Država Srbija-patetična i smešna

Srbija je smešna, patetična država. Naravno, ona nije usamljen i izolovan slučaj-takve su sve države nastale raspadom bivše Jugoslavije, s izuzetkom Slovenije. Poslednji i više no indikativan primer za ovakvu, priznajem, grubu tvrdnju jeste današnja sednica Vlade Republike Srbije, posle koje je poslata indirektna poruka da država Srbija nema ma i nagoveštaj vizije kako da se ponaša odgovorno i racionalno.

Naime, na pomenutoj današnjoj sednici Vlade donesena je odluka da će u naredna 24 časa biti isključena električna energija u preko dve hiljade firmi u Srbiji. Takođe, nije danas donesena, ali je vrlo verovatno da će biti ozvaničena, i odluka da se, povodom državnog praznika 14.februara, neradnim danima proglase svi dani u sledećoj sedmici, od ponedeljka do petka.

Ovde je sve kao u vicu. Država koja je nebrojeno puta pokazala da je potpuno nesposobna da uređuje ekonomske i opštedruštvene odnose i koja nije u stanju da sa kompanijama u čijem je većinskom vlasništvu (Elektroprivreda Srbije, npr.) obezbedi elementarne usluge (obezbeđivanje električne energije) odlučuje da, istovremeno, određuje kad ko sme da radi. Dakle, država koja evidentno niti ume niti zna niti želi da radi-to više ne dozvoljava niti onima koji bi hteli, da ne ulazim sad u to koliko znaju i umeju.

Preduzetnik koji danas uredno ispunjava svoje obaveze prema državi suočen je sa sledećom situacijom:

- država, koja uredno svaki mesec traži novac od preduzetnika, isključiće mu večeras i sutra i ko zna kad još struju, za čije trošenje joj takođe plaća račun;
- država, koja mu nameće neverovatne i smešne poreze, pri čemu mu ne stvara poticajan poslovni ambijent, nego, štaviše, generiše korupciju, procvat birokratije i njenih procedura, a takođe i ne ume da ostvari privredno povezivanje sa drugim tržištima, pravi mu dodatni trošak koji nije lako ni izračunati: zavisno od firme do firme, posledice isključenja električne energije mogu biti izuzetno dramatične (kvar mašina i pogona, kašnjenje sa proizvodnjom, uslovljeno kašnjenje sa distribucijom, i, naposletku, nezadovoljstvo klijenata i krajnjih potrošača);
- država mu ne dozvoljava da radi čitavu sedmicu, što je gotovo jedna četvrtina meseca (taj period država neće odbiti prilikom dostavljanja svojih potraživanja prema preduzetniku);
- inostrana konkurancija za to vreme radi i povećava ionako ogromnu kompetitivnu prednost.

Kad bi se ovako nešto desilo u Japanu, jasno je, četiri petine vladinih službenika momentalno bi izvršili harakiri, dok bi preostala petina organizovala neophodne preduslove funkcionisanja sistema u narednih mesec dana, do izbora novih ljudi, nakon čega bi i oni pošli stopama svojih prethodnika. 

To je osnovna razlika između Japana i Srbije i razlog zašto je neko uspešan, a neko nije.

Od političara se ne traži ništa više od toga da ne rade ništa i da se sklone. Političari u Srbiji su listom nesposobni i nekompetentni, bez iskustva u vođenju uspešnih sistema. Političarima u Srbiji postaju neostvarene osobe, željne lake zarade. Naravno, i mnogi građani su takvi. Stoga, jedini izlaz jeste radikalno napuštanje postojeće percepcije i uspostavljanje otvorenog tržišta, dekompozicija državnih mehanizama, fondova, socijalnog sektora, javnih preduzeća i svega onoga što predstavlja realne mehanizme zaštite birokratije i politike. U izvesnom smislu, reč je o dekompoziciji same države, što se čini preradikalnim, ali ako znamo da Srbija faktički danas i nije država, nego predmet sprdnje u međunarodnim krugovima, to uopšte nije loša ideja, već naprotiv-jedini način rehabilitacije društva, njegove moralno-vrednosne i ekonomske obnove.

Svetla su ugašena, upalite sveću.

Marko Despotović

ZANIMLJIVO NA NETU

Učitava se...

Čitaoci kažu

Powered by Disqus

Copyright © / Teza-Antiteza.

Template by : Urang-kurai / powered by :blogger