Hi quest ,  welcome  |  sign in  |  registered now  |  need help ?

Žene više prate Tezu-Antitezu

Written By Milko Grmuša on 26.12.11. | 26.12.11

Ako je vjerovati ovim mnogobrojnim servisima koji se bave analitikom posjeta na onlajn prezentacije, strukturom posjetilaca, odnosno njihovim polovima, očigledno je i za oko odmah upada sljedeće:

Žene znatno više prate Tezu-Antitezu od muškaraca.

Naime, svi ti tehnički parametri upućuju na to da ovaj blog najviše posjećuje populacija između 25 i 44 godine, a da su od troje posjetilaca dvije-žene. Naravno, niko ne može sa 100% sigurnosti da kaže da je to u dlaku sve tako, ali mislim da ima istine u tome da ljepši pol ovde češće zalazi, čak i sad kad je Teza-Antiteza prilično promjenila koncept, uozbiljila se, u principu-udosadila se. Takođe, ogromne su zasluge pripadnica ljepšeg pola što se ovaj blog, odnosno njegov sadržaj, širio i dijelo po mreži, a naročito je to bilo od značaja u njegovim počecima.


U nekim sam novinama odavno pročitao da su žene i inače vjerniji čitaoci od muškaraca, odnosno da više čitaju i knjige, ne samo blogove. Vjerovatno i u toj činjenici valja tražiti razloge bolje posjećenosti blogova od strane žena. Lično, na to bi dodao i sljedeće: žene ne preletaju preko nečega reda radi, one uglavnom (bar kad za to nema izričite potrebe, a u ovom slučaju nema nikakve) nisu sklone licemjerstvu, te uopšte ne prate, a kamoli da čitaju nešto što im nije interesantno. S druge strane, kad čitaju, onda zaista čitaju, i nerijetko ostave i komentare, koji nisu suvoparni, redaradni, već u kojima čovjek zbilja može da osjeti stav i emociju s druge strane monitora.

Postoji još jedan bitan momenat: žene su u prosjeku dosta fokusiranije od muškaraca. Kao što već napisah, njima ne privlači svašta pažnju, nemaju uvijek ista interesovanja kao muškarci, ali kad ih nešto zanima, pogotovo kad ih zaintrigira-one neće brzo da se olade od toga. Naprotiv. 
Da se vratim na poentu ovog teksta.  Ovaj blog bez žena ne bi bio ni blizu ono što jeste. Zbog toga i zbog čitavog ovog vremena otkad se čitamo ovde, a koga bogami više i nije tako malo, želim da se zahvalim vama damama na njihovom praćenju ovog bloga, ali i da vam odam jednu tajnu:



Svi prodavci znaju da je u praznično vrijeme sklonost ljudi da-kupuju. Posebno je kod žena ta sklonost izražena. Kod njih i ne samo za vrijeme praznika. Vaša fokusiranost, strastvenost i želja za novim i ljepšim odavno je poznata kod ključnih decision maker-a. Vi pokrećete svjetsku ekonomiju, jer puno više kupujete od muškaraca. Više pantalona, više suknji (jel`), više čizmi, više cipela, više poklona, više šminke (opet, jel`), više svega. Vi se potom uvijek i uvijek vraćate da ponovo kupujete.

Mislite o tome.

ZANIMLJIVO NA NETU




Učitava se...



26.12.11 | 0 komentara

Lane Gutoviću, bravo!

Written By Milko Grmuša on 22.12.11. | 22.12.11

Milan Gutović pokazao je veoma plastično koji su to hronični problemi ovog podneblja. Naime, sjajni glumac za nastavak svog angažmana u seriji "Bela lađa" (koja je meni lično, iskren da budem, potpuno bezveze i ni blizu kultne "Tesne kože") tražio je 7.000 evra za dva dana snimanja pomenute serije, i to od RTS-a koji emituje istu. RTS je te uslove odbio, što je ok i što je potpuno legitimno. Međutim, nikako nije ok da RTS nakon prekida saradnje sa proslavljenim glumcem izlazi u javnost sa potpuno imbecilnim saopštenjima, koja sugerišu da je glumac alav, da traži previše novca, da je socijalno neosjetljiv, itd.

Zapravo, ne kapiram zbog čega se uopšte ima izlaziti sa takvom vrstom priče. U redu, dvije strane nisu našle zajednički jezik prilikom pregovora o novom ugovoru. RTS je trebao jedino da objavi da se nije dogovorila saradnja, i tačka. Kad izađete u javnost sa detaljima nečega što je po prirodi stvari potpuno privatne prirode, pogotovo ako ste javni servis, onda slobodno može da se kaže da vi nekoga odlučujete medijski da linčujete samo zato što taj nije prihvatio vaše uslove.

Lane Gutović prosto ima pravo da traži onoliko novca za svoje usluge koliko misli da treba. To pravo niko ne može da mu ospori. Tačka. Ende. Ostavimo potpuno po strani to koliko je novca Gutović zaradio za RTS. Ostavimo po strani njegovo višegodišnje iskustvo. Ostavimo po strani sve ono što je zbilja istinski kvalitet ovog glumca. Čak i da je on potpun anonimus on ima puno pravo da ponudi cijenu svojih usluga, kao što i druga strana ima puno pravo da te uslove prihvati ili ne prihvati.

Dakle, ovo je princip. Zdravo društvo i ekonomija funkcionišu jedino ukoliko se taj princip poštuje. Na stranu sad sva ta patetika tipa "tolike pare da traži u ovakvo vrijeme kad ljudi žive kako žive" i slično. Milan Gutović nikoga ne prisiljava da prihvati njegove uslove. Što, recimo, već nije slučaj sa političarima i državom koji bukvalno mehanizmime prisile tjeraju ljude da svoj novac putem raznoraznih nameta, dažbina i poreza daju državi i političarima. I oko toga niko ne diže neku posebnu dževu i ne patetiše.

Sjajno je to Gutović opisao i objasnio:

Bez obzira na gladnu decu Bijafre, siromašne radnike u ugljenokopima, beskućnike Pariza i na činjenicu da u RTS-u nisu dobili plate, ne bih igrao pod uslovima koji već nisu prihvaćeni, ali bih sada igrao samo po još većoj ceni od one u prošlom ponuđenom ugovoru koji su već odbili da potpišu. Inače sam i do sada visinu svojih honorara izricao kao presudu, a ne razlog za pogađanje, pa pošto mi je to već polazilo za rukom, nisam blesav da nešto u tome menjam - kaže Lane i ističe da visinu svojih honorara određuje lično.
To činim bezobzirno iz ličnog koristoljublja i saopštavam visinu honorara mojim žrtvama sa kojima potpisujem ugovore samo u prisustvu kardiologa i psihijatra. Ako me jednoga trenutka bude ganula sudbina sirotih radnika RTS-a i ako me bude ophrvalo samopokajanje, šibaću se špagetima i ići u krevet bez večere. Toliko.

Prozirna je taktika RTS-a.  Ajde da Gutovića, a i sve one koji bi se sutra drznuli da ne igraju kako mi sviramo, stigmatizujemo i označimo lošim, pohlepnim momcima. Zna RTS, "TV Bastilja", kako se taj zanat radi. Radi ga ta televizija od svog postanka, kontinuirano i predano. Na kraju krajeva, isti ljudi i dalje vedre i oblače medijskim poljem u Srbiji. Tijanić, ta moralna vertikala, opstaje i pod Miloševićem, i pod Koštunicom, i pod Tadićem. I sutra će on naći način kako da se uvuče novim vlastodršcima.

S druge strane, ti isti vlastodršci, njihovi medijski poltroni, birokrate i ostali paraziti u ovom društvu mogu da postavljaju uslove kakve god da žele. Oni to rade kroz zakone, uredbe, procedure. Njima ne treba tržište da ocjeni koliko oni zaista vrijede. Oni uredbama koje sami donose svima nameću svoju vrijednost i cijenu te "vrijednosti". Naravno, nešto se ne ubiše od trčanja da objave kolike su njihove plate, a pogotovo kakvi su konkretni efekti posla kojim se bave i za koji su toliko plaćeni.

Zaista, veoma je indikativna ta redovna zamjena teza. Kad država, neka njena služba ili bilo koji državni tajkun nametne svima u društvu svoje uslove, to se prihvata ćutke. Nema previše priče kad Mišković odredi maksimalnu visinu plate svojim zaposlenima. Ali, kad jedan vlasnik svojih usluga, radnik, u osnovi, kaže "hej, moje usluge koštaju toliko i toliko" svi odmah nešto zapjene.

Milan Gutović i svako drugi ima pravo da to uradi. On je uložio vrijeme, energiju, resurse i sve što je bilo potrebno da napravi nešto u životu i logično je da njegova usluga košta. Socijalna uravnilovka, čak i kad bi bila konzistentna pa da je se pridržavaju i svi moćnici u ovom društvu, potpuno je besmislena, jer ljudi nisu isti, nisu iste količine njihovih energija i aktivnosti koje su uložili u sebe, nije ista njihova sposobnost, njihov talenat, njihova visprenost. Socijalna demagogija je samo dokaz da još uvijek spavamo krupnim samoupravnim snom iz kojeg se uporno odbijamo probuditi. Pa se poslije neko čudi što tranzicija ovde traje preko dvije decenije.

Zbog svega toga, mnogo mi je drago što im je Gutović odbrusio kako im je odbrusio. Fukara i zaslužuje da joj se pljuvačka koju neprekidno luči vrati u lice.



ZANIMLJIVO NA NETU




Učitava se...








22.12.11 | 0 komentara

Banja Luka bez rupa: Bolja Banja Luka, Bolja Srpska

Written By Milko Grmuša on 17.12.11. | 17.12.11

Pojavila se ideja Bolje Srpske. Pa su ljudi diskutovali o njenom sadržaju, i još to čine. Miloš Grujić je dao konkretan prijedlog i ljudi su počeli da aktivno rade na tome. Dakle, prvi konkretan projekat u okviru ideje Bolje Srpske jeste

Banja Luka bez rupa


Nema tu previše mudrosti. U Banjoj Luci, kao i u mnogim drugim gradovima, postoje rupe na asfaltu i trotoarima. Miloševa ideja je jednostavna: ajde prvo da lociramo te rupe, da napravimo detaljnu mapu svih problematičnih lokacija, da upozorimo javnost, a potom da se izvrši pozitivan impuls ka onima koji su odgovorni za rješavanje komunalnih i infrastrukturnih problema u gradu.

Dakle, ne radi se o tome da se diže prašina radi dizanja prašine, nije poenta da se pravi politikantska buka, već da građani izraze svoj stav, koji je veoma jasan: novcem građana Banje Luke bilo bi dobro zatvoriti te šahtove da neko sutra, ne daj Bože, ne slomije nogu u nekom od njih. To su proste, realne, životne stvari. Građani trebaju da daju svoju inicijativu. A ako nadležne institucije nemaju novca da riješe ovaj problem, neka to javno saopšte, pa da mi vidimo šta poslije možemo da učinimo povodom toga. 

Prema tome, redoslijed poteza u ovom konkretnom projektu jeste sljedeći:

  1. lociranje problema
  2. okupljanje kritične mase spremne da podrži rješavanje problema
  3. komunikacija sa nadležnim institucijama
  4. dobijanje odgovora od tih institucija: da li mogu ili ne mogu da riješe problem (pri tom, i ćutanje je jasan odgovor)
  5. lociranje alternativnih načina za rješavanje problema
Kao što vidite, nema tu neke velike filozofije. Nekome može da se čini da to nije ništa posebno ("otvoreni šahtovi, big dil"), ali niko ne može da spori da je bolje da se ovaj problem riješi, nego da se ne riješi. Sem toga, počelo je. Građani moraju da daju inicijative i konkretne prijedloge koji se tiču boljeg funkcionisanja njihovog okruženja i zajednice. Takođe, kome je ovo nedovoljno i malo uvijek može da napravi i pokrene nešto moćno i veliko. Sloboda djelovanja, super stvar. 

Ukoliko znate da na nekom mjestu u Banjoj Luci postoji otvoren šaht, rupa na kolovozu i slično, popunite obrazac i prijavite to na Banjalukabezrupa.com 

Uključite se. Pokrenite neki novi projekat koji nudi konkretne poteze i rješenja. Da bude #BoljaSrpska


ZANIMLJIVO NA NETU

Učitava se...
17.12.11 | 0 komentara

Rasprava o sadržaju Bolje Srpske: kako da razlike pretvorimu u prednost, a ne problem

Written By Milko Grmuša on 15.12.11. | 15.12.11

Prvi tekst, zapravo početna inicijativa o Boljoj Srpskoj izazvala je reakcije:

- Rasprava na tviteru pod haštagom #BoljaSrpska
- Miloš Grujić na svom blogu pisao o ideji 
- Tema obrađena i na blogu Ratnik paorskog srca
- Frontali, rs i ba
- Rasprava na Banja Luka Forum 

(izvinjavam se onima koje nisam naveo, a pisali su o Boljoj Srpskoj) 

To je veoma bitno. Ono što sam lično i želio kad sam pisao taj tekst bilo je da vidim da li će ljudi da reaguju. Učinili su to. Dakle, prvi cilj je ispunjen.

Napisao sam u tom prvom tekstu i da bi naerdnih mjesec dana trebalo razgovarati o toj ideji, sučeliti mišljenja, vizije, prijedloge. Ispostavilo se da je to zaista neobično važno. Jer, ova dva, tri dana rasprave o ideji Bolje Srpske pokazala su da:

- ljudi žele nešto novo
- ljudi žele da se aktiviraju
- ovde još uvijek nije sve pretvoreno u bezličnu i apatičnu masu

To sve je sjajno. Sjajno je da još uvijek, poslije svega što nam se dešavalo i dešava, ima pozitivne energije i vibracije kod ljudi. Vjerovatno je riječ o onom pozitivnom impulsu koji nas "vadi" koliko god duboko da zaglibimo i zbog koga smo i opstali. Kakogod, rasprava je pokazala još neke značajne momente:

  •  Ljudi zbilja žele da se angažuju, ali postoje veoma različita viđenja kako to treba da se ostvari, odnosno kroz koju formu treba uobličiti taj angažman.
Ovo je jedna od ključnih stvari. U raspravama se sugerisalo da treba praviti partiju, udruženje građana, pokret, inicijativu. Zatim, potezala su se ideološka pitanja, da li Bolja Srpska treba da bude ovakva ili onakva, kakav odnos prema vlasti treba da ima, ko treba da je vodi ili ko nikako ne smije da je vodi itd. Potom su tu bili prijedlozi o strateškim zadacima Bolje Srpske. Sve u svemu, ljudi su izražavali svoje različite stavove i to je pozitivno.

Da sad ponovim svoj lični stav povodom svega toga, koji sam naveo i u prvom tekstu, a i kroz različite potonje komentare i diskusije:

Bolja Srpska treba da krene od malih stvari. Ona ne treba da se bavi politikom, pogotovo ne političarenjem. Toga svega već ima i više no dovoljno. S druge strane, niko nikome ne brani da okupi ljude na određenoj političkoj platformi i napravi stranku. To je sve legitimno. Oni koji zagovaraju formalnu organizaciju treba da znaju da će se veoma brzo suočiti sa ozbiljnim problemima. Jer, jako je malo ljudi koji slično o tome misle. Čitajući reakcije i komentare vidimo sam da se ljudi oko mnogo toga slažu, ali i da se oko mnogo toga ne slažu. To bi veoma brzo dovelo do podjela i problema u formalnoj organizaciji. Zatim-tu je veliki problem i vremenska bliskost realizacije ciljeva. Šta to znači? Znači da ljudi uđu s entuzijazmom u neki projekat, postave divne i plemenite ciljeve, koji se, međutim, realizuju jako sporo ili se uopšte ne realizuju. Potom počne da se dešava nervoza. Pa krenu međusobna prozivanja. Pa malo-malo neko nema vremena. Hronično nema para. Dešavaju se sujete. I tako dalje. I tako dalje. I na kraju ne samo da propadne projekta, organizacija, nego i jedna dobra ideja.

Lično smatram da Bolja Srpska  ne treba da bude partija niti bilo koja druga formalna organizacija. Shvatam da su ljudi željni nekih velikih poteza, ali plašim se da to ne ide tako kako mnogi zamišljaju. Sem toga, veoma je neozbiljno i prepotentno onemogućiti one sa drugačijim političkim stavovima i opredjeljenjima da ne budu dio jedne ideje koju bi inače potpuno prihvatili i učestvovali u njenoj realizaciji. Jer, veoma je realno da mnogi članovi svih stranaka, mnogi koji su politički svjesni ali ne žele da uđu u neku stranku, mnogi koji nemaju veze s politikom niti ih ona interesuje-žele da budu dio nečega što konstantno radi na poboljšavanju svoje zajednice.

Bolja Srpska, po meni, treba da bude upravo to. Bolja Srpska je ono što svako od nas svaki dan čini da njegovo ili njeno okruženje bude bolje nego da njene ili njegove akcije nije bilo. Bolja Srpska zaista jeste čišćenje snijega ispred zgrade, lociranje rupa na putu, čišćenje obale rijeke, darivanje za Božić siromašne djece, pokretanje građanskih inicijativa da se napravi igralište, davanje krvi, uticanje na poboljšanje komunanih usluga. Dakle, sve ono što realno može da napravi razliku, malu ali razliku. Kad tako postavite stvari dobijate:

- to da svaki dan zaista možete nešto da učinite, nešto što će biti realizovano odmah, a ne nešto što će se čekati godinama, što je pitanje da li će na kraju biti učinjeno, pri čemu će se potrošiti vrijeme, energija, novac, nervi, entuzijazam


- ljudi će se dobro osjećati kad ukapiraju da su nešto zaista uradili i da to ima smisla


- ideja neće biti vezana za liderstvo, formu, nego će biti dio svakog pojedinca koji je iskreno osjeća

Tu dolazimo do jednog bitnog momenta. Mi smo takvi ljudi, a i inače su ljudi takvi: odmah se neko javlja i pita što to ide tako, ko stoji iza toga, ko hoće da se opari, kakve to veze ima sa Sorošem (mora imati, inače ima sa vladom) itd. Po mom viđenju, to je jedan od osnovnih razloga zašto Bolja Srpska treba da bude pozitivna ideja i nešto što svako od nas čini konkretno da stvari budu bolje. Tako niko neće moći da prigovori bilo šta. Oni koji smatraju da je to nedovoljno, da treba tu da bude neka organizacija, pokret-neka prave upravo to. Ja lično ću sve te dobronamjerne akcije da podržim, ali ću prije svega lično da djelujem tako što ću zaista da počistim, sklonim, pišem, ustanem u autobusu starijoj osobi itd. Jer-i to je Bolja Srpska. Bolja nego što bi bila da to nisam učinio. Tako niko neće moći da me veže za ovo ili ono, da želim pare, da to treba ovako ili onako. Izvolite, radite vi kako želite. Meni je pomalo smješno kad ljudi reaguju u fazonu "to ne treba da ide". Ili "treba to ovako". Znate kako, niko ne može nešto da zabrani. S druge strane, svako može da radi što mu je volja.

Da zaključim: svako od nas treba da odluči šta mu je bitno. Šta želi da radi. Bolja Srpska nije moj lični projekat u formalnom smislu, koji bih da bilo kome namećem. Svako Bolju Srpsku nosi u sebi i radi nešto za nju. Ili ne nosi i ne radi.

I to je sve.

ZANIMLJIVO NA NETU


Učitava se...


15.12.11 | 0 komentara

Bolja Srpska-okupimo se i učinimo nešto pozitivno

Written By Milko Grmuša on 11.12.11. | 11.12.11

Danas, na svojevrsnom #AfterTweetUpBL-u (juče je bio održan sjajan TweetUpBL, najveći do sad, na kojem nažalost nisam uspio da se pojavim), Torbica i Ivan Ćosić su mi rekli nešto što mi igra po glavi cijeli dan. Naime, lično imam jednu dosta nezgodnu osobinu da često pretjeram sa provokacijom koja karakteriše kako ovaj blog, tako i mene kao ličnost. To u principu i nije od posebnog značaja, jer hej-svako ima neke svoje dobre i loše osobine. Ali, s obzirom da se ovaj blog veoma često bavi društvenim temama i problemima, nije dovoljno samo sasuti svima u lice ono što se meni ili bilo kom drugom ne sviđa, koliko god na to imali pravo. Zapravo, poenta je sljedeća:

Nije dovoljno samo kritikovati. Zapravo, ništa nema od kritike koju ne prati i konkretan prijedlog. Znamo svi (ili makar većina nas) da stvari nisu dobre. Ali-kako ih mjenjati? Ja sam kroz svoje tekstove dao lično viđenje drugačijeg, alternativnog pristupa, koji je zasnovan na principima slobode, slobodnog tržišta, individualizma, civilnog društva. Ali, osnovno pitanje je sljedeće: koliko ljudi uopšte razumiju o čemu je riječ? Koliko su im bliske apstraktne kategorije? Da li u ovom vremenu besparice i svakodnevne borbe za koricu hljeba imaju vremena da čitaju puno, proučavaju, razmišljaju o bilo čemu što se ne odnosi upravo na to prosto preživljavanje?

Tu dolazimo do suštine: kritika je ok, ako je prati konstruktivnost. Kreativnost treba da bude u funkciji ne samo kritike, no i više u funkciji nuđenja odgovora na realne probleme. Ljude ne treba opterećavati stalno nekim visokim temama. Oni trebaju rješenja za realne, svakodnevne životne probleme. Mnogi od nas jesu na fejsbuku i kliknuće na neki link, možda će i pročitati nešto, ali oni ništa nemaju od neprestanog ponavljanja da ne valja ovo ili ono. Oni hoće nešto konkretno od čega mogu da imaju korist.
Nikola Mojović, koji mi nedavno reče da mu je 18 godina,  već duže vremena predlaže neko konkretno okupljanje oko konkretnih ideja i još konkretnijih projekata. Miloš Grujić takođe smatra da valja pristupiti akciji, da je prostor za nove, afirmativne koncepte potpuno otvoren. Na ovim prostorima ljudi nekako ovakve akcije obično vežu za politiku. Da, politika ima nesporan uticaj na bitne procese kod nas (nažalost), ali ne mora svaka ideja nužno biti inspirisana politikom. Zapravo, mislim da ova zajednica prosto vapi za nečim što nema veze sa klasičnim političarenjem, da nam treba jedna šira društvena akcija koja nije vezana za ovu ili onu političku stranku, koja zapravo prevazilazi politiku i okuplja sve one koji žele i hoće da daju svoj doprinos boljem stanju društva u kojem žive.

To može biti projekat BOLJA SRPSKA. Esencija Bolje Srpske jeste da afirmiše pozitivne vrijednosti i impulse, da okupi one ljude koji žele da rade na realizaciji istih, da prevaziđe uobičajene podjele po besmislenim osnovama, da bude dovoljno širok okvir koji će okupiti ljude koji različito misle, ali kojima je svima zajedničko to što hoće da unaprijede ambijent u kojem egzistiraju. Bolja Srpska treba da bude think tank koji raspravlja o različitim idejama i vizijama, koji nudi odgovore iz više uglova na zadate probleme, ali i koji se praktično bavi elementarnim i realnim stvarima, kao što su inicijative i projekti za asfaltiranje ulica, poboljšanje i ubrzavanje upravnih procedura, te sve ono što znači poboljšanje svakodnevnog života za običnog čovjeka.

Ali, ovo je samo moje lično viđenje čitave stvari. Predlažem da svi oni koji su na neki način inicirali ovu ideju u narednih mjesec dana pišu tekstove koji će se ticati Bolje Srpske, te da na taj način kroz kreativnu razmjenu mišljenja napravimo jedan okvir, dovoljno širok za različita viđenja i prijedloge. Mislim da ovaj projekat ne treba shvatati previše dramatično i sudbonosno, kako to naši ljudi ponekad u erupciji entuzijazma imaju običaj da čine, već da on treba da bude dugoročan, stabilan, kontinuiran i posvećen svakodnevnom usavršavanju i traženju načina kako da se nešto pozitivno, afirmativno i konkretno učini, a što će poboljšavati naše okruženje i činiti, na kraju krajeva, boljim i naše živote.

Bilo bi sjajno kad bi se javili ljudi koji se bave najrazličitijim poslovima i najrazličitijih profesija, od ekonomiste, preko umjetnika do dizajnera. Ljudi koji će znati da predlože konkretne projekte koji mogu da obezbjede nova radna mjesta, koji znaju koja su to najoptimalnija urbanistička rješenja, ali i oni koji bi znali da kreiraju kvalitetna grafička rješenja i vizuelni identitet Bolje Srpske, internet prezentaciju ili bilo šta drugo i treće što bi svojom kreativnošću i afirmativnim pristupom omogućilo onaj osjećaj kad znate da je ono što ste učinili stvorilo razliku i da ne bi postojalo a da niste uložili određen trud. Mislim da znate o kojem osjećaju govorim.

Recite šta mislite.

ZANIMLJIVO NA NETU


Učitava se...



11.12.11 | 0 komentara

Radio Studio B: Intervju sa Milkom Grmušom

Written By Milko Grmuša on 10.12.11. | 10.12.11

Juče je na Radiju Studio B u okviru emisije Slušaonica 6 pričano o blogovima i blogovanju. Na tu temu, koju su odlično voditeljski obradile Bojana Mekić i Milica Djošić, govorili su Deda, Verkić i moja malenkost. Odmah da napišem, Slušaonica 6 je čitavoj priči pristupila potpuno ozbiljno, pored navedenog tviter naloga postoji i blog emisije, a sve u skladu sa modernim vidovima komunikacije o kojima se u emisiji i govorilo.

Da ne dužim dalje, telefonski blic intervju sa mojom malenkošću je pred vama, a ja koristim ovu priliku da se zahvalim ekipi Slušaonice 6 i Radiju Studio B što su pričali o blogovanju i što su Verkić, Dedi i meni dali šansu da i pred radijskim auditorijem prezentujemo neke osnovne činjenice vezane za fenomen bloga.



ZANIMLJIVO NA NETU




Učitava se...



10.12.11 | 0 komentara

Kako vas je vaša država ubila

Written By Milko Grmuša on 9.12.11. | 9.12.11

Odavno je potpuno jasno da aktuelna Vlada Republike Srpske na čelu sa Aleksandrom Džombićem apsolutno nema rješenje za izlazak iz očajne ekonomske situacije u kojoj se Republika Srpska nalazi i koja grize i posljednje ostatke suvereniteta Srpske i elementarnog ljudskog dostojanstva njenih građana. Ali, zanimljivo je posmatrati kako vlada kontinuirano pokazuje koliko nema bilo kakav suvisao koncept i rješenje za probleme koji nas tiho likvidiraju. Evo najnovijeg primjera: privrednici u Srpskoj već odavno insistiraju na tome da se izvrši izmjena Zakona o porezu na dobit. Logika je jasna: u vremenu potpune eskalacije privredne krize privrednici očajnički trebaju kakve-takve pozitivne impulse. Šta to konkretno znači?

Vlada uzima novac od privrede i građana porezima. Drugi način na koji vlada dolazi do novca jeste zaduživanje. Vlada, kao i ukupna politička garnitura, smatra da je država jaka onoliko koliki budžet ima. To je tipično komunističko-totalitarno viđenje stvari. Država može imati ogroman budžet ali to ne znači da građani u toj državi po automatizmu žive kvalitetno. Kina je odličan primjer takve situacije: Kinezima je toliko dobro u Kini da dolazak na Balkan klasifikuju na isti način kao ovozemaljsko otvaranje kapija raja. Totalitarna država, a takva je i naša, traži da na raspolaganju ima što više novca, kako bi potom kupovala političku, medijsku i svaku drugu podršku, dok naposlijetku ne obezbjedi potpunu kontrolu civilnog društva, njegovo suštinsko uništenje, kao i gušenje privatne inicijative, slobodu pojedinca, kontrolu umjetnosti itd.

Vratimo se sad na konkretan primjer koji jasno ilustruje pomenuto hronično totalitarno stanje u kojem se nalazimo decenijama. Evo šta kažu privrednici, odnosno čime argumentuju svoje zahtjeve za smanjivanje poreskog opterećenja:

Navedena izmena predstavljala bi vid stimulacije, a neophodna je u uslovima smanjenog obima investicija, kako domaćih tako i stranih
Na to premijer Džombić odgovara:


Vladi RS treba još nekoliko dana da se odredi prema zahtevu Privredne komore u vezi sa poreskim olakšicama. Tih nekoliko dana treba nam kako bismo utvrdili šta bi to značilo po pitanju visine prihoda.

Dakle, kratko i jasno. Prvivrednici kažu: "Hej, vi ništa ne činite da poboljšate naš položaj, a živite na račun našeg rada, vizije, kapitala, rizika.  Ajde da malo smanjite taj pritisak, ako ništa zbog sebe samih, jer nećete još dugo moći musti ovu kravu muzaru, ne zato što će se ona zainatiti, već zato što će da crkne". Premijer na to odgovara: "Čekaj ti tu malo. Prvo da vidimo šta će to da znači po naše prihode. Ako nama bude manje para, marš more tamo".

Sjetite se sad koliko puta je u tolikim izbornim kampanjama do danas obećano od strane svih mogućih kandidata da će pomagati privrednicima, da će učiniti sve da pokrenu privredu i sl. Naravno, pametniji birači su odmah znali da su to potpune gluposti i čista demagogija, jer ti kandidati realno nisu sposobni ni ovce da čuvaju, a kamoli da pokrenu privredu koja pati od hronične neefikasnosti ukupnog sistema i nepostojanja jasnih tržišnih pravila. Ali, ipak bi bilo zanimljivo da neki pažljiviji hroničar načini jednu zbirku predizbornih obećanja i izjava i postizbornih praktičnih gaženja tih istih obećanja od strane izbornih pobjednika. Ta zbirka bi pokazala svu dubinu jada i čemera domaće političke elite.

Kad, stoga, znamo i nemamo nikakvih iluzija o sposobnosti domaćih političara da učine bilo šta valjano, onda moramo da se zabrinemo za svoju budućnost sve dok ona prvenstveno zavisi od tih i takvih političara. Da, rješenje je u tržišnoj privredi. Da, rješenje je u transformaciji državne birokratije u jeftin, racionalan i efikasan administrativni sistem. Da, rješenje je u osnaženju civilnog društva
Budući da je vrijeme javnih debata o novim budžetima koji su pripremljeni za narednu godinu, a vezano i za samu tematiku ovog teksta, evo još jednog konkretnog rješenja. U situaciji kad je evidentno da kriza ne da se ne okončava, no da je sve intenzivnija i destruktivnija, kad je jasno da je živog novca sve manje i manje, a da se opet nešto mora učiniti i pomoći privredi, reformisati suštinski sistem, ali mjenjati i navike i percepciju, ono što realno može biti učinjeno i što će realno pomoći svim tim zadacima i potrebama jeste sljedeće:

SMANJENJE BUDŽETSKIH PRIHODA, KAO I RASHODA.

Ako već ništa ne može da pomogne, a ne može, država treba da prestane da odmaže privredi. Potrebno je smanjiti sve oblike poreza i nameta koji opterećuju privredu, ukinuti brojne poreske oblike, uvesti nekoliko jedinstvenih poreskih stopa, pojednostaviti do maksimuma fiskalni sistem-i pustiti ljude da rade i da sami brinu o svom životu. Država ne treba privredniku da daje neku subvenciju-neka mu ne uzima porez ili neka ga uzme što manje. Država ne treba da pomaže radnicima, svi smo svjedoci kako ona to "uspješno" čini-neka im smanji do maksimuma porez na dohodak. Država ne treba da se brine o socijalnim fondovima-što se ona više brine, to su penzioni i zdravstveni fond neefikasniji, zaduženiji, a penzije sve manje i upitnije. Neka država ne uzima ljudima od plate toliko novca na raznorazne doprinose, a oni će već znati kako da postupe sa viškom novca koji im ostane na raspolaganju. Na kraju krajeva, zašto bi bilo ko bio prisiljen da odvaja SVOJ novac koji je SAM zaradio i da isti daje korumpiranom penzionom fondu koji će možda za dvije godine da krahira? Da neće možda država vratiti taj novac vlasniku? Hoće, malo morgen.

Dakle, državo koja si

- nesposobna
- korumpirana
- neefikasna
- skupa
- pljačkaška
- troma
- lijena
- neosjetljiva na stvarne probleme svojih građana

skloni se. Skloni se kad već ništa nećeš, ne možeš i ne znaš pametno da učiniš.


ZANIMLJIVO NA NETU




Učitava se...




9.12.11 | 0 komentara

Press RS objavio prvi tviterju isto kao što je svojim novcem izradio svoj portal

Written By Milko Grmuša on 7.12.11. | 7.12.11

Juče me na tviteru zatekla rasprava u kojoj sam bio pominjan a koja se tiče tviter intervjua koji je Press RS radio sa predsjednicom Narodne skupštine Republike Srbije Slavicom Đukić-Dejanović. U prvi mah mi je bilo drago da se koncept tviterjua širi i na mejnstrim medije, da su i oni shvatili da je esencija komunikacije u njenoj dvosmjernosti, odnosno da je prošlo vrijeme jednosmjernog obraćanja ciljnoj grupi, bilo da je riječ o učenicima i studentima u učionici, biračima, saradnicima na poslu ili, pak, javnosti u širem smislu, a kojoj se obraćaju konvencionalni, mejnstrim mediji.



Kakogod, potom sam ukapirao da je Press RS, zajedno sa svojim promoterima na tviteru, uradio nešto što u civilizovanim zajednicama spada u domen uzurpacije intelektualnog vlasništva i ideja. Naime, u Pressu RS su naveli da je tviter intervju koji su oni uradili sa Slavicom Đukić-Dejanović "prvi twitter intervju". To, naprosto, nije tačno. Odnosno, da budem potpuno jasan-Press RS je tu slagao i grubo obmanuo javnost.



Postoji razlog zašto kod nas ne postoji uređen sistem. Zašto nema jasnih pravila igre. Zašto veliki i moćni primjenjuju jedino zakon grube sile kad imaju posla sa nama. Prosto, mi ne poštujemo elementarne vrijednosti. Sistem jeste skup vrijednosti i pravila, kao i odnosa koji proističu poštujući te iste vrijednosti i pravila. A jedna od elementarnih i univerzalnih vrijednosti svakako je poštovanje tuđih ideja, zaštita intelektualne svojine. Jednostavno, na kraju dana, naša misao (ideja, kreativnost) nas fundamentalno razlikuje od životinja i drugih ljudi. Sam materijalni imetak to ne čini-svako može imati onakvu ili ovakvu kuću, ali samo je jedna originalna ideja. I zato svi uređeni sistemi i države posebno poštuju to pravilo, kao što se ono ne poštuje u nerazvijenim i primitivnim zajednicama.

Sve ovo ne pišem jer mi je nešto posebno krivo zbog ovog Press-ovog poteza. Na kraju krajeva, oni i ne mogu da napišu čija je tviterju ideja, jer sam ih ja prije samo nekoliko mjeseci žestoko prozivao, argumentovano i dokumentovano, da su iz budžeta Republike Srpske, od novca njenih građana i poreskih obveznika, dobili od Vlade RS 25.000 evra da naprave svoj portal.



Dakle, privatnom mediju koji sebe predstavlja kao čitan i uspješan Vlada je dala novac građana koji žive očajno da ovaj napravi svoj privatni portal. Zašto? Press RS na to pitanje nikad nije odgovorio. Kao što nije odgovorio ni na pitanje kojom metodologijom je došao do cifre od 25.000 evra koliko, navodno, košta izrada portala. Valjda medijima ponekad odgovara da se sva istina, ipak, ne sazna. 

Sve ove činjenice ukazuju na jedan osnovni problem, koji nije vezan za tviterju, Milka Grmušu ili bilo koju određenu pojavu, pojedinca. A riječ je o sljedećem:

Ovdašnji konvencionalni mediji više nisu kreativni. Oni kradu ideje. Oni se više ne zadovoljavaju povremenim i blagim spinovanjem i manipulisanjem-oni sve češće grubo lažu. Oni ne mogu da žive od svog tiraža. Takve kakvi su-ljudi ne žele da ih kupuju. Zato pribjegavaju perverznoj simbiozi sa političarima i vladama: s jedne strane, politika medijima daje novac građana, dok konvencionalni mediji, s druge strane, taj novac pravdaju tako što štite one političare koji im novac daju, a blate sve one na koje im ti isti političari bace mig. 

I to je to. To je ogoljena stvarnost. Nama se dešava to što nam se dešava jer nemamo javno mnjenje, koje ne postoji bez javnosti. Te dvije kategorije, odnosno njihov nastanak, onemogućuju konvencionalna politika i konvencionalni mediji.

A upravo ste mogli da vidite u praksi jedan od načina realizacije takve prakse.

ZANIMLJIVO NA NETU




Učitava se...



7.12.11 | 0 komentara

Alternativa Evropskoj uniji

Written By Milko Grmuša on 4.12.11. | 4.12.11

Prije više od godinu dana na ovom blogu objavljen je tekst Raspad Evropske unije. Osnovna teza tog teksta bila je da se EU nalazi na raskrsnici između dva suprostavljena principa. S jedne, u pitanju je koncept slobode, slobodnog tržišta, vladavine prava, ličnih sloboda i odgovornosti, deregulacije. To je, makar formalno, bio i početni princip prilikom formiranja Evropske ekonomske zajednice, koja se kasnije transformisala u Evropsku uniju. Drugi, pak, koncept predstavlja model centralizovane države EU, koju odlikuje dominacija centralnih briselskih institucija, regulacija, povećanje poreza, smanjenje ličnih sloboda i privatne inicijative, regulacija privrede, smanjen značaj, pa i ukidanje slobodnog tržišta. Sve to pod krinkom "EU države socijalne pravde i blagostanja". Na ovu šargarepu uhvatili su se mnogi, pa tako imate danas jednu Grčku koja je smatrala da će takav "raj" vječno da potraje, a danas je suočena s paklom naplate dugova. Jer, možete da potrošite samo ono što ste zaradili, a Grci su trošili i nezarađeno. To je danas poenta njihovih problema. Naravno, i ovaj naš prostor radio je sličnu stvar: EU integracije korumpirana i impotentna političko-medijsko-kvaziintelektualna elita predstavila je masi kao ulazak u raj i život u najljepšim sapunicama, te ne čudi što je danas zavladao takav očaj, depresija, sutra i revolt bijesne i gladne mase, zbog pucanja te sapunice.

U odnosnom tekstu, između ostalog, navedeno je i sljedeće:

Ukoliko se Evropska unija zbilja raspadne osnovni razlog biće napuštanje principa na kojima je nastala, odnosno onog vrijednosnog sistema kojim je (bila) inspirisana... Upravo zbog nespremnosti (ako hoćete, i nesposobnosti) Evrope da prihvati suštinski individualistički koncept, i došlo je do njene "birokratske degeneracije". Mnogi danas Brisel, recimo, uporedjuju sa Moskvom za vrijeme boljševičke tiranije u Rusiji, ali postoje i plastičnije manifestacije tog nezadovoljstva birokratizacijom institucija EU.

Jasno je danas da je po padu Sovjetskog saveza na istoku Evrope došlo do stvaranja Sovetskog saveza u njenom ostatku, pri čemu je Moskvu zamjenio Brisel. Simptomatično je da su u oba slučaja ideološke matrice krile jednu osnovnu suštinu: centralizaciju i kontrolu građana i privrede. I SSSR i EU bile su "rajevi na zemlji", oaze ugodnog i slobodnog života. I EU i SSSR bile su "naddržavne tvorevine". I SSSR i EU bile su višenacionalne, multikonfesionalne konstrukcije, koje su se dičile uspjehom prevladanja tih suprotnosti, mada su u najvećoj ekonomskoj krizi pukle upravo po nacionalnim šavovima. I EU i SSSR su se verbalno dičile i demokratijom i decentralizacijom, a zapravo su bili birokratsko-oligarhistički monstrumi, u kojima se o svemu odlučivalo u uskim centrima moći, a odlučeno je provođeno čisto birokratskim metodama.

Što se nas tiče, zanimljivo je da su oni koji su nekad najviše zagovarali internacionalizam zasnovan na proleterskim principima, ubjeđeni ljevičari, komunisti, skojevci, partijci-kasnije s istom vatrenošću zagovarali su i EU integracije, maltene s identičnom argumentacijom. Nekad "komunizam, Internacionala, svjetska proleterska federacija" nisu imali alternativu, a kasnije EU, po njima, nije isto imala alternativu. Nekad su se takvi školovali i finansirali u Moskvi, kasnije u Briselu. Jednu veliku crvenu zamjenilo je više manjih žutih zvjezdica.

U oba slučaja sloboda, slobodno tržište, privatna inicijativa, vladavina prava, deregulacija-bili su u drugom i trećem planu. Centralne mašinerije moći, u Briselu i Moskvi, imale su namjeru da vladaju i kontrolišu. To su činile preko svojih filijala u evropskim zemljama, kao i pomoću bajke koju su servirale masama da ih u tim naddržavama očekuje med i mlijeko. Upotrebljen je, dakle, stari trik svih tirana i diktatora, od Hitlera do Staljina-obrati se direktno masi, obećaj joj sigurnost i blagodeti, obećaj joj državu blagostanja koja će da brine o svima, i potom sprovedi totalnu vladavinu i teror nad neistomišljenicima. 

Mi ovde smo u oba slučaja činili iste greške, pravili smo iste loše izbore. Izabrali smo, dakle, da budemo dijelovi tih naddržava, ne znajući zbilja šta one i znače, a zarad toga da živimo od svega, a ponajmanje od svog rada. Pri tom, nije nas nešto posebno interesovalo kakvi su mehanizmi i pravila u tim naddržavama, zanimalo nas je jedino da tu uđemo nekako i da se dočepamo fondova. Narod je htio hljeba i igara, vlastodršci isto to, plus još nešto para. I to je bila ta matrica.

Profesor Miroslav Prokopijević sjajno je dao dijagnozu odnosnog stanja:

Raspad evrozone i EU velika je nevolja ne samo za Evropu, nego i za svet. Raspad monetarnih i drugih unija iza sebe ostavlja ekonomske, socijalne i političke ruine. Setite se raspada Austrougarske, SSSR, Jugoslavije... Loše upravljanje i socijalna država su ubrzali raspad EU. Obrnuto je trebalo da stvari idu ako se htelo dobro rešenje - ka vladavini prava, tržišnim slobodama i slobodi izbora, a snižavanju poreza i državne potrošnje. Ali, evrokrati su hteli socijalni populizam, napravili su monstruma koji liči na nekadašnji SSSR, koji je na skoro svakom ćošku išao protiv tržišta i pojedinca, i sada spasa nema. Biće to loše i za SAD, jer im je EU glavni poslovni partner. Loše za Kinu i Indiju, jer najviše roba i usluga prodaju u EU. Loše za Rusiju i arapske zemlje sa naftom, jer im je EU prvo (Rusija) ili drugo (arapske zemlje) najveće tržište.
Naravno, ono što je loše za Evropu, ne može biti dobro ni za Srbiju. Skoro polovina naše trgovine je sa EU, oko 80 odsto bankarskog tržišta drže banke iz EU, grčke i italijanske banke drže bar 40 odsto srpskog tržišta. Ljudi će izgubiti deo štednje, jer će evre menjati za revalvirane marke ili devalvirane lire, gubici će biti kod penzionih, investicionih fondova... Ne može se u detalju predvideti dinamika i profil naših problema, ali oni će se u narednim godinama i u boljem slučaju odvijati u terminima duže recesije (to je pad privredne aktivnosti 0-10 odsto) ili čak depresije (kumulativni pad veći od 10 odsto tokom najmanje tri godine), u lošijem slučaju...Alternativa: reforme oslonjene na jačanje vladavine prava, ličnih prava, slobode izbora i slobodnog tržišta. To je mnogo bolje nego sadašnja EU, koja se nesrećnim razvojem upropastila i postala SSSR našeg vremena. Naravno, ne onaj opori, nego monstrum sa „ljudskim licem“. Ali, ovde se stvara galama kako je EU jedina šansa Srbije, dok vlast gura „afričke zakone“. Pogledajte samo nacrt zakona o javnim nabavkama, koji treba da ozakoni neviđenu krađu javnih fondova i javnih firmi, kako bi se finansirala naredna izborna kampanja DS i njihovih političkih prijatelja. Nestanak EU će skloniti i tu koprenu, da se pod izgovorom nečeg navodno pozitivnog rade najgore stvari. To je providno, neodgovorno i glupo. Proevropske snage u Srbiji od početka vrte pogrešnu ploču. One ne kažu da u EU idemo donoseći zakone koji su u našem interesu i da to pomaže približavanje EU, što je dobro zbog pristupa zajedničkom tržištu i pada političkog i ekonomskog rizika. Ne, oni govore da sve zakone donosimo zbog ulaska u EU, a tamo idemo jer ćemo dobiti fondove (što je parazitski motiv). Sa EU koja nestaje, proevropske snage će se ili vratiti na reformsku retoriku koju sam pomenuo ili će politički i intelektualno biti marginalizovani.

Stavovi koje iznosim oko Evropske unije u značajnoj mjeri podudaraju se sa stavovima ostalih evroskeptika, komunista, radikalnih nacionalista i svih onih društvenih elemenata koje možemo da primjetimo u javnosti da napadaju EU. Međutim, do krupnih i fundamentalnih razlika između njihovog i mog ličnog viđenja situacije dolazi kad u igru uđe predlaganje alternative EU integracijama i svemu onomo što te integracije predstavljaju.

Naime, pomenuti alternativu vide u sljedećim mogućnostima:

- zatvaranje u okviru nacionalnih i državnih granica
- etatizacija privrede
- sveukupno jačanje države i njena dominacija ne samo u privredi, no i u kulturi i svim ostalim društvenim aspektima
- integracije ne sa EU, no sa drugima, manje-više po istim principima (primjer oduševljenja do stupidnosti određenih krugova a propo mogućnosti pristupanja evroazijskim integracijama)

Očigledno, postoje različite varijante evroskepticizma, ali svima njima je zajedničko to da zagovaraju jačanje države, centralizaciju, smanjenje ili potpuno napuštanje slobodnog tržišta, dominaciju države nad pojedincem. Nije teško primjetiti da su u pitanju "alternative" sadržajno nalik onima koje su svojevremeno nudili Hitler, Staljin, Musolini i slična bratija. Ovakve procese istorija poznaje i oni uopšte nisu rijetki. U vremenima teških kriza ljudi se često ne okreću pravim vrijednostima i rješenjima, koja nude prave odgovore na genezu problema, nego benzinom gase vatru i okreću se ekstremnim varijantama.

S druge strane, postoji danas i kod nas jedan krug ljudi, koji je u nespornoj brojčanoj manjini, i koji smatra da alternativa EU i SSSR integracijama ne može biti pljunuta ista principima na kojima su upravo zasnovane odnosne integracije. Naime, evroskeptici u principu zagovaraju isto što i evrofanatici, samo na mikronivou ili u ovkiru drugih integracija. Oni su takođe za centralizaciju, državnu dominaciju, regulaciju privrede, samo ne sa centrom u Briselu, no u Beogradu, Zagrebu, Sarajevu ili Moskvi. Stoga, oni zapravo ne nude ništa drugačije, oni nude isto kao i oni prvi.

Ovaj drugi krug ljudi, koji je, ponavljam, u kvantitativnoj manjini, ima jasnu kvalitativnu prednost. U pitanju je potpuno drugačija vizija, odnosno suštinski različit koncept. Taj koncept zagovara:

-slobodno tržište
-vladavinu prava, a ne oligarhije i birokratije, odnosno politike
- civilno društvo koje je nadređeno državi, a ne obrnuto
- državu sa ograničenim nadležnostima, ali koje ova sprovodi efikasno
- privredu koju generiše privatna inicijativa, a ne centralni plan i politička volja

Prvi koncept uzrokovao je današnju krizu. Kriza evra i EU nije generisana slobodnim tržištem, već političkim odlukama koje su značile zaduživanje pojedinih država i čitavog sistema na netržišnim osnovama. Kriza u SAD nije generisana slobodnim tržištem, već finansijskim manipulacijama banaka i Federalnih rezervi, koje je podržavala država. Ono što se danas dešava jeste da država svuda na svijetu odgovornost za krizu prebacuje na slobodno tržište, iako je slobodno tržište napušteno manje ili više u svim državama koje ponajviše doživljavaju privrednu i političku krizu, a upravo su zemlje u kojima slobodno tržište više dolazi do izražaja bolje podnijele udar ekonomske krize i u njima postoji manja opasnost eskalacije fašističkih i drugih totalitarnih tendencija koje su danas jasno uočljive u svijetu.

Stoga, alternativa Evropskoj uniji kod nas ne može biti ono što suštinski karakteriše tu istu Evropsku uniju, već upravo suprotno: mi ćemo smanjiti štetne efekte krize tako što ćemo izvršiti suštinske reforme u pravcu smanjenja uloge države u privredi, odnosno istu ćemo osloboditi uticaja politike i tajkuna. Redukovaćemo birokratiju, njene nadležnosti i uticaj i pretvorićemo je u jeftin i efikasan servis koji služi (a ne da vlada, kao danas) potrebama ljudi i privrede. Uspostavićemo vladavinu prava koja znači da nema razlike pred zakonom kad je riječ o predsjedniku države ili nekom drugom građaninu. Stvaraćem novu vrijednost, a nećemo presipati iz šupljeg u prazno. A sve to moguće je jedino kad čovjek radi, misli i stvara. Kad ima slobodu. U suprotnom, kad tu slobodu nema, kad je sve regulisano, nema ni inovacija i napretka.

Ukoliko postupimo drugačije, ukoliko vatru budemo gasili benzinom, ukoliko alternativa EU i SSSR bude ono šta karakteriše suštinski EU i SSSR-katastrofa je neminovna.

Bilo bi dobro da ovaj put donesemo prave odluke.


ZANIMLJIVO NA NETU

 
Učitava se...





4.12.11 | 0 komentara

BiH ulazi u posljednju fazu privrednog kolapsa

Written By Milko Grmuša on 2.12.11. | 2.12.11

Vijest da je Bosni i Hercegovini smanjen kreditni rejting od strane Standard&Poors-a logičan je slijed dešavanja koja ovaj prostor neminovno vode ka potpunom ekonomsko-socijalnom kolapsu, koji više nije neka apstraktna kategorija, nego nešto što nam se već dešava, a potpunu eskalaciju treba očekivati naredne godine. Iako, kažem, nije u pitanju bilo šta neočekivano, mnogi su se danas brecnuli, pogotovo kad su čuli šta u praksi znači smanjenje kreditnog rejtinga:

Snižavanje kreditnog rejtina BiH sa "B plus" na "B", koji je objavila međunarodna agencija "Standard end Purs" predstavlja veliki udarac na zemlje koji će za posljedicu imati odluke banaka da povećaju kamatnu stopu, ocijenio je za Srnu ekonomski ekspert Spoljnotrgovinske komore BiH Dujko Hasić.
 Hasić je naglasio da će snižavanje kreditnog rejtinga BiH otežati i privrednicima da dođu do izvora finansiranja, jer to znači i rizično poslovanje, što pokazuju i podaci za prošlu godinu kada je riječ o direktnim stranim ulaganjima koji su na najnižem nivou.
BiH se i prije nalazila u nižem rangu, a sada je, prema agenciji za ocjenu rejtinga, u situaciji koja je definisana kao smeće. Za takvu situaciju u BiH znalo se posebno jer je bankarski sektor u ovoj godini već imao smanjenu kredintu aktivnost", rekao je Hasić.
Prema njegovim riječima, situacija će se sigurno pogoršavati jer će BiH biti u takvoj situaciji da će sredstva koja budu na raspolaganju prvenstveno biti korištena za budžete.
"To će, naravno, stvarati averziju bankarskog sektora prema privredi i ulaganju u poslovne aktivnosti i privredne subjekte zbog zaduženja države. To stvara problem jer nećemo imati investicije, izvoz, stvaranje vrijednosti, a sve je uslovljeno političkom nestabilnošću i nedjelovanjem organa vlasti", rekao je ekonomski ekspert Spoljnotrgovinske komore BiH.
Hasić je podsjetio da BiH po osnovu stendbaj-aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom od 2012. do 2014. godine mora vratiti 1,6 milijardi KM

Ovo smo sve znali. Samo ove godine pisao sam više tekstova o odnosnoj temi. Nisam ekonomista, ali radim u privredi za svoju koru hljeba, te sam poput mnogih drugih koji su u istoj poziciji mogao da vidim kud sve ovo ide, a ide dođavola. Ovde je bukvalno u privredi i političkom sistemu sve problem.

- Problem je što tranzicija nije ni započeta suštinski, a kamoli dovršena. Javni (čitaj: politički) sektor dominira nad privatnim, odnosno privreda je u službi politike, a potrebno je da bude obrnuto.

- Politička elita apsolutno nema viziju, znanje i odlučnost da počne da sprovodi suštinske reforme.

-  Civilno društvo ne postoji a svaku naznaku njegovog buđenja guši država i totalitarna svijest većine ljudi na ovom prostoru.

- Javna preduzeća, koja se finansiraju iz budžeta i posluju apsolutno neefikasno, pri čemu ih netržišno štiti politika, onemogućavaju razvijanje fer tržišne utakmice i razvoja slobodnog tržišta.

Sve je ovo poznato već duže vrijeme. Ko je htio da vidi vidio je da ovdašnje političke elite jedino kupuju vrijeme i još koji komad vlasti tako što rasprodaju porodično srebro (primjer: Telekom RS) i zadužuju se u inostranstvu kako bi kupile socijalni mir, bez da se bilo šta učinilo ključnim projektima za budućnost ovog prostora:

1. Restruktuiranje penzionog i zdravstvenog sistema.
2. Prelazak iz planske u tržišnu privredu, u kojoj država ima sve manje upliva na privredne tokove.
3. Reforma upravnog sistema u pravcu eliminacije birokratske države i stvaranja administrativno-tehničkog jeftinog i operativnog servisa.

Novac je potrošen. Mjehurići od sapunice su se raspršili. Budimo se, san je gotov, a java je nemilosrdna. Vi najbolje znate kako živite i preživljavate. Biće vam još gore. Naredne godine dolaze na naplatu rate kredita koje su naše vlasti uzele kako bi kupili vrijeme i političku podršku. Mnogi od vas su glasali za te vlasti. Zapitajte se:

- Živite li bolje?
- Živite li u nezavisnoj Republici Srpskoj?
- Živite li u unitarnoj BiH?
- Kakav vam je životni standard u poređenju sa ostatkom Evrope?
- Gdje se školuju djeca vaših političara?
- Koliko na posao čekaju vaša, a koliko njihova djeca?

Ne trebate da se žurite. Imaćete vremena dovoljno, agonija je karakteristična po tome što traje veoma dugo.

Pričali su pametni ljudi, stručnjaci, šta nas očekuje. Još prije par godina. Evo šta je npr. govorio Rajko Tomaš, profesor mikroekonomije na Ekonomskom fakultetu u Banjoj Luci 2009. godine:

Problem kod zaduživanja BiH je efikasnost upotrebe kredita. Prethodna iskustva govore da BiH, ako se izuzmu krediti koji su u poslijeratnom periodu upotrebljeni za rekonstrukciju infrastrukture, ima vrlo niza nivo efikasnosti upotrebe kredita. Iz tog aspekta postoji rizik da će BiH jednom ući u zonu rizika za inostrano zaduživanje. Kad pređe 60% učešća javnog duga u BDP-u, pitanje je da li će takva zemlja sa takvim načinom upotrebe kredita dobijenih iz inostranstva moći više uopšte da dobije kredit od nekoga. Zemlje koje su se zaduživale i preko zaduženja kreirale unutrašnju potrošnju, imale su po pravilu uvijek probleme sa svojim trgovinskim deficitom i najčešće su te zemlje zapadale u dužničku krizu. BiH je, nažalost, primjer takve zemlje. Jer, iako je bilo određenih rezultata u proizvodnji, dobar dio tog stranog zaduženja, direktno ili indirektno podsticao je domaću potrošnju

Stvari su, dakle, jasne. I to već odavno. Nadam se da će alternativa uskoro početi da se grupiše i aktivira.


ZANIMLJIVO NA NETU






2.12.11 | 0 komentara

Želiš sadržaj putem mejla?

Prijatelji Teze-Antiteze