilj jeste uzimanje novca, bez obzira od koga, što više, što prije, bez obzira na način. Sljedeći primjer to pokazuje na najbolji mogući način.

Naime, vjerovali ili ne, upravo je Press RS  prije izvjesnog vremena pisao o rasipničkom ponašanju Vlade RS i bivše ministarke ekonomskim odnosa i regionalne saradnje Jasne Brkić, "koja je prošle godine potrošila 154.000 KM za dva portala koja još nisu puštena u funkciju".

O čemu se ovde radi?!

Press RS je pisao o tome da je Vlada RS, odnosno resorna ministarka Brkić, izdvojila 154.000 KM (oko 77.000 evra) za sajtove koji tada uopšte nisu bili u funkciji. Jedan od tih sajtova, "Izvoz-info centar Republike Srpske" još uvijek ne može da se pronađe na internetu putem pretraživača, iako je prošlo više od pola godine kako je njegova izrada najavljena. Za izradu tog sajta Vlada RS unaprijed je uplatila banjolučkoj informatičkoj kompaniji Lanako 96.000 KM (48.000 evra).

   

Ono što lijepo može da se pročita u odnosnom Press-ovom članku jeste da je izrada pomenutih sajtova-makar desetostruko preplaćena, odnosno da se "za iste pare moglo dobiti čak deset sličnih sajtova!" Dakle, u Press-u RS su tad priznali da je maksimalna tržišna cijena jednog odlično kreiranog sajta oko 15.000 maraka

E sad, da se podsjetimo, Vlada RS nedavno je samom Pressu RS odobrila 50.000 KM za njegov portal, što će reći da je prema samoj logici Press-a, a koja je tad bila potpuno ispravna, Press-ov portal preplaćen minimalno tri puta više od realne cijene. I znate šta? Ni taj portal još nije izrađen. 

Dakle, ono što je Press-u RS smetalo do juče više mu ne smeta. Zašto? Zato što je dobio pare od Vlade RS za iste stvari i na isti način koji mu je do skora bio sporan. Zaključak: ako neki medij kritikuje ovdašnje vlasti on to čini ili zato da bi iznudio od te vlasti pare ili zato što mu je već prethodno neko dao novac da to radi. Interes građana i proklamovani verbalni ciljevi "objektivnog informisanja javnosti"? Ma dajte molim vas.

Ipak, jedan od pomenuta dva sajta je ipak završen i možete ga naći na internetu. U pitanju je sajt čija izrada je koštala 58.000 KM (oko 29.000 evra), a koji je namjenjen stranim investitorima koji su zainteresovani za ulaganje u Republiku Srpsku.

Zanima li vas kako izgleda sajt koji košta 58.000 KM? Šta mislite, kako izgleda nešto na šta je Vlada RS dala iznos novca poreskih obveznika za koji većina vas koji ovo čitate radite minimalno dvije i po do tri godine, pod uslovom da ste srećković i da imate posao? Zanima li vas kako izgleda sajt koji košta četiri puta više od uobičajene tržišne vrijednosti?

Taj sajt  i z g l e d a  u p r a v o   o v a k o


Molim vas, pažljivo ga pogledajte. Sjetite se sajtova na koje ste otišli u zadnje vrijeme. Da li vam ovaj sajt, na koji je potrošeno skoro 60.000 KM izgleda nešto naročito? Da li biste ga zapamtili kao nešto posebno nakon što ste otišli sa njega? Da li vam je njegov dizajn mnogo bolji od dizajna ovog bloga na kojem se trenutno nalazite? Znate li koliko je koštala izrada ovog bloga? 0 KM.

Prema tome, ovo je još jedan primjer kako se novac građana Srpske bjesomučno razbacuje u vremenu teške krize i sverastućeg siromaštva. Ovo nije demagogija, ovo nije jeftina patetika. Neko može da misli da je u pitanju mali novac, ali ja vas pitam-koliko vam treba da ga zaradite? Dalje vas pitam-smatrate li da su projekti za koje su te pare izdvojeni vrijedni tolikog novca? Da li je sve to moglo biti učinjeno na kvalitetniji način, za manje novca i brže?

Sva ova pitanja služe kako bi se na ovom prostoru pokrenula debata. Bez debate nema javnog mnjenja. Bez javnog mnjenja nema građanskog društva, nema kritičke misli. Bez kritičke misli nema razvoja novih ideja. Bez novih ideja nema napretka društva, nema razvijenije Republike Srpske i boljeg standarda za njene građane. Ko god smatra da su ovakve teme nebitne, taj ili je glup ili nije dobronamjeran ili ima neposrednu korist od ovakvih stvari.


Zanimljivo na netu

11.7.11 | 0 komentara

Istorija Velike Iluzije

Written By Milko Grmuša on 10.7.11. | 10.7.11

Momenat razbijanja staklenih iluzija nije pretjerano revolucionaran, niti je pogled koji se tad otvori nešto posebno spektakularan. S druge strane, ne može se reći niti da je vanredno odvratan ili paklen. Svako pretjerivanje u tom smislu samo je dokaz da je još neko staklo ipak ostalo neslomljeno, te da treba učiniti nešto povodom toga. Objašnjenje je, pak, veoma jednostavno: iz zdravstvenih razloga neophodno je da se malo-malo prave neke iluzije. Čovjek, kao nedovršeno biće, bez tih iluzija davno bi se slupao. Ovako, bolje da pravi ta stakla, pa kad dođe da ne može dalje-da razbije njih, ne da razbije sebe.

Početak, kao i obično, valja tražiti u Velikom Padu. Mi smo osuđeni samim Postankom-samom činjenicom da smo zasebni entiteti, da smo i slobodni. Jer, mi nismo Bog. Bog je stvorio i nas, i sve. On je jedini nestvoren, i samim tim-savršen. Onaj Koji Je Prvi Pao u je sebi imao ogorčenje, tugu i bol svih nas, sve u sebi zajedno. Najprostije rečeno, on je patio patnjom djeteta koje želi da bude poput oca, da mu se dokaže da je vrijedan, i da ga primjeti i voli. Njegov strah, strah svih nas da nismo dovoljno dobri i da će nas jednom prestati voljeti zbog toga, vodio ga je da se sve više trudi i ističe. Da bude poseban. Snažan, moćan, lijep, preduzimljiv. Da mu se svi dive, a pogotovo On. Stoga, njegov Pad i emancipacija bili su logičan put. Jer, osnovni problem jeste što mi ne možemo da budemo poput Boga, da budemo Bog, a nametnuto nam je da tome treba da težimo, a koncipirano je da ne možemo, da nije moguće da to budemo. Taj neizdrživ položaj je Onoga Koji Je Prvi Pao vukao sve dublje u očaj, patnju, bol i zlo. A mi smo svi poput njega.

Čovjek treba nadu. Treba mu obećanje da će sve biti dobro kad ustane ujutro. Treba mu vizija raja ka kojem se kreće. Bez toga, bez osjećaja sigurnosti, bez uvjerenja da je važan i da je voljen-on ostaje bez Svete Iluzije, svete Laži. A tada shvati da se nalazi u nekoj magluštini, mulju, memljivom zraku koji udiše nejakim plućima. To je, zapravo, Stanje Istine. Odaću vam jednu tajnu: ništa gore za ljude od istine. Ova je, u stvari, takvog hemijskog sastava da u otvorenom dodiru sa čovjekom prvo izaziva iritaciju kože i identiteta, koji potom uništava a čovjeka rastače i pretvara ga u nešto ružnije od vlažne mahovine. Zato se sa istinom nikad ne smije pretjerivati-nje je potrebno samo u veoma malim količinama, i to ponekad, čisto zato da ljudi ne zaborave da žive u Svetoj Laži i da su potpuno nebitni.

Na Onoga Koji Je Prvi Pao, kako se čini, bačeno je previše odgovornosti. On je, naime, u popularnoj kulturi i dnevnoj štampi označen kao svojevrstan krivac za sve loše stvari koje se dešavaju u posljednjih nekoliko hiljada godina. Sveta Iluzija nameće takve ocjene i vrijednosne sudove. Na izvjestan način, ona mu daje i na značaju, koji ovaj dakako ne zaslužuje u tolikoj mjeri. K`o biva, iz njega izvire zlo, sujeta i laž. A u momentima lupanja svih stakala jasno može da se vidi da je Onaj Koji Je Prvi Pao tip u starom, pohabanom mantilu, koji krije svoje lice jer se stidi da ga vide, i gleda kako svima da se skloni sa puta. On više nema snage da se nameće, da se dokazuje. On bježi. Bježi od svega. Bježi od svoje sijenke. I zato mu treba debelo sivo, jer i u mraku i na svjetlu sjene umiju da se dese.

U momentima Svete Iluzije, koji su srećom i veoma česti, a nekim srećkovićima ispunjavaju i veći dio života, čovjek i kreira i radi i sve je nekako sjajno. Međutim, ovo malo ljudi zna: i u momentima nakon razbijanja stakala čovjek, po inerciji, nastavlja da sve to radi. Prije ili poslije. Štaviše, on dok to nastavlja da radi, a kako mu je usađeno u genetsku strukturu, on zapravo nanovo pravi stakla. To je jedan od razloga zašto se naša djeca uvijek ponašaju kao i mi, kad im dođe vrijeme. Nijedna generacija neće se osloboditi, jer kad svako od nas razbije stakla i kad se nađe u onoj baruštini, on nastavlja da pravi sve te mašine, stanove, propise. I tako je sve što nas okružuje rezultat ljudske patnje, rezignacije, mehaničke konstitucije Navike koja nam je prirodni pokretač. Sve što nas okružuje. I u tom svijetu živimo. Kad smo srećni hodamo kroz park i sve je to sjajno, ali kad razbijemo stakla vidimo da je i taj park pravio neko, po navici i mehanički, kad je vjerovatno bio u baruštini.

Najveća je prevara kad istinu proglasite jerezom, a iluzija postane svetinja. A istina je da je Onaj Koji Je Pao-svako od nas. On nije neka arhe kategorija, koja nam je neprijatelj, koja nas uništava. Ona, kao takva, i ne postoji. Bog postoji. Ali, on nije onakav kakvim su ga svi predstavljali. Istina, on jeste jedini nestvoren i savršen, on jeste Vječnost. Ali, on, budući da je takav, nema i nikad nije imao potrebu da izađe mimo sebe. On čak nije imao potrebu niti da ima svijest o sebi. On je Onaj Koji Jeste, kao što je neko lijepo primjetio. Ali, taj je potom odmah i slagao: Onaj Koji Jeste nije imao plan ni namjere. Sve jeste i sve se dešavalo kako jeste. Nas nema ko da spasi, a jedino je Hrist bio toliko dobar da i samog sebe izmisli kako bi nam pomogao, što je bila najveća od svih, Sveta Iluzija. Na neki način nas je i spasao. To je, kakogod, velika stvar.




Zanimljivo na netu

10.7.11 | 0 komentara

Zašto predsjednik Vlade RS Aleksandar Džombić mora odmah da podnese ostavku?

Written By Milko Grmuša on 8.7.11. | 8.7.11

Nedavna odluka Vlade Republike Srpske da privatnom mediju odobri 25.000 evra za izradu web portala tog medija, a o kojoj sam pisao juče, samo je kap u moru kako loših, tako i onih nedonesenih odluka, koje su sve zajedno rezultirale trenutnim stanjem u Republici Srpskoj. Potrebno je da se manemo onih izlizanih političkih fraza i da pričamo potpuno otvoreno: ovde se ne radi o tome da premijer Džombić mora da ode sa tog položaja samo da bi ga naslijedio neko drugi, već je riječ o tome da svako mora da snosi odgovornost za svoje loše odluke i rezultate.

Već je sugerisano u citiranom jučerašnjem tekstu, a o tome je danas pisao i Uroš Simeunović, kolumnista na Frontalu: opozicija u Republici Srpskoj ne postoji, a oni što sebe nazivaju opozicionarima čak su i gori od aktuelne vlasti. Dakle, ne radi se o tome da neko lobira za to da neki nesposobnjaković iz opozicije postane premijer, već se radi samo o tome da je Republici Srpskoj danas najviše potrebno da se ustanovi sistem odgovornosti. I ko god bude iskakao iz tog sistema, ko god ne ispunjava svoja obećanja i pravi loše rezultate-taj mora da odgovara, nevažno kako se zove i na kojoj funkciji se nalazi, uključujući i premijersku. Ovo je danas pitanje od prvorazrednog patriotskog značaja, i ako to uspijemo da uspostavimo u Srpskoj-najbolje ćemo je tako razvijati.

Aleksandar Džombić mora da podnese ostavku jer:


  • vlada na čijem je on čelu od sredstava osiromašenih i poniženih građana Republike Srpske daje novac za izradu web portala privatnom mediju, čije sjedište nije u Republici Srpskoj, a i sama činjenica da se radi baš o mediju sugeriše da vlada nema iskrene namjere u odnosu sa javnošću
  • prosječna plata u Republici Srpskoj je 400 evra, a cijena sindikalne potrošačke korpe premašila je 900 evra
  • Vlada RS nije pronašla način da smanji spoljno-trgovinski deficit Republike Srpske koji je u prošloj godini iznosio blizu milijardu evra
  • Ukupan iznos javnog duga Republike Srpske je blizu 1, 7 milijardi evra, što predstavlja 43% bruto društvenog proizvoda Republike Srpske
  • Privreda Republike Srpske duguje blizu šest milijardi evra
  • Vlada RS isplaćuje višemilionske iznose pomoći gubitaškim javnim preduzećima
  • Jer građane Srpske očekuje novi talas poskupljenja osnovnih životnih namirnica, a vlada nema odgovor za kreiranje ambijenta koji će omogućiti povećanje životnog standarda
  • jer je u Republici Srpskoj 150.000 nezaposlenih lica
  • jer su fondovi zdravstva i PIO u kolapsu
Svi ovi razlozi, a dobro upućeni u prilike u Srpskoj znaju da je pomenut samo manji dio njih, svjedoče da premijer Džombić apsolutno nema viziju oporavka zemlje iz krize u koju Srpska tone sve dublje. Do sada mu se moglo oporostiti, jer nije dugo na funkciji. Ali, rezultati su izostali, a nakon ove posljednje odluke o trošenju javnoh sredstava u privatne svrhe postalo je očigledno da premijer ne samo da nema potrebno znanje, nego mu nedostaju i dobre namjere

Što prije podnese ostavku biće bolje i za njega i za građane Republike Srpske. 


Zanimljjivo na netu

8.7.11 | 0 komentara

Vlada Republike Srpske dala 25.000 evra Pressu RS da napravi portal-skandal na koji niko ne reaguje

Written By Milko Grmuša on 7.7.11. | 7.7.11

Nevjerovatno, ali istinito: Vlada Republike Srpske, na sjednici koja je održana 29.juna 2011. godine, odobrila je iz budžeta Republike Srpske, dakle od sredstava građana Srpske, čija je prosječna plata 400 evra, a cijena sindikalne potrošačke korpe iznosi 900 evra, 25.000 evra za izradu web portala lista Press RS.

Ono što je još nevjerovatnije: na ovu skandaloznu vladinu odluku niko od opozicije i medija u Srpskoj, izuzev portala Capital.ba uopšte nije reagovao, a i pomenuti portal samo je dao informaciju, bez da je takođe dao i svoj komentar o takvom nevjerovatnom vladinom postupku. 

Prema tome, ne postoji ubjedljiviji  argument da u Republici Srpskoj danas apsolutno ne postoji (sposobna) opozicija, kao ni objektivan i nezavisan medij, koji bi otvoreno upozoravali na propuste vlasti i pokušavali da unaprijede politički proces, sazrijevanje javnog mnijenja i uključenje javnosti u proces donošenja odluka. Istina, postoji nekoliko dobrih novinara, pa i političara, ali njihove organizacije ne prate kapacitete tih ljudi.

Argument da vlast kontroliše sve i svašta, te da niko ne smije da joj se suprostavi, jer bi ona učinila mnogo strašne stvari takvim avanturistima ne stoji. Istina, ovo je ovde Balkan, što bi rek`o Bajaga, ljudi od vlasti prave fetiš, oni koji su na vlasti pomisle da su bogomdani i da im ne može niko ništa, te je nesporno da smo mi još uvijek daleko od zrelog demokratskog društva, ali upravo moj lični primjer dokazuje da je riječ o tome da ljudi u opoziciji i medijima svoj nerad, nesposobnost, javašluk i neodgovornost fakturišu nekom imaginarnom "strahu od vlasti i njenim nedozvoljavanjem da se oni koji drugačije misle izraze". Evo, ja vodim ovaj blog ozbiljno već godinu i po dana, pišem kolumne na nekoliko web portala i mnogi moji tekstovi i komentari bili su i više nego žestoko kritični prema vlasti. Vjerujte, niko nikad iz vlasti mi zbog svega toga nije pravio ozbiljan problem. Ok, prihvatam da sam ja kao pojedinac potpuno nebitan, te da zapravo niko nije reagovao jer ih boli ona stvar za Milkom Grmušom, ali, pravo govoreći, kad vidite ko je kod nas sve opozicioni političar i kakvi su mediji-bez lažne skromnosti, ni oni nisu puno bitniji.

I, prema tome, i oni mogu da kažu onda da je Vlada Republike Srpske, na čelu sa Aleksandrom Džombićem, na pomenutoj sjednici donijela skandaloznu i bezobraznu odluku da od poniženih građana Srpske uzme 25.000 evra i pokloni ih privatnom listu koji uopšte nije iz Republike Srpske da mu neko ko vjerovatno nije iz Srpske napravi portal. Da u Srpskoj postoji imalo reda, Džombić bi koliko večeras podnio ostavku, jer niti u jednoj ozbiljnoj zemlji ne može da se toleriše jedan takav imbecilan postupak

E sad, volio bih da mi neko iz te branše odgovori na pitanje kakav to portal treba da bude da bi koštao 25.000 evra. Volio bih i da mi neko objasni logiku prema kojoj vlada jedne države daje novac njenih građana privatnom preduzeću u drugoj državi da ono napravi sebi web portal. I ukoliko imamo u vidu činjenicu da je riječ o jednom mediju koji se bavi i politikom u Srpskoj, onda je jasno čiju stranu će taj medij zauzimati, kao i čije interese će promovisati.

Ovakvo ponašanje vlade, medija, opozicije-najrječitije svjedoči o potpunoj hipokriziji, bezidejnosti, učmalosti i moralnom posrnuću u kojem se nalazimo. Neka nam je Gospod Bog na pomoći.


Zanimljivo na netu

7.7.11 | 0 komentara

Ima li razlike između čovjeka i jogurta?

Written By Milko Grmuša on 6.7.11. | 6.7.11

Pa i ne baš. U osnovi, postoji nekoliko vrsta ljudi, kao i nekoliko vrsta jogurta. Razlike između tih vrsta postoje, ali nisu toliko naglašene da bi se te različite vrste klasifikovale u neku potpuno drugačiju kategoriju. Imate žute, bijele i crne ljude, kao i neke mješavine između tih grupa. Takođe, neki ljudi su glasniji, neki tiši, neki introvertniji, neki ekstrovertniji, neki više vole ovo, neki ono. I to je u principu to. Isto je i sa jogurtima-neki su manje masni (0-1% mliječne masti), neki su više masni (3,2% mliječne masti, npr.). Neki jogurti su napravljeni od kozjeg mlijeka, neki od kravljeg. Neki imaju duži rok trajanja, neki kraći.

Ali, svjedoci smo da ipak imamo šest milijardi ljudi tu oko nas, iako se svi oni suštinski mogu klasifikovati u svega nekoliko grupa. Ista stvar je i sa jogurtima. Svaki čovjek i svaki jogurt imaju određenu specifičnost. Otkud sad pa to?

Radi se o tome da svaki čovjek i svaki jogurt pričaju neku posebnu priču, iako pripadaju određenoj grupi koju karakterišu opšte osobine. Da nema te posebne priče i tog posebnog šmeka koji ide uz svakog od njih-ne bi nam bili interesantni. To je razlog zašto su nam neki ljudi zanimljiviji i simpatičniji od drugih. To je i razlog zašto neki jogurt kupujemo, a neki drugi ne. 

Uzmimo za primjer jogurt Balans. Zašto ljudi kupuju Balans? Iz prostog razloga-Balans ima svoju priču. A ta priča glasi:




Fermentisani proizvod od mleka sa probiotskim bakterijama 
Dobro varenje – aktivan metabolizam 

Balans+ sadrži posebnu kombinaciju probiotika i vlakana koji povoljno deluju na digestivni trakt, podstiču varenje i ubrzavaju metabolizam. Balans+ pomaže održavanje prirodne ravnoteže probavnog sistema.

Reguliše probavu za samo 10 dana redovne upotrebe.






OSNOVNE INFORMACIJE O PROIZVODU
Nutritivna tabela
Proizvod i opisPakovanje/SKU% mlečne mastiRok trajanja i uslovi čuvanjaTransportno pakovanjeProteini (g)Ugljeni hidrati (g)Mlečna mast (g)Energetska vrednostOstalo
Balans+- Pet 250g
1%
21 dan od datuma proizvodnje. Čuvati na temperaturi od 0°C do +8°C.
6 kom
3,5g
5,5g
1,0g
220kJ/52,4kcal
Oligofruktoza 1,5g
Balans+- Pet 500g
1%
21 dan od datuma proizvodnje. Čuvati na temperaturi od 0°C do +8°C.
6 kom
3,5g
5,5g
1,0g
220kJ/52,4kcal
Oligofruktoza 1,5g
Balans+- Tetra top one step opening 1kg
1%
21 dan od datuma proizvodnje. Čuvati na temperaturi od 0°C do +8°C.
12 kom
3,5g
5,5g
1,0g
220kJ/52,4kcal
Oligofruktoza 1,5g


Dakle, Balans+ se obraća onima koji tačno znaju šta žele od života. Ili ne znaju, ali vole da misle suprotno. Balans+ nudi aktivan metabolizam, dobru probavu, aktivan život, spremnost na izazove. On je brz, kul i moderan. Njega pije pametna raja. 

E sad, iskreno govoreći, mnogi jogurti djeluju isto kao i Balans+. Zapravo, svaki jogurt pomaže boljem varenju i ubrzanom metabolizmu. Isto kao i što svaki čovjek ima srce, mozak, pluća...Ali, Balans je uspio da ubjedi ljude da je on taj, i da on to radi najbolje

Balans se profilisao. I to je poenta cijele ove priče. Kad postoji tako mnogo ljudi i tako mnogo jogurta, i kad svi oni traže svoje mjesto pod suncem, jedino je bitno da se profilišete. I da u prvi plan ističete karakteristike koje vas odvajaju od drugih. U prevodu: morate da pokažete u čemu ste posebni i zašto je to bitno. Balans je Balans, i tu teško da možete nešto da učinite, ali zašto ne biste bili Fit: on ima 0% mliječne masti i namjenjen je onima koji paze na liniju. Ha! Uvijek možete da nađete nešto po čemu ste posebni i da sa tim pokušate da se izborite za svoje mjesto na tržištu.



Dakle, kad pijete jogurt-vi ne pijete njegov hemijski sastav. Vi pijete njegovu priču, njegov personaliti, njegov šmek. Slično kao kad pijete baš ono pivo, ili kad pušite baš onu cigaretu. Kad si tražite ljubavnog partnera, vi ne tražite nekog ko ima samo organe-većina ima sve organe-već tražite nekoga sa simpatičnim dizajnom pakovanja i šmekerskom spikom. Samo takve dobre kombinacije i aura koja ih okružuje daju zadovoljstvo, ne prost zbir elemenata.

Mislite o tome koji jogurt pijete.


Zanimljivo na netu


6.7.11 | 0 komentara

Čitaoci kažu

Powered by Disqus

Arhiva tekstova

Želiš sadržaj putem mejla?

Prijatelji Teze-Antiteze