Zašto NE podržavam gej paradu?

Sljedeći koautor na `Tezi-Antitezi-Sintezi`jeste Igor Manjenčić. Ko god se duže vrzmao domaćim internet prostorom morao je da naiđe na Igora. Čovjek se bavi tim programerskim stvarima koje ja ne umijem ni da napišem, a kamoli da izgovorim. Znate one varijante, SEO, web developer, bloger i milion još čuda. Ono što mogu i da kažem i da napišem jeste da je Igor, prije svega, čovjek koji ima svoj stav (primjetili ste da takvi jedino i pišu na ovom blogu), čiji opseg razmišljanja daleko prevazilazi te računarske fele. U njegovoj tviter biografiji stoji da je on "internet ratnik". Prije sam razmišljao zašto je to baš tako naveo, a potom sam pročitao ovaj tekst.

Stoga, najbolje da odmah pređemo upravo na sam tekst. Ne sumnjam da će se dići prilična prašina, ali nek` se samo puca. Naravno, očekujem od svih komentatora da poštuju elementarna pravila kulturnog ponašanja, jer se sa ovog bloga sklanja samo ono što zaista prevazilazi pravila pristojne komunikacije.

ZAŠTO NE PODRŽAVAM GEJ PARADU

Igor Manjenčić

Vlada nemir na jugu Srbije a onaj naš maneken (koji je uz to sve manje lep) izražava zabrinutost zbog toga. I to je sve, on je zabrinut. Nema dalje. Tišina iz njegovog kabineta ovih dana nikad glasnija nije bila, a nemoć njegove vlasti je nešto što svakog Srbina boli. Znam da ni njemu nije lako. Bar da može da izađe iz rupe, da odgleda neki teniski meč kako bi zaboravio na Kosovo, ali ni to ne može jer se Nole povredio. I dok vlada ta tišina a na fejsbuku ljudi postavljaju crne slike svakakve misli mi prolaze kroz glavu. A bio je dobar predsednik...

Po svemu sudeći nemoć države će se prekinuti za par dana kada Dačić bude zavodio red na pederskoj paradi. Biće to jedinstvena prilika da se pokaže da je ova država sposobna da stvari drži pod kontrolom, doduše samo u Beogradu, ali i to je nešto. Tada će i društvo na fejsbuku izaći iz crnine zbog predsednika i zabava može da počne. E zato ne podržavam gej paradu. Jer se tada javljaju oni koji su ćutali i zauzimaju pozitivne uloge u novoj priči. Živ bio predsednik!

A sad malo o homoseksualcima... Trenutak kada ovaj tekst dobija etiketu homofobični. Do sada sam bio zahvalan Bogu što nemam zdravstvenih problema međutim ta homofobičnost me brine. Izgleda da neko pokušava da mi kaže da samnom nije nešto u redu a da su oni drugi na mestu. To je čak dobilo i naziv, "homofobija", valjda da bih se ja zabrinuo. Kao da nije u redu što imam devojku. Kao da nije u redu što želim da nekad imam porodicu, decu i to drugima isto želim.

Zaista pokušavam da budem moderan i shvatim neke stvari ali mi ne ide. Zamišljam kako bi to bilo da smo svi mi homoseksualci jer je to moderno. Evo svi smo ubeđeni da je to normalna stvar i jako nam se sviđa. Ko će decu rađati? Pa vrlo brzo ćemo nestati sa planete, onako moderni i zdravi. Sad će neko reći "pa homoseksualnost nije nešto na šta se odlučuje osoba nego to dolazi rođenjem". Ništa čudno, neki ljudi se bolesni rode ali ne pokušavaju da me ubede da su zdravi, nego žive s tim, a mi im dajemo podršku.

Oni traže razumevanje, traže podršku? Neće je dobiti ako odbijaju činjenicu da sa njima nešto nije u redu. Neće dobiti razumevanje ako prkose, ako paradiraju. Da se razumemo, nisam za nasilje i ne bih udario ni zdravog čoveka a kamoli bolesnog.

 

Vrhunac svega je što oni zahtevaju da se dobije mogućnost da usvajaju decu. Mi koji smo, eto, bolesni, homofobični i manje moderni, umesto njih da rađamo decu?! Neće moći. Ako već nisu shvatili da su njihovi roditelji bili homofobični i bolesni kada su njih rađali treba im staviti do znanja da su prviše moderni i zdravi da bi imali decu.

Rešenje koje ja vidim jeste da shvate da su bolesni a mi zdravi, pa da ih lepo prihvatimo i živimo mirno. 

Bojim se da to neće prihvatiti. Bojim se da ćemo imati najveće nemire do sada jer je narod revoltiran nemoći države kada je Kosovo u pitanju. A sutradan će se Đilas pojaviti kao da je skinut sa infuzije, onako bez života i tihim glasom, oplakivaće dva kontejnera, sve ćemo to mi Beograđani morati da platimo... i nema veze što je most duplo skuplji nego što treba, i nema veze što se zemljište grada prodaje za budzašto... kontejneri se moraju oplakati... i tako do sledeće gej parade, kada ćemo se opet setiti koliko volimo ovaj grad...

 

Zanimljivo na netu

Pročitaj više

30.9.11 | 0 komentara

Danas ubijaju Srbe na Kosovu

Svoje mišljenje o rješenju kosovskog problema iznio sam u ovom tekstu koji sam napisao prije par dana. Tu sam pokušao da budem realan, da razmišljam trezveno, hladne glave. U ovom tekstu to ne želim da radim. Ne želim da se bavim politikom. Ne želim da se bavim geopolitikom. Ne želim ništa drugo nego da iskoristim ovu privilegiju da nešto napišem, javno objavim i iznesem ono što mi je na srcu, onako ljudski.

A to se sve može svesti na sljedeće: Srbi su govna.

Zato što biraju retardiranog Borisa Tadića za predsjednika.

Zato što se svađaju oko jebene gej parade u situaciji kad im ljude ubijaju kao glinene golubove na Kosovu (suštinski, ne znam ko me više iritira: šugave pederčine, koje vuku svoje šupčine po ulici i traže neka posrana prava dok narod nema šta da jede, a ljudi na Kosovu ginu, ili ovi drogirani i pijani govnari koji bi da ih biju i tako "spasavaju srpstvo", umjesto da odu, ako već imaju višak energije, upravo na Kosmet pa da se tamo mlate sa Šiptarima, pička im materina lezilebovićevska i klošarska).

Zato što se dešava u dlaku isto ono što se prije petnaest godina dešavalo u "Oluji" i "Bljesku": dok jedan dio Srba doživljava egzodus, ličnu i nacionalnu golgotu, ovaj drugi dio se zajebava. Kad su neoustaške horde čistile etnički Krajinu, Miloševićev RTS je u šarenim bojama i ritmovima lagane muzikice izvještavao o proslavi komunističkog prvog maja širom Srbije. Danas ono smeće Tijanić, dok kosovski Srbi ne znaju da li će dočekati sutra, jebe i ovo malo razuma što je ostalo u Srbiji pričama o Niki i Ani, šarenim drugaricama. 

Zato što se dijele i glože oko toga ko više voli i čuva Rusiju ili Ameriku, umjesto da, baš poput tih Rusa i Amerikanaca, najviše i koordinisanim snagama afirmišu sopstvene, a ne tuđe interese.

Zato što se preseravaju o svom "geopolitičkom značaju" i dangube kontajući `oće li tamo ili, pak, `vamo, umjesto da shvate da takvi kakvi su mogu komotno da odu u tri svoje pizde materine, a gdje će uskoro i da stignu.


Zanimljivo na netu

Pročitaj više

28.9.11 | 0 komentara

O besplatnom ručku i intervenciji države na slobodnom tržištu

Sljedeći autor koji se priključuje `Tezi-Antitezi-Sintezi` je Miloš Grujić. U pitanju je jedan od onih ljudi zbog kojih još uvijek vjerujem u potencijal Banje Luke i Republike Srpske. Momak od dvadeset i sedam godina, diplomirani ekonomista, investicioni savjetnik, bloger, publicista koji objavljuje svoje tekstove i u štampanim medijima, ne samo na internetu. Čovjek koji se aktivno bavi sportom. Slobodnomisleći pojedinac. Zagovornik slobodnog tržišta.

Iz priloženog se jasno vidi da je Miloš svestrana individua. Međutim, za razliku od mnogih koji imaju te sklonosti da su radoznali i da im je mnogo toga u sferi interesovanja, on je uspio da ostane dovoljno fokusiran i da stvari koje započne dovede do kraja. Rekao sam mu prije nekoliko mjeseci da će njegov i blog Srđana Rajčevića svakako postati prepoznatljivi u regionalnoj blogosferi ukoliko nastave da bloguju dosadašnjim intenzitetom. To mi je posebno drago, jer od srca želim da Banja Luka polako postane prepoznatljiva i po ovom segmentu komunikacije.

Vjerujem da su mnogi koji dolaze na ovaj blog već čitali Miloševe tekstove. Stoga, ne želim više da vas davim uvodom, već vam predstavljam tekst koji bih i sam potpisao.

O BESPLATNOM RUČKU I INTERVENCIJI DRŽAVE NA SLOBODNOM TRŽIŠTU

-Miloš Grujić-

”Ne postoji besplatan ručak” je metafora da je nemoguće dobiti nešto za ništa. Ovaj izraz prvi su počeli koristiti pisac Robert Heinlein (1966.) i Milton Friedman (1975.) dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju i duhovni nasljednik Adama Smitha. 

Najinteresantnija priča o porijeklu ove izreke datira iz vremena zlatne groznice na američkom Zapadu. U to doba kopači zlata provodili su slobodno vrijeme opuštajući se u ondašnjim kafanama-salunima. Umor i nervoza, pomijašani sa alkoholom, uzrok su mnogih tuča zbog kojih su oštećeni mnogi lokali. Navodno, jedan domišljati vlasnik-ugostitelj dosjetio se da svim gostima koji naruče više od dva pića posluži ručak. To se činila kao dobra prevencija protiv brzog pijanstva i izvor dodatne zarade. Fraza je nastala onda kad su kopači zlata ustanovili da kao kompenzaciju za “besplatan ručak” naručuju više pića i po višim cijenama.

Sve na svijetu ima svoju cijenu, jer je sve ograničeno. Voda, kamenje, nafta, zlato, vazduh… Da, čak i vazduh. I vazduh može da se proda tamo gde je potreban, a nema ga. Između ostalih, potreban je roniocima, rudarima, astronautima ili planinarima.

Studenti ekonomije već na prvim predavanjima uče da razlikuju ograničenost i nestašicu. Ograničenost je uslovljena, a nestašica nastaje. Upravo zato što je ponuda svih dobara ograničena, ona imaju svoje važno obilježje-cijenu. Odatle proizilazi zakon ponude i potražnje: što je nekih dobara ili usluga više-jeftinija su, i obratno - ono čega je manje i do čega se teže dolazi je skuplje. Za razliku od ograničenosti, nestašica nastupa uglavnom usljed katastrofa, ratova, ali najčešće usljed nastojanja kontrole i korekcije cijena.

Zbog ograničenosti i nestašice, odnosno zbog odnosa ponude i cijene dobra se racionalno koriste i potrošači nastoje da jedan proizvod ili uslugu koriste za različite svrhe. Za šta će se nešto koristiti zavisi najviše od koristi i troškova upotreba toga. Na primjer, ako je zarada najveća kada se brašno upotrebljava u prehrambenoj industriji, od njega će se praviti hljebovi. Kada bi se zarađivalo praveći zgrade od brašna, brašno bi se koristilo u građevinarstvu.

Kao argument da postoje besplatne stvari navode se primjeri da se u gradskom prevozu djeca, penzioneri (i ranije vojnici) voze “besplatno”, da je osnovno školovanje “besplatno” i da ljudi koji pripadaju grupi ugroženih socijalnih kategorija dobijaju hranu u javnim kuhinjama “besplatno”. Ne, ovi i svi drugi primjeri ne osporavaju teoriju da „nema besplatnog ručka“. To što se nešto naziva “besplatnim” je rezultat jezičke omaške.

 Da, postoje pojedinci i grupe koji ne plaćaju za korišćenje nekih dobara i usluga, ali ta dobra nisu besplatna. Da bi takvi proizvodi ili usluge postojale, neko je platio za njihovo stvaranje. Najčešće su to poreski obveznici ili humani donatori. Dakle, tek nakon što nešto bude plaćeno, sredstva se usmjeravaju za različite svrhe. Država ili udruženja i organizacije mogu da preusmjere novac sa jedne stavke na drugu, ali i dalje važi pravilo da sve ima svoju cijenu.

Adam Smith je tvrdio da rad pojedinca u racionalnom vlastitom interesu u slobodnoj ekonomiji vodi povećanju blagostanja svih. Ta ideja predstavlja temelj tržišne privrede, jer pokazuje da naizgled haotičan tržišni sistem ima unutrašnju logiku i pokorava se regulaciji tzv. nevidljive ruke tržišta. Da bi neko zaradio novac treba da na tržištu nešto što drugi cijene i žele da plate odgovarajućom protivvrijednošću. Na taj način nesvjesno radi i u tuđu korist. Kako je Smith rekao: “Ne očekujemo mi večeru od dobrodušnosti mesara, pivara i pekara, već od njihovog čuvanja vlastitog interesa“.

Ako veliki broj ponuđača proizvodi i prodaje isti proizvod ili da daju iste usluge, to će biti dobro za potrošače jer će pasti cijene. Kad ponuda postane veća od tražnje, neki proizvodi će ostati neprodati stoga će se u ubrzo smanjiti proizvodnja tog, a povećati proizvodnja nekog drugog dobra. 

Dakle, cijene drže disciplinu i ravnotežu na tržištu, jer je ponašanje proizvođača ili prodavača uzrokovano željama i potrebama potrošača. Tržište, mada sklono čestim poremećajima uzrokovanih “psihologijom gomile”, najbolji je pokazatelj opravdanosti nekih cijena i, ako smatra da treba da dođe do promene cijena, to će se i desiti. Prema tome, svaka državna intervencija koja mijenja cijene ima posljedice jer intervencijom na tržište država mijenja obrazac ponašanja proizvođača, ali i potrošača u sistemu. Ako tržište samo nije korigovalo cijene, u velikom broju slučajeva, znači da je takva promjena nepotrebna. Zato je država promjene uvodi zakonom. Međutim, na prisilu države tržište uglavnom reaguje suprotno od onoga što je bila namjera države.

Raširena je zabluda da Smith, kao zagovarač slobodnog tržišta, negira svaku akciju države. On je smatrao da država može i mora donijeti veliku korist ekonomskom životu ako čini prave stvari, kao što su zaštita ugovora i patenata, državno obrazovanje za siromašne i infrastrukturni projekti (izgradnja puteva i mostova). Kako je rekao: “Malo toga je potrebno da se od najgoreg varvarizma stigne do najvišeg blagostanja osim mira, niskih poreza i valjanog dijeljenja pravde. Sve ostalo donosi prirodan poredak stvari”. U tom smislu, donacije države poljoprivrednim proizvođačima su do oređene mjere opravdane. Nažalost, istorija pojazuje da država svoju poziciju, uglavnom zarad “viših” političkih ciljeva, zloupotrebljava i pravi negativne efekte.

Tokom svečanosti u Bijeloj kući, 2002. godine, upriličene u čast njegovog 90. rođendana Friedman je, između redova, istakao kako je država loš ekonomista: “Kad vlastiti novac trošite na sebe, veoma pazite na to koliko ga trošite i kako ga trošite. Kad vlastiti novac trošite na druge, još vam je važno koliko ga trošite, ali od nešto manje važnosti vam je na što taj novac ide. Ako tuđi novac na sebe trošite, ne zanima vas puno koliko trošite, ali jako vam je važno kako ga trošite. Međutim, kad tuđi novac trošite na nekoga drugoga, nije vas puno briga ni koliko ni kako ga trošite.” Zvuči poznato?

Dakle, ako Vam se učini da je država preduzela mjere da nešto bude jeftinije ili “besplatno”, imajte u vidu da zbog toga nešto drugo trpi. Zato svaku mjeru uvijek možete dovesti u pitanje kao (ne)opravdanu.

Zanimljivo na netu

Pročitaj više

27.9.11 | 0 komentara

Vlada potpuno izgubila kompas: Republika Srpska pred kolapsom

Danas je i više nego očigledno da u Republici Srpskoj ne postoji dovoljno snažna i homogena struktura koja bi se mogla oduprijeti havariji sistema i katastrofalnim posljedicama koje će zbog toga da osjete građani. Nedostatak intelektualne, ekonomske i političke elite za posljedicu ima to što danas nemamo povezane ljude koji znaju kako da riješe ove nagomilane probleme u zajednici. Mislim da će i neko ko je dio sistema i establišmenta uskoro da se usudi i izađe sa jasnom porukom da su političke stranke kod nas, kao takve, nesposobne da daju rješenja.

I ne radi se tu samo o tome da je evidentno i da polako izlazi i u javnost činjenica da su ovdašnje političke partije samo puki mehanizmi kolaboracije personalnih interesa zainteresovanih pojedinaca, koje ne okuplja bilo kakva ideologija, vrijednosti, program i koherentna vizija razvoja zajednice. Nije mi trebao Vikiliks pa da mi bude jasno da još uvijek prvi čovjek Savjeta ministara BiH Nikola Špirić u razgovoru sa stranim ambasadorima govori da nema bilo kakvog uticaja u stranci čiji je član, odnosno da nema dobre odnose sa Miloradom Dodikom. Takođe, ne treba mi Srebrenka Golić, bivša savjetnica pomenutog Dodika, i aktuelna ministarka za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju,  reći da se njegovi saradnici silno pogate mimo svojih zakonskih primanja. Sve sam ovo i ja i svi drugi građani Republike Srpske već vrlo dobro znao i bez ovih formalnih priznanja samih članova političkog establišmenta. A ta direktna priznanja samo su još jedan dokaz koliko su taj establišment i čitav sistem na ivici ponora, jer je poznata ona poslovica da pacovi prvi napuštaju brod koji tone.

Prema tome, nije više ni bitno šta ko i o kome priča. Bitno je da ne postoji stabilna struktura koja se bavi realnim problemima. Ne postoji struktura koja ima viziju i koja na toj viziji zajednički radi. Ovo su mi priznali i mnogi članovi vladajuće stranke, i to ne samo oni koji su pri dnu hijerarhijske ljestvice. Svako gleda sebe, a Republika Srpska polako ali sigurno ostaje bez kormilara. 

Samo u posljednjih dvadesetak dana tri momenta su pokazala koliko smo duboko zaglibili u živi pijesak hroničnih problema koji nas muče, koje niko nije znao i(li) želio da riješi, a ni današnja vlast neće tim problemima da se bavi na pravi način.

• VLADA REPUBLIKE SRPSKE PRIKRILA 105 MILIONA KONVERTIBILNIH MARAKA (52,5 MILIONA EVRA) DEFICITA

Glavna služba za reviziju javnog sektora RS, dala je mišljenje sa rezervom na Konsolidovani izvještaj Budžeta RS za 2010. godinu, a jedna od najvećih primjedbi je ocjena revizora da je kumulirani deficit RS veći za 105,8 miliona KM od prikazanog u Konsolidovanom izvještaju Vlade RS. Ukupni kumilirani deficit RS, ocijenila je revizija, iznosi 772,8 miliona KM, a ne 666,98 miliona koliko je prikazala Vlada RS. (Izvor: Capital.ba) 

Prema tome, Vlada Republike Srpske postala je toliko očajna, ili je, prosto, toliko zabole uvo, da je počela direktno da krši pravne propise i elementarna načela poslovanja u skladu sa principom javnosti. Naime, Vlada RS ne samo da više nema rješenje za nagomilane probleme, ne samo da svojim činjenjem i nečinjenjem doprinosi ekonomskom devastiranju Srpske, već je na sve to počela i da iznosi u javnost lažne podatke o svom poslovanju, što je ne samo skandal pair excellance, nego i razlog da neko zbog ovakvog očigednog nesavjesnog poslovanja i krivično odgovara. 


Jedno od osnovnih načela budžetskog sistema jeste načelo javnosti, odnosno transparentnog trošenja novca poreskih obveznika od strane izvršne vlasti. Vlada Republike Srpske ne samo da direktno krši ovo načelo, već se dešava i sljedeća stvar. Naime, Narodna skupština, koja jedina ima pravo da odlučuje o raspodjeli i trošenju sredstava poreskih obveznika (da još jednom, po hiljaditi put, ponovim na ovom blogu da se ovde ne radi o privatnom novcu ministara, nego o novcu građana koji im javna vlast sredstvima fiskalne politike oduzima kako bi servisirala određene javne potrebe), odluči da se se budžetska sredstva utroše na određeni način. Potom Vlada RS svojim odlukama, a kroz varijantu realokacije budžetskih sredstava po određenim budžetskim korisnicima, suštinski potpuno drugačije prerasporedi ta sredstva, pri čemu se dešava da pojedina ministarstva i agencije još i dodatno pređu crtu, te potroše i više no što imaju pravo. 


Ovo uopšte nije naivno. Ovo nije neki sitni prekršaj. Engleska parlamentarna demokratija, koja ima najdugovječniju tradiciju na svijetu i iz koje je nastao moderni parlamentarizam onakav kakvim ga mi danas poznajemo, upravo je nastala tako što je engleski parlament svoju realnu moć crpio iz finansijske kontrole izvršne vlasti, odnosno vladara. 

Kad je John Lackland-u (Džonu Bez Zemlje), kralju Engleske iz trinaestog vijeka, poslije krstaških avantura i pustolovina njegovog brata Ričarda Prvog (ko je pratio Robina Huda zna da je u pitanju Ričard Lavlje Srce), ponestalo novca u državnoj kesi, on je bio primoran da traži pare od plemića. Ovi su pristali na to, ali pod jednim uslovom: kralj je morao da im omogući kontrolu trošenja tog novca, a morao je i da pristane na to da se oformi jedna institucija u kojoj će se ti velikaši okupljati i kojoj će da podnosi finansijske račune. Tako je 1215.godine donesena čuvena Magna Carta Libertatum (Velika Povelja Sloboda) koja je, između ostalog, značila začetak čuvenog engleskog parlamentarizma, koji je kasnije prihvatio čitav civilizovani svijet. Iz tog dokumenta, koji je u Engleskoj i dan-danas na snazi, postepeno se razvijala engleska parlamentarna demokratija. Prema tome, poenta modernog parlamentarizma jeste u tome da parlament prvenstveno služi tome da omogućuje sprečavanje samovolje izvršne vlasti, da suverenitet daje onima koji daju novac za finansiranje sistema (a to su danas svi građani), te da sprečava zloupotrebe te iste izvršne vlasti. 

Dakle, Republika Srpska danas je uspjela da se civilizacijski vrati unazad osam stotina godina, jer ono što su ljudi u trinaestom vijeku počeli da sprečavaju i odbacuju kao loše-mi danas ponovo uvodimo.  


Šta je sve sporno u Konsolidovanom izvještaju Budžeta RS za 2010.godinu, pored prikrivenog deficita od preko 100 miliona KM?

- kršenje zakona (primjer:  Vlada je usvojila sedam rješenja o realokaciji sredstava u okviru budžetskog korisnika, po isteku fiskalne godine. Kod pojedinih budžetskih korisnika, kao što su Ministarstvo pravde, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo prosvjete i kulture, Ministarstvo porodice, omladine i sporta, stvorene su i evidentirane obaveze za koje nisu postojala raspoloživa budžetska sredstva u 2010.godini, što nije u skladu sa članom 39. Zakona o budžetskom sistemu Republike Srpske). 

- Nije uknjižen prostor od 17 miliona KM, a riječ je, vjerovali ili ne, o zgradi Privrednog suda (Zbog nekoordinacije između Ministarstva pravde i Ministarstva finansija nije sačinjen odgovarajući obrazac koji služi kao osnov za evidentiranje u Glavnoj knjizi Trezora, te je poslovni prostor u vrijednosti od 16.937.926 KM ostao neuknjižen). 

- Rashodi veći za 15 miiona KM (Prema nalazu revizije, ukupni rashodi su veći za najmanje 14.814.107 KM namjenskih izdvajanja za borački dodatak i odlikovane borce za 2010. godinu koji su iskazani u 2010. godini, te za 30 miliona KM pomoći Fondu PIO koji su izmireni sa escrow računa sredstava privatizacije.

Sa računa privatizacije je plaćeno i još najmanje 19.985.783 KM na ime rashoda koji se mogu smatrati budžetskom potrošnjom).

- Reprogrami bez kriterijuma

- Koncesije niti se plaćaju niti se obračunavaju 

- Željeznice Srpske budžetu RS duguju 15 miliona KM (O problemu Željeznica Srpske već sam pisao).

• NA PRIJEDLOG VLADE RS NARODNA SKUPŠTINA RS ZADUŽILA NJENE GRAĐANE ZA DODATNIH 265 MILIONA KM (132,5 MILIONA EVRA) KAKO BI  KUPILA JOŠ KOJI MJESEC LIKVIDNOSTI SOCIJALNIH FONDOVA

Već sam pisao kako Republika Srpska 86% svog budžeta rasipa na troškove javnog sektora i socijalu. Umjesto da novac investiramo tamo gdje ćemo od njega imati koristi i u budućnosti, mi ga bacamo, da bismo se potom zaduživalo ponovo, a u budućnosti naš čekaju-kamate koje ćemo morati da plaćamo. Sama činjenica da je Vlada prinuđena da se zadužuje kako bi fondovi socijalne sigurnosti mogli da isplaćuju naknade i penzije svojim korisnicima znači da sama vlast priznaje da je Republika Srpska krahirala, te da njena privreda više ne može da funkcioniše, a logično je da onda ne može da funkcioniše ni fond penzijskog osiguranja, fond zdravstvene zaštite, kao niti bilo koji drugi javni fond. U principu, jedino što vlada danas radi jeste zaduživanje naše budućnosti, kako bi se njen današnji, pun privilegija položaj zadržao što duže. A potom će biti "privredu Republike Srpske ni Ajnštajn ne može da spasi", što je već bilo prije više od deset godina. 

• ZA PETNAEST DANA U REPUBLICI SRPSKOJ ZATVORENO 108 FIRMI

Ovaj podnaslov sve govori sam za sebe. Potpuno je logično iz prethodne dvije premise (netransparentno i nezakonito vladino trošenje javnog novca, odnosno njeno opterećivanje privrede socijalnim nametima i novim zaduživanjem), da uz konstantnu korupciju, birokratski jatagan oko vrata, nefunkcionalan i trom pravosudni sistem, katastrofalno obrazovanje koje veze nema s tržištem rada, nepostojanje slobodnog tržišta, partijsku kontrolu ekonomije, reketiranje firmi koje prvo vrše Njegovi tjelohranitelji, a potom ko sve stigne, opštu nelikvidnost u sistemu, koju najviše generiše upravo država-firme bivaju zatvorene.  Zapravo, jedino treba da čudi kako se neko danas i ovde uopšte usudi da pokrene privatni biznis. O tome treba pisati neku psihološku studiju. 

Pisao sam već šta treba da se uradi kako bi se počelo mjenjati ovo katastrofalno stanje. Nije u pitanju otkrivanje tople vode, nego je riječ o stvarima koje odlikuje elementarna logika:

- Kako riješiti problem nelikvidnih javnih preduzeća i kako ekonomiju zasnovati na slobodnom tržištu i privatnoj inicijativi. 

- Kako se posvetiti regionalnom razvoju i u čemu je njegov značaj. 

- Kako se patriotizam ogleda danas u ekonomskom patriotizmu i šta to znači po našu privredu i egzistenciju. 

- Kako napraviti dobar balans između interesa poslodavaca i radnika

- U čemu je važnost većeg tržišta 

- Zašto država mora da smanji poreze i skloni se od privrede, koju ne zna da vodi, ali zna da uništava 

- U čemu je značaj konkurencije

- Zašto je monopol toliko problematičan

- Zašto nam je nasušno potrebno da ulažemo u natprosječne, a ne da ih tjeramo od sebe, i zašto je prosječno toliko opasno

- Kakvi u budućnosti trebamo da budemo da bismo je imali i kakav je to "novi Srbin" 

- Zašto je našoj privredi neophodan sindikat nezaposlenih i kako bi isti pomogao u socijalnom dijalogu

- U čemu je značaj znanja

- Zašto je centralizacija političkog sistema pogubna 

- Zašto je bitno da se odreknemo vrijednosti totalitarne prošlosti

- Zašto moramo preispitati funkcionisanje svog pravosudnog sistema

S obzirom da ove stvari o kojima sam pisao uglavnom ne interesuju konvencionalne medije, koji imaju svoje razloge za to, uglavnom sam i pisao sve ove silne tekstove. A napisao sam nedavno i jedan koji je najavio šta nam neposredno predstoji ako se nešto pod hitno i bitno ne promjeni. 

Sad gledam kako se sve ovo ostvaruje. Ako je dobro svima vama, dobro je i meni. 

Zanimljivo na netu

Pročitaj više

26.9.11 | 0 komentara

Vanzemaljci stvorili svinju kombinovanjem ljudskih i gena divlje svinje

Kako vrijeme odmiče a ja imam sve više godina svakim danom sve se više čudim kako su ljudi, i to ne samo oni neuki, već i oni za koje može da se kaže da su obrazovani, intimno potpuno uvjereni da su teorije zavjere, zapravo, potpuno istinite.

Nedavno mi je jedan kolega s posla, čovjek u nekim zrelim godinama, relativno načitan, mrtav ozbiljan objašnjavao da svinje imaju ljudsko porijeklo, odnosno da su nastale tako što su vanzemaljci kombinovali gene čovjeka i divlje svinje. To je, kako mi je rekao, razlog i zbog kojeg muslimani ne jedu svinjetinu.

Moje razmišljanje bilo je sljedeće:

Zašto se odrasla, za svoju okolinu ozbiljna osoba, bavi ovakvim glupostima? Ona je, da bi došla do tog zaključka, svakako morala da iščitava određenu literaturu. Za to vrijeme mogla je da uči neki strani jezik, da uči da svira neki instrument, da ode u pozorište, da okopava baštu, da razgovara sa svojom djecom. Ali ne, taj čovjek je proučavao kako su vanzemaljci kreirali krme. 

I nije taj moj radni kolega, naravno, jedini koji sa živim interesovanjem prati takve stvari. Činjenica da Den Braun objavljuje svako malo neki bestseler svjedoči da mi živimo u vremenu kad su ljudi uvjereni da postoje neki pakleni planovi kontrole svijeta, koji ne samo da su ovozemaljski, no su o onozemaljski i podzemaljski, a da su vanzemaljski-to se nekako podrazumijeva i to je već kliše. Ako ne pričamo o zajedničkom porijeklu svinja i ljudi, pričaćemo o Majama i njihovom smaku svijeta. Ili o jevrejskoj konspiraciji. Ili o masonima. Ili o Bilderbergu. Ili o Svetom Gralu. Ili o...ne znam više ni sam. Kad se dođe do neke takve teme, ljudima zaigra nešto u oku, naćule svoje uši i živo se zainteresuju za priču.

Ono što je potpuno nevjerovatno jeste da mnogi zbilja vjeruju da su teorije zavjere istinite, i ne samo to: oni odbijaju da prihvate da postoji ma i djelić šanse da to možda baš i nije tako. Meni je to frapantno. Često sam pokušavao da takve ljude dovedem u situaciju logičkog paradoksa, pa sam tako svima onima koji lupetaju o smaku svijeta u sljedećoj, 2012.godini, predlagao okladu:

ako bude smak svijeta tad, ja ću svima vama isplatiti 5.000 dolara. A ako ne bude-isplatite svi vi meni po 5.000 zelembaća. 

Niko nije prihvatio ovu okladu, iako bi s njihove strane bilo logično i intelektualno i moralno ispravno da su to učinili, budući da smatraju i vjeruju da će smak svijeta zaista da se desi.

Ali, ne radi se tu samo o tome da neko vjeruje da neko gore, ko kontroliše svjetske finansije, pravi totalni haos na berzama da bi pripremio antihristovo otvoreno stupanje na scenu i direktno preuzimanje Zemlje. Riječ je o tome da mi prihvatamo princip na kojem je zasnovana svaka teorija zavjere-intrigantna priča, koja ima unutrašnju povezanost i određeni smisao, ali je njena sama postavka potpuno iracionalna i nedokazana-kao zbiljski model na kojem je naša stvarnost zasnovana, odnosno počinjemo da mislimo da je realno jedino ono što odgovara principu teorije zavjere, misterije, dok sve ono što je evidentno, jasno, racionalno-to, prosto, ne može da bude.

Ili da budem još jednostavniji: mi počinjemo da smatramo da je realno ono što je iracionalno, da je jasno ono što je mutno, a da je istina ono što je toliko evidentna laž. Istinu, budući da je ova uvijek tu i uvijek jasna, mi počinjemo da preziremo, te tražimo mistifikaciju. 

U prevodu: mi se vraćamo paganizmu i okultizmu, te tražimo moderne vračeve i vještace koji će da našu maštu manipulišu do te mjere da naš mozak (razum) više neće razlikovati puku imaginaciju od realnih dimenzija naše svakidašnje egzistencije. Ne treba, stoga, neko gore i neko moćan i neko zao da nas manipuliše-mi sami to najbolje radimo.  Odnosno, mi sami sebe najbolje zavaravamo i okivamo ponovo u mračne okove neznanja, pri čemu devastiramo vjekove i vjekove ljudskih napora da se iz tog doba mračnjaštva izađe i razumom prosvjetli put ka boljem i humanijem životu čovjeka.

Ali, šta znam, možda je to neka taktika: hoće ljudi toliko unazad da se vrate, pa da vide kako su to ovi vanzemaljci zbilja uzeli i pomješali te gene i napravili-krmaču.


Zanimljivo na netu

Pročitaj više

25.9.11 | 0 komentara

Šta ćemo sa Kosovom?

Riječ je o jednom od onih pitanja kad ne trebate praviti neki poseban uvod u odnosnu temu. Svi smo dobro upoznati sa problematikom Kosova i Metohije. U pitanju je problem koji prevazilazi samu Srbiju: svi Srbi, gdje god da žive, živo osjećaju taj problem. Kao i Albanci. Kao i sve države i narodi u regiji-pitanje Kosova i Metohije manje ili više direktno utiče na milione ljudi koji žive u ovom dijelu Evrope, kao i na srpsku i albansku dijasporu u cijelom svijetu.

U ovom tekstu neću se baviti nabrajanjem činjenica koje pokazuju kako se ovaj problem istorijski razvijao. Svi smo s tim upoznati u većoj ili manjoj mjeri. Treba samo reći da, bar što se Srba tiče, istorija i tradicija predstavljaju jedan od faktora koji dodatno utiču na kompleksnost cijele ove priče. Pokušaću da u redovima koji slijede izložim neko svoje viđenje i stav po odnosnom pitanju.

Prije svega, želim da naglasim da Srbija danas nema problem samo sa Kosovom. Neki od onih koji sebe vole da nazovu "srpskim patriotama" sad bi uskliknuli i kazali "naravno, sad Kosovo, a sutra nam pripremaju probleme u Vojvodini, Raškoj i gdje god mogu, sve dok se ne svedemo samo na beogradski pašaluk". Ni to nije poenta na koju želim da ukažem. Suština je u sljedećem:

Nema bilo kakve realne potrebe da nas drugi uništavaju i svode nas na bilo šta. Dešava nam se da je cijela Srbija danas zapravo Kosovo, ali ne u smislu često deklamovane patriotske parole, već u smislu da u cijeloj Srbiji, uključujući i ono što zovemo "beogradskim pašalukom", Srba ima-sve manje i manje. Godišnje u Srbiji nestaje po jedan grad veličine Knjaževca. Ako se taj morbidni proces nastavi istom dinamikom, a ništa ne ukazuje da se neće i ubrzati, u Srbiji će za dvadeset godina biti 200.000 ljudi manje nego danas. Dakle, za dvadeset godina u Srbiji neće biti jednog Niša, za pedesetak godina nestaće i Novi Sad. U Srbiji živi više starijih od 65 godina, nego mlađih od 15 godina. Prema tome, Srbija je potpuno kosovizirana: Srba nestaje u cijeloj Srbiji, sve manje ih je i u samom Beogradu, koji samo upumpava vještački ljude sa strane, koji tu nemaju egzistenciju, vrijednosno i kulturno su dezorjentisani i postaju dio bezlične, apatične mase. 

Dakle, to je osnovni problem, a od toga svi okrećemo glavu. Ne trebaju nama Albanci, Amerikanci, Englezi, Hrvati ili bilo ko drugi za neprijatelja: mi sami od sebe nestajemo. Nestaje nas u cijeloj Srbiji kako nas je prije nestajalo na Kosovu. Sami Albanci, da su malo pametniji, ne bi se uopšte odvajali od Srbije-za pedeset godina bi dominirali cijelom Srbijom, ne samo Kosovom.

Mi ne želimo da se suočimo sa istinom. Zemlja je od onoga koji je na njoj. Suštinski, Srbi su izgubili Kosovo onda kad su prodali zemlju tamo Albancima, te potom otišli da žive u centralnu Srbiju i Beograd. Na isti način su Srbi prije stotinu godina suštinski zavladali Bosnom i Hercegovinom. Naime, za vrijeme Austro-Ugarske bilo je dozvoljeno da se prometuje nekretninama i zemljištem, što nije bio slučaj dok je Bosna bila u sklopu Otomanske imperije. Srbi su u to vrijeme bili kmetovi, zavisni seljaci, obrađivači sultanove zemlje, dok su za vrijeme austro-ugarske uprave dobili mogućnost ne samo da koriste, nego i da raspolažu sa zemljom koju su obrađivali. U to doba Srbi u Bosni su shvatali da je novac pokretač svijeta, te su bukvalno kupovali svoju kulturnu autonomiju u sklopu Austro-Ugarske. A kulturna autonomija, kao i mogućnost slobodnog privređivanja, jeste osnov svakog suvereniteta i državnosti. Jer, ako nemate vrijednosti, ako nemate identitet i ako nemate novac-džaba vam sva druga formalna i papirnata prava. Vi tad nemate ništa.

Istu stvar je shvatao i nepismeni Miloš Obrenović. On je nezavisnost Srbije i njenu teritoriju bukvalno kupovao od Turaka. Kao što već napomenuh, istu stvar su shvatali i Srbi u Bosni za vrijeme uprave Beča, kad su postali katastarski vlasnici preko dvije trećine zemlje u Bosni i Hercegovini. Iako je to nezgodno priznati, isto su shvatili i Albanci: oni su Kosovo takođe bukvalno kupili, kao što su isto tako kupili i međunarodnu podršku, pri čemu su shvatili ono što i Miloš i Srbi u Bosni prije sto godina: ne petljaj se u igre velikih, budi strpljiv i pomalo ali stalno razvijaj sebe.

ŠTA JE RJEŠENJE?


Prvo, dakle, moramo pogledati istini u oči i priznati da imamo daleko veći problem od samog Kosova. Sve je u problemu i sve je na stolu. Mi trenutno nestajemo svuda gdje živimo. Kad to sebi priznamo, kad shvatimo da gubimo svakih četrdeset godina jedno Kosovo (oko milion i po ljudi) sami od sebe, bez da nam drugi to otimaju, moraćemo da shvatimo i da samo promjena vrijednosti i taktike može da nas spase od definitivnog uništenja.

To praktično znači da moramo stvari da popravljamo od osnovnog nivoa-porodice. Trenutno smo potpuno fokusirani na sebe, na svoj ego. Nismo spremni da gledamo dugoročno, tražimo samo zadovoljenje kratkoročnog hedonističkog interesa. Sporo se odlučujemo za formiranje porodice, a kad to i učinimo-to radimo kljakavo, djecu nam odgaja ulica a ne mi, lažemo se u svojim kućama. Bolesno nam je osnovno tkivo, stoga ne čudi što je čitav organizam u problemu.

Vrijednosna konsolidacija znači, prema tome, da smo odgovorniji prema sebi, svojima i prema drugima. Da više radimo. Da više učimo. Da smo skromniji. Da smo čestitiji. Da svoje ne damo, a tuđe nećemo. Da poštujemo druge. Da poštujemo starije. Zapravo, ona znači da samo poštujemo ono što smo prije poštovali, i što smatramo za odrednicu svog identiteta. Jer, pazite, nevjerovatan paradoks je u pitanju: mi napadamo druge što, kako mislimo, oni ugrožavaju naš identitet, a mi smo sami napustili taj svoj identitet i vrijednosti koje su ga sačinjavale. Pričamo tu nešto kako nas mrze zato što smo pravoslavci, a mi sami pojma nemamo o pravoslavlju, ne idemo u crkvu, ne poštujemo Božje zapovjesti, prosto-nismo vjerujući ljudi. 

Dakle, moramo rehabilitovati svoje vrijednosti, a vrijednosna konsolidacija jeste ključni preduslov nacionalne i državne konsolidacije. Država čiji su građani vrijedni, odgovorni i pošteni ima ekonomiju koja je u stanju da omogući tim građanima i njihovim porodicama pristojan životni standard. Takav standard omogućuje im da se, prije svega, lično emancipuju, da se usavršavaju, uče, proširuju vidike. Da postanu konkurentniji na globalnom tržištu ideja, znanja i rada. Takva država postaje uvažena, jer zna šta hoće.

Kad se vrijednosno i ekonomski konsoliduju, Srbija i Srbi uopšte imaće sasvim drugačiju i političku perspektivu. Zapravo, imaće perspektivu, to je ključni momenat, pošto je sad nemaju. Kad u Srbiji na godišnjem nivou bude jedan grad više, a ne manje, tad ćemo moći razmišljati i o reintegraciji Kosova i Metohije.

A od te reintegracije ne treba nikad odustati. Srbi i Srbija nemaju razloga da bilo kad prihvate i priznaju nezavisnost Kosova. Priča o nekakvim vajnim evro-integracijama deplasirana je i smješna ukoliko nemamo volju da se zaista mjenjamo. Pa šta vi mislite, da će nas neko drugi popravljati umjesto nas samih? Taj film nećete gledati. Mi moramo da se usavršavamo i da se popravljamo, a globalne integracije, koje jesu prirodne, neće nas pregaziti samo ukoliko se prethodno pripremimo za iste. Mi ne trebamo i ne možemo ostati mimo svijeta, ali neće biti "nas" ukoliko ne osiguramo sebi prethodno perspektivu.

Politički establišment priča o Evropi. To su potpune budalaštine-ti ljudi nisu učinili ništa povodom onih pitanja koja čine esenciju vrijednosti na kojima počiva EU: nisu i ne žele da izvrše stvarnu restituciju, ne žele da se odreknu i osude nasljeđe totalitarnog sistema koji nas je uništio u prošlosti, ne pada im na pamet da uspostave slobodno tržište, već su svojim tajkunima i partijama dozvolili da budu gospodari života i smrti. I onda se neko čudi zašto ih niko u svijetu ne uzima ozbiljno. Takve bitange i prevarante niko i neće nikad uzimati za ozbiljno.

Ne treba, stoga, čekati da politički establišment nešto uradi. To su impotentni kreteni. Svako treba da učini to da popravi sebe, a da se potom, iz jedne nove elite, kreira sistem koji će biti u stanju da realizuje legitimne nacionalne i državne interese. Put za to već je opisan.

Pitanje je samo da li ćete krenuti tim putem.


Zanimljivo na netu

Pročitaj više

23.9.11 | 0 komentara

Sinapse su krive za sve-izazovi savremenog obrazovanja

Poštovani posjetioci bloga `Teza-Antiteza-Sinteza`sa zadovoljstvom želim da vam predstavim novu autorku koja se uključila u kreiranje ovog bloga. Mislim da će onim redovnim posjetiocima blogova u domaćoj blogosferi biti dovoljno da kažem da je riječ o osobi koja je prepoznatljiva po svom šarmantnom i zanimljivom obrađivanju jedne od najbitnijih tema za svako društvo koje želi da ima kakvu-takvu perspektivu, a to je obrazovanje. Naravno, u pitanju je Amarilis, koja je

• profesorka engleskog i njemačkog jezika
• osoba koja nesebično pomaže svakoga ko joj putem interneta zatraži neki savjet iz njene struke
• pedagog koji zna kako sa djecom, kako onom malecnom, tako i sa nama koji smo zarobljeni u tijelu odraslih osoba
• stručnjak koji se energično bori da očuva dignitet svoje profesije, ukazujući pri tom šta je u njenoj struci problematično
• tetka blogerima i blogerkama
• osoba sa stavom i hrabrošću da svoj stav iznese i brani na civilizovan način
• redovni posjetilac i komentator na ovom blogu još od njegovih prvih dana

Ima toga još. Oni koji znaju Amarilis mogu još dva puta ovoliko bitnih njenih karakteristika da navedu. Oni koji ne znaju...pa oni će sad da je upoznaju. Amarilis će na ovom blogu obrađivati teme iz obrazovanja i svega što ima veze sa istim. Meni je posebno drago što ovaj blog dobija ne samo nove ljude koji ga kreiraju, već i što počinje da se bavi temama koje prije nisu bile u njegovom fokusu.

Ali, da ne dužim više. Amarilis stupa na scenu.

SINAPSE SU KRIVE ZA SVE-IZAZOVI SAVREMENOG OBRAZOVANJA

-Amarilis-

Kakvo nam je obrazovanje, pre svega mislim na ono u osnovnim školama? Da li smo zabrinuti za našu mladu genraciju, šta i kako uče, kakav je kvalitet nastave i mnogo sličnih ptianja, koje neću dalje nabrajati, da ne vas ne oteram, pre vremena, sa ovog bloga.

Zato ću vam se direktno obratiti i postaviti pitanja (bez obzira, u kom ste strosnom dobu, da li još učite, da li imate decu ili ćete ih imati jednog dana).

Tu ste, gde ste na netu  ste, koliko sati dnevno, nebitno. I šta sad, kako se obično ponašate.

Došli ste na Milkov blog,  a gde bi drugde, na pravom ste mestu :)

MOGUĆA PONAŠANJA

Otvorili ste stranu poslednjeg unosa ili posta, kako vam drago. Velika većina vas će najpre skenirati stranu. Čitanje skeniranjem je dobro poznat pojam, na primer, u metodici učenja stranih jezika. Pogledom preletite preko teksta, uočite naslov, podnaslove, fotografije, boldovane reči i tada pada prva odluka, koja utiče na onaj tako „životno“  važni segment za svakog blogera - bounce rate.

Recimo da ste odlučili da je tema interesantna i da zavređuje vašu punu pažnju (pa kod Milka ste pobogu, naravno da morate da pročitate sve) prelazimo na drugu vrstu čitanja, koje se zove intenzivno čitanje ili čitanje celog teksta.

Pratimo dalje vaše  ponašanje. Ostavili ste komentar ili ne, recimo da sada bacite oko na Blogroll over Bethoven i kliknete tamo na par naslova, koji vam zapadnu za oko.

Otvori se nova strana i opet iz početka, s tim što će se većina tih novootvorenih strana svesti na skeniranje, pošto fizički i mentalno je neverovatno i nemoguće da isčitate sve te strane, koja otvarate a i ne privuku vam ni pažnju – bounce rate skače do nebesa.

E sad kakve to veze ima sa obrazovanjem u osnovim školama. Reći vam, iako znam da nećete poverovati – ima veze 100%, pošto se radi o istoj problemetici, učenju, saznavanju novih činjenica.

Mnogi od vas su osnovnu školu završili bez neta, blogova, online štampe, facebooka, samo sa starim, dobrim  udžbenicima. Današnji osnovci, druga priča. Neću davati procene, ipak veliki  broj njih je počeo da koristi internet ili kompjuter(čitaj igrice) još u predškolskom uzrastu.Onog trenutka, kada su otvorili facebook nalog, doviđenja, u zdravlju se vidimo, što bi rekao naš narod. The next generation je rođena. Generacija čiji je mozak sasvim drugačije mapiran, nego mozgovi njihovih roditelja. Informacije se primaju na drugačiji način, prenose drugim putevima i brže, neuporedivo brže.

Ne verujete! Pa nađite nekog klinca, dajte mu mobilni da kuca poruku ili da izađe na net a istovremeno razgovarajte sa njim a možete ga slobodno pitati nešto u vezi emisije, koja je trenutno na TV-u, sve će biti pod kontrolom.

Sad to isto maleno biće, čije multipraktik sinapse, pršte na sve strane, brzinom svetlosti, stavite u klupu, da sedi mirno, sluša ili gleda u tablu i piše nešto. Bi on ili ona, mukica jedna, trudi se, ali teško ide. Ili mu dajte udžbenik da lepo sedi i na miru uči. Nije nego.

Da vam dam još jedan test-pitanje. Zamolite nekog osnovca, iz komšiluka, ako nemate svog, da zavuče ruke u svoj ranac i izvadi vam neki udžbenik, šta god da vam zapadne, to je osnovno obrazovanje, sve možete da pratite. I onda, udobdno se zavalite i počnite da čitate. Ne morate da javno da kažete, posle koliko vremena ste počeli da se vrpoljite a kada ste odustali. Neka to bude vaša mala tajna. Samo pomislite, koliki je  bounce rate, kod svakog od tih udžbenika. To nikoga ne zanima.

Kako vi tako i deca, skeniraju tekst, bace pogled na slike naslove, da ima nešto linkovano, kao što nema, muzika ne svira, ništa ne trči, ne skače, ne može da se lajkuje ni taguje, ništa od uobičajenog ponašanja, na koje su navikli, nije moguće.

Kao što rekoh, sinapse su krive.

Da ne bude onih, koji će reći, ako su dovde stigli, da sam ja protiv knjiga i udžbenika. Taman posla. Ja sam opsesivni čitač i borac za opstanak knjiga. Ali, bojim se, ako ovako nastavimo da se ponašamo na ovim našim prostorima i ne dignemo glas protiv onih, koji su zaduženi za obrazovanje a još sede u svojim udobnim foteljama iz 20-og veka, mlade generacije će ostati veoma uskraćene, kada je obrazovanje u pitanju. Ostaće prepušteni sami sebi.

A potrebno je tako malo da se nastavni materijal prebaci i bude dostupan online, naravno multimedijalan. Rezultati bi se videli vrlo brzo, ne zato što ja kažem, nego zato što ih ima svuda u svetu.

Ali –

1.      Gde je zarada, gde su provizije i ostalo što ide uz štampanje novih i novih udžbenika svake godine, verovali ili ne, silne pare se tu vrte (govorim za Srbiju, ako je kod vas drugačije, ispravite me)

2.      Nije još niko došao iz inostranstva, da nam malo izvuče uši, drekne na nas i lupi nam šljagu, pa da počnemo da razmišljamo na tu temu. A doći će pre ili kasnije, kao i uvek do sada.

Za kraj nešto lepo. Kako izgleda online obrazovanje za predškolski uzrast prekobare, USA. Starfall.

Klikćite slobodno, uživaćete. 

Zanimljivo na netu

Pročitaj više

22.9.11 | 0 komentara

I vi ste taoci propagande

Blog Teza-Antiteza-Sinteza nastavlja sa svojom  idejom da okupi što više ljudi koji imaju i žele da izraze svoj stav. Nakon Exxxperimenta i Nikole Mojovića, sljedeći autor, odnosno autorka na ovom blogu jeste Aleksandra Drinić.  Aleksandru poznajem već duže vremena, a poznanstvo u realnoj dimenziji za uvertiru je imalo čestu razmjenu mišljenja na internet portalima. Ko god da je razgovarao sa njom, slagao se ili ne sa njenim stavovima, morao je da prizna da je riječ o izuzetno elokventnoj, načitanoj i inteligentnoj osobi, koja nikad ne vrijeđa i nije maliciozna u komunikaciji, čak i kad druga strana ne poštuje pravila lijepog ponašanja. Iako su joj  odnosi sa javnošću profesija, Aleksandra se bavi i izučavanjem fizike, politike, istorije i mnogih drugih oblasti za koje se ljudski um može zainteresovati. Stoga moram da priznam da mi veoma imponuje što je odlučila da postane i kreator sadržaja na ovom blogu, te da joj se zahvalim i što je do sada bila njegov aktivan dio, dajući svoj doprinos kroz komentarisanje sadržaja i njegovo djeljenje po društvenim mrežama.

Dosta uvoda, ovo je Aleksandrin tekst.

I VI STE TAOCI PROPAGANDE

-Aleksandra Drinić-

DEFINICIJA PROPAGANDE


Propаgаndа se definiše kаo formа komunikаcije kojа se koristi u cilju uticаjа nа određenu društvenu grupu kаko bi propаgаndistа ostvаrio svoj interes. Propаgаndа je pristrаsnа, informаcije predstаvljа selektivno podstičući zаuzimаnje stаvа koji odgovаrа određenim interesimа i u prаvilu je usmjerenа nа proizvodnju emotivnog а ne rаcionаlnog odgovorа od onih kojimа je nаmijenjenа.

S obzirom nа obimne rаdove, knjige i filmove do sаdа objаvljene elementi propаgаnde su svimа poznаti te bez nаporа možemo prepoznаti kаdа se u komunikаciji koriste propаgаnde tehnike. Međutim, ono što nije toliko poznаto je dа, pored komunikаcijskih metodа i tehnikа, propаgаndisti koriste i druge, mnogo opipljivije metode.

METODE PROPAGANDE

Nаime, provodeći svoje istrаživаnje zа doktorsku disertаciju Dr Dаniel Gаnser, viši istrаživаč nа Centru zа bezbjednosne studije nа Federаlnom institutu tehnologije u Cirihu detаljno je dokumentovаo dа su nаjveće terorističke nаpаde u zаpаdnoj Evropi od 2. Svjetskog rаtа do 90. – ih godinа izvele tаjne grupe pod komаndom NATO-а.
U svojoj knjizi “Glаdio operаcije NATO-ovih tаjnih grupа i terorizаm u zаpаdnoj Evropi” izdаtoj 2005. godine ovаj švicаrski istrаživаč je opisаo i dokumentovаo tаjne nаoužаne orgаnizаcije pod nаzivom “Stay behind“ (pozаdinske grupe) ili „Operаcijа Glаdio“ (mаč).
Ovim grupаmа/glаdijаtorimа koje su аmeričkа tаjnа službа (CIA)  i britаnske tаjne službe (MI6 ili SIS)  uspostаvile nаkon 2. svjetskog rаtа u svаkoj zemlji zаpаdne evrope kojа je bilа člаn NATO pаktа kаo i nekim od neutrаlnih zemаljа  pripisuje se stvаrаnje tаjnog pokretа otporа protiv SSSR-а tokom Hlаdnog rаtа u slučаju sovjetske invаzije. Grupe su bile opremljene visokosofisticirаnim komunikаcijskim uređаjimа, oružjem, municijom i drugom opremom kojа je sаkrivаnа nа izolovаnа mjestа, u crkvаmа ili dvorištimа pripаdnikа аngаžovаnih grupа. Cilj im je bio dа u slučаju invаzije Sovjetskog Sаvezа ostаnu izа neprijаteljskih linijа i vrše gerilske nаpаde po uzoru nа pаrtizаnske.

Ove nаoružаne orgаnizаcije su izmаkle pаrlаmentаrnoj kontroli zemаljа u kojimа su se nаlаzile а zа svoju mrežu su regrutovаli pripаdnike ekstremnih desničаrskih grupа. Koordinisаo ih je Sаvezni tаjni komitet (ACC)  i Tаjni plаnirаjući komitet (CPC).
Grupe su postojаle u Norveškoj, Belgiji, Njemаčkoj, Dаnskoj, Grčkoj, Holаdniji, Portugаlu, Frаncuskoj, Švicаrskoj, Turskoj, Austriji, Finskoj, Špаniji, Švedskoj i Luksemburgu.
Iаko je bilo skoro nemoguće utvrditi ko finаnsirа čitаvu mrežu (jer su pojedine stаvke finаnsirаle vlаde držаvа, kаo što je nаbаvkа opreme pod izgovorom dа je to zа borbu protiv invаzije SSSR-а) Gаnser je uspio dokumentovаti dа su neke od grupа finаnsirаle korporаcije. Iаko je zvаnično rаzlog formirаnjа grupа bilа pripremа zа potencijаlnu invаziju Sovjetskog sаvezа, kojа se nikаdа nije desilа, Gаnser je utvrdio dа su grupe vršile terorističke nаpаde u kojimа su uvijek strаdаli civili, žene i djecа kаko bi izmаnipulisаli jаvno mnjenje tih zemаljа. Provođene su torture, mаsаkri, držаvni i vojni udаri. Neke od nаjpoznаtijih аkcijа ovih grupа su postаvljаnje bombe nа željezničku stаnicu u Bolonji 1980., mаsаkr nа Tаksim trgu u Istаnbulu, incident Montehurа u Špаniji 1976., vojni udаr u Grčkoj,  i drugi. Neke od sličnih operаcijа provedene u Čileu ili Gvаtemаli su znаle rezultirаti stotinаmа hiljаdа mrtvih i izbjeglih.

Kаd god je postojаlа opаsnost dа lijevo orijentisаnа političkа opcijа čijа populаrnost rаste među stаnovništvom nа izborimа dobije procenаt potrebаn zа ulаzаk u izvršnu vlаst dešаvаli bi se teroristički nаpаdi ili incidenti zа koje su okrivljivаne ljevičаrske orgаnizаcije (Crvene brigаde i slično) iаko su stvаrni počinioci bili glаdijаtori.

Ono što je zаprepаšćujuće je dа je NATO  u svoje grupe regrutovаo i bivše nаciste iz 2. Svjetskog rаtа iаko su se neki oficiri kаsnije žаlili dа im nisu bili korisni jer su često rаdili nа svoju ruku. Pored njih, u ove grupe su regrutovаne osobe od umjerenih hrišćаnskih konzervаtivаcа do ekstremno desničаrski orijetisаnih teroristа kаo što su Itаlijаni  Stefano delle Chiale i Yves Guerain Serac. U zemljаmа u kojimа su provođene operаcije Glаdio “glаdijаtori” su sаrаđivаli sа obаvještаjnim civilnim i vojnim službаmа tih zemаljа.

ŽELIMO ZNATI ISTINU!

Operаcije koje ovаj аutor obrаđuje u svojoj kljizi trаjаle su sve do 1990. godine kаd je tаlijаnski premijer Andreoti, nаkon brojnih teorističkih nаpаdа, koji su otežаvаli rаzvoj demokrаtije u zemlji, jаvno predočio tаlijаnskom Pаrlаmentu rezultаte istrаge kojа je potvrdilа postojаnje mreže u zemlji. Iаko je on oprаvdаo postojаnje grupа kаo neophodnih zа borbu protiv komunizmа desetine hiljаdа Itаlijаnа je izаšlo nа ulicu sа trаnspаrentima “Želimo znаti istinu”.
Glаdio operаcije u Itаliji su prilično poznаte jer je provedeno nekoliko sveobuhvаtnih istrаgа а o njimа nаpisаno nekoliko knjigа. Glаvnа orgаnizаcijа preko koje su u Itаliji ove operаcije provođene, pored ekstremnih hrišćаnskih grupа, bilа je mаfijа. Gаnser je dio koji se odnosi nа itаlijаnske Glаdio operаcije izuzetno dobro i konzicno prikаzаo uz nаvođenje brojnih referenci.

Itаlijаnske istrаge su pokrenule lаvinu reаkcijа u drugim zemljаmа koje su tаkođe utvrdile postojаnje mreže u svojim držаvаmа. Sаmo nekoliko držаvа je povelo sveobuhvаtnu istrаgu tvrdeći dа su grupe rаsformirаne. Nаročito opsežne operаcije su provođene u Turskoj  i Grčkoj u kojimа je nekoliko putа dolаzilo do progonа velikog brojа ljudi i držаvnih udаrа.
Autor trenutno pripremа drugu knjigu jer, kаko je izjаvio, pretpostаvljа dа te grupe još uvijek postoje kаo i dа funkconišu i u nekim drugim zemljаmа osim nаvedenih u ovoj studiji.

Evropski Pаrlаment je 1990. godine usvojio rezoluciju kojom osuđuje Operаciju Glаdio i nаlаže potpunu istrаgu o „stay behind“  orgаnizаcijаma u svim zemljаmа člаnicаmа uključenim u ovu mrežu.

UTJERIVANJE SVIJESTI

Dаniel Gаnser nаvodi dа su direktni nаlogodаvci nаpаdа, koji još nisu poznаti, prvo koristili “borbu protiv komunizmа” zа oprаvdаnje postojаnjа i funkcionisаnjа ovih grupа te dа su, nаkon prestаnkа Hlаdnog rаtа, ovu sintаgmu zаmijenili sа “borbom protiv islаmskog terorizmа”. Osnovnа formulа po kojoj su funkcionisаli je “A nаpаdа B i zа nаpаd okrivljuje C”. Direktni izvršioci nаpаdа skoro nikаdа nisu bili identifikovаni jer nisu ostаvljаli trаgove zа sobom, а аko bi i bili uhvаćeni ubrzo bi bili oslobođeni iz pritvorа.
Kаko tvrdi Gаnser “evropski grаđаni, po mišljenju strаtegа iz Pentаgonа, nisu sposobni zbog svoje ogrаničene vizije dа sаgledаju prаvu i trenutnu opаsnost komunizmа i zbog togа su trebаli biti izmаnipulisаni.”

“Ubijаjući nevine ljude nа trgovimа, pijаcаmа ili supermаrketimа i bаcаjući krivicu nа komuniste, tаjne grupe zаjedno sа uvjerenim desničаrskim teroristimа su strаh strаtegа iz Pentаgonа efektivno prenijeli nа strаh evropskih grаđаnа. Destruktivnа spirаlа mаnipulаcije, strаhа i nаsiljа nije zаvršilа sа rаspаdom Sovjetskog Sаvezа i otkrićem tаjnih grupа 1990. godine već je kulminirаlа. Od zlokobnih terorističkih nаpаdа nа stаnovništvo SAD-а 11. septembrа 2011. godine i početkа “rаtа sа terorizmom” strаh i nаsilje dominirаju ne sаmo nа nаslovnim strаnаmа medijа već i u svjesti milionа ljudi", piše Gаnser.

Nа zаpаdu “zli komunizаm” iz vremenа Hlаdnog rаtа je neprimjetno zаmijenjen “zlim islаmistimа” iz periodа rаtа sа terorizmom. Uz skoro 3000 civilа koji su ubijeni 11. septembrа i nekoliko hiljаdа ubijenih u rаtu sа terorizmom pod vođstvom SAD-а, kojem se zа sаdа ne nаzire krаj, dostignut je novi nivo brutаlnosti.
Gаnser upozorаvа dа se zа ove operаcije ne trebаju kriviti sаmo određene zemlje (Amerikа, Velikа Britаnijа i/ili Izrаel) već dа se dijаlogom sа mnogim drugim zemljаmа morа iznаći rješenje zа “skori nestаnаk rezervi nаfte” koje ne bi obuhvаtаlo rаtne operаcije.

Noаm Čomski govoreći o knjizi Sаmjuelа Hаntingtonа “Sukob civilizаcija" je prilično jаsno formulisаo ciljeve grupe koju neki već sаdа populаrno zovu “Bušovi neokonzervаtivci”:

 “.. tаčno gdje je sukob civilizаcijа? Mislim, dа, postoji sukob. Postoji sukob sа onimа koji usvаjаju preferencijаlne opcije zа siromаšne bez obzirа gdje se nаlаze. Mogu to biti kаtolici, komunisti, bilo ko drugi. Mogu biti bijeli, crni, zeleni, štа god. Zаpаdni teroristi su potpuno ekumenistički rаspoloženi – ubiće svаkogа ko zаuzme pogrešаn stаv o nаjznаčаjnijim pitаnjimа.  Ali, аko ste intelektuаlаc, vi to ne možete reći. Jer je previše očiglednа istinа. I, ne možete dozvoliti dа ljudi rаzumiju ono što je očiglednа istinа. Morаte konstruisаti dubokoumne teorije koje mogu rаzumjeti sаmo oni koji imаju doktorаt sа Hаrvаrdа ili nešto tome slično. Tаko imаmo sukob civilizаcijа i od nаs se očekuje dа to slаvimo.  Ali, to je besmisleno.”

Ovа strаtegijа, tzv. “strаtegijа održаvаnjа tenzijа”, kаko je pisаlа evropskа štаmpа, dovelа je do terorа i strаhа kаo i do “poniženjа i mаltretirаnjа demokrаtskih institucijа”.
Pisаnje svjetskih medijа o ovoj аferi je nаglo prekinuto invаzijom Sаdаmа Huseinа nа Kuvаjt. U bivšoj Jugoslаviji o njoj se govorilo sаmo u visokim strukturаmа vojne i civilne vlаsti.

Studiju možete nаći nа: http://sandiego.indymedia.org/media/2006/10/119640.pdf

Jedаn od intervjuа sа аutorom nа: http://www.envirosagainstwar.org/know/read.php?itemid=5478

а emisije BBC-ijа nа: http://www.informationliberation.com/?id=16921


Zanimljivo na netu

Pročitaj više

21.9.11 | 0 komentara

Tračak istine ili skandal-Konuzin u Beogradu

Nakon što je eXperiment prvi počeo sa kreiranjem sadržaja na Tezi-Antitezi-Sintezu projektu se priključuje i Nikola Mojović. Nikolu pratim već duže vremena na društvenim mrežama, te sam iz njegovih komentara uočio da je riječ o čovjeku koji prati društvena dešavanja i promišlja o istima. Zahvaljujem se Nikoli što se aktivno uključio u ovu priču, a meni preostaje još samo da najavim da vas koliko sutra očekuje novi tekst nove autorke na ovom blogu. Prema tome, ono što sam želio da ostvarim sve se više ostvaruje i priznajem da mi je drago zbog toga. Stoga, ne želim više uopšte da dužim i ostavljam kilometarske uvodne komentare. Autori su pred vama, a svi možete da postanete autori.

Tračak istine ili skandal-Konuzin u Beogradu


-Nikola Mojović-

Šta je to ambasador Ruske Federacije u Srbiji gospodin Konuzin izjavio na ''bezbednosnom forumu'' u Beogradu da je izazvalo tolike negativne reakcije ''druge'' Srbije?

Da li je to što je izrekao i postavio pitanja koja upiru u suštinu razlike između ''prve" Srbije – Srbije ogromne većine građana no građana bez pravih predstavnika, građana ućutkanih i bez pristupa medijima za ''zabavljanje'' širokih narodnih masa, i one ''druge'' Srbije – Srbije koja drži sve poluge vlasti u svojim rukama no koja još radi održavanja svoje pozicije  lovi duhove prošlosti izigravajući i dan-danas borce za slobodu, iako im danas niko ne može da uskrati slobodu, a oni mogu svakome. Izigravajući borce protiv nacionalističkih huškanja i vraćanja u devedesete koristeći se šovinizmom i boljševizmom, u najmanju ruku istim ili sličnim onom iz devedesetih.

''Bezbednosniforum'' koji je održan u Beogradu imao je za cilj da još jednom pokaže da u Srbiji postoje dobre sluge za kapital sa Zapada i za njegovu ideologiju. Bilo je to još jedno okupljanje NVO organizacija sumnjivog legitimiteta, koje to što ih ne podnosi većina naroda opravdavaju time da su Srbi manje-više ''niža rasa'' i da su oni duhovno i intelektualno  uznapredovali, dok smo mi ostali jadni zaostali, pa ih ne razumijemo.

Da li je zbilja diplomatski skandal ono što je Konuzin izjavio pred ovakvim skupom? Formalno jeste. No kad pogledamo ''elitu'' pred kojom je to izgovoreno i to šta je izgovoreno možemo li mu uzeti za zlo? Pitanje je da li se u svojoj diplomatskoj karijeri Konuzin sasatao sa više ljudskih ološa na jednom mestu pa stoga ono što je on izjavio djeluje primjereno.  Na našu žalost oni koji su tamo predstavljali Republiku Srbiju zaslužuju mnogo gore, jer ono što je pred tako nedoličnim skupom NATO kursista i lobista izjavio Konuzin je u stvari preblago u odnosu na ono što oni prema mišljenju velike većine u Srbiji zaslužuju.

Svi manje-više znamo šta je Konuzin rekao, pitanje je samo interpretacije medija i to je ono što je bilo simptomatično u ovom slučaju i zaslužuje da se analizira.

Posle ovakvog ataka na nju ''druga'' Srbija je uzvratila iz svog omiljenog oružija – ''slobodnih medija''. Konuzinov  istup je ubrzo (pošto su oni uvideli da ne mogu da ga zataškaju)  okarakterisan kao diplomatski skandal neviđenih razmera. Ubrzo se pojavila vešto nameštena zamena teza sa ciljem da se odvuče rasprava na drugu stranu. Večita teza da Rusija pokušava da napravi od Srbije svoju koloniju i da ona sve što radi dobro za Srbiju radi iz svojih prljavih interesa. Teza o milijardama pomoći članica NATO-pakta pri čemu se zaboravlja da je reč o državama koje su devedeset devete naneli štetu od blizu 100 milijardi američkih dolara. 

Zaboravljeno je to da je u tom trenutku na forumu kao najveći bezbednosni problem Srbije predstavljeno navodno mešanje Ruske Federacije u unutrašnje poslove Srbije i to u trenutku kada njihov favorit uništava suverenitet zemlje koju predstvaljaju.

Ipak je problem nestašice vode u Somaliji veći problem za Srbiju nego nepoštovanje osnovnih ljudski prava  Srba na KiM i poricanje njenog suvereniteta od strane istih oni koji su i Somaliju doveli u tu situaciju. NI REČ O KOSOVU I METOHIJI na bezbednosnom forumu u sred Beograda, ali "Rusija će nas uništiti"...

Zato ponašanje medija oslikava ono što većina građana Srbije odavno zna, a to je da oni koji vode Srbiju u stvari odgovore na Konuzinova pitanja ni nemaju i da ono što znaju jeste politikantsko obračunavanje putem medija koje samo oni kontrolišu. Da li je Konuzin postavio pitanja na koja oni ne mogu, neće ili ne smeju da daju odgovor?

U svakom slučaju ono što je Konuzin uradio ima za ogroman broj ljudi nemerljivu važnost, jer Konuzin je pokazao da se može izvesti ono što mnogi u ućutkanoj i poniženoj Srbiji ne smeju, ali je i pokazao zašto Beograd postaje zabranjeni srpski grad, zašto se ne dozvoljavaju protesti bednih i gladnih, protesti proizvođača i radnika, zašto u Beogradu ne može da se organizuje PARADA SIROTINJE  ali uvek može parada gej lobista (mnogi gejevi ne podržavaju ideju parade).

Konuzin je narodu Srbije pokazao da se može i preko reči njenih vladara i pokazao im je šta treba da urade i šta da se zapitaju. Pokazao je sav jad i bedu vladajućih struktura.

Konuzin nije govorio u ime interesa Ruske Federacije u Srbiji , očito je da je govorio u ime Srba u Srbiji. Koliko ćemo pouke  izvući iz njegovog nastupa i da li ćemo ih pametno iskoristiti ostaje na nama.

Zanimljivo na netu

Pročitaj više

20.9.11 | 0 komentara