Hi quest ,  welcome  |  sign in  |  registered now  |  need help ?

Kad su novinari na nivou Seke, onda su mediji na nivou naših

Written By Milko Grmuša on 3.2.12. | 3.2.12

Zašto mejnstrim medijima tako očajnički treba senzacionalizam? Zašto im trebaju fajtovi političara koje prate najniže strasti? Zašto im je tako bitno sa kim se ko vata, trpa i ko koga tu? Zašto je, ako ništa od prethodno navedenog nije dostupno, danas potrebno da na naslovnici bude nešto iz crne hronike, "ukrašeno" deskripcijama na kojima bi uredniku pozavidio svaki mračni dekadentni poeta?

Učestalo objašnjenje je da takvi naslovi i uređivačka politika "prodaju" novine, odnosno da mediji tako jedino mogu da stiču profit. U principu, poruka je jasna-potrošači su stoka, prodajte im slamu. Nesporno da tu postoji neka logika. Vjerovatno se i tu radi o Big brother fenomenu-ne bi se toliko televizija napržilo da postavi kamere po tim sobama da neko to ne želi da gleda.

Međutim, da li je u tome objašnjenje? Da li sadržaj medija generišu samo potrebe publike/potrošača, koji određuju šta će da gledaju, čitaju i slušaju, te svojim izborom određuju koji je medij profitabilan, a koji nije? I da li je to izgovor (ne)kvalitetu medija?

Da li se bilo ko bilo kad zapitao da li ljudi gledaju neki program samo zato što baš to žele da vide? Da li oni uopšte imaju izbor? Neko će reći, da, izbor postoji, možete gledati turbo-folk ili neki film. Ili, pak, pratiti neku političku debatu.

Ali, kakva je razlika? Filmovi koji se puštaju u udarnim terminima na domaćim televizijama, u velikoj većini, isti su onakav treš kao što je i turbofolk. A da se tek ne spominje koliki su treš domaće političke debate. Prema tome, treš jeste dominantan, a "sloboda izbora" u smislu konzumacije medijskog sadržaja svodi se samo na različitu formu tog treša. 

Vraćamo se, dakle, na početnu tezu. U situaciji kad mediji najviše produkuju i nude očajan sadržaj, pri čemu niko ne postavlja pitanje ima li ljudi koji žele da vide nešto zbilja kvalitetno (mislim da to nije teško saznati, samo je potrebno sprovesti relevantno istraživanje tipa `koliko ljudi na kablovskoj i na netu prati Explorer i Discovery), a pogotovo niko iz medija ne razmišlja o tome kako unaprijediti neki elementarni kulturni nivo javnosti, ogoljuje se suština:

mediji su takvi kakvi jesu jer je većina novinara i vlasnika medija-loša. Da, upravo tako-u pitanju su ljudi ograničenih kapaciteta. Oni objavljuju iz dana u dan priče o seksualnim aferama cojki iz Granda zato što intelektualno nisu dorasli zahtjevima vremena i društva. Kako oni da naprave ozbiljne analize stanja u fiskalnom sistemu? Kako da uočavaju kontradikcije u pravosuđu? Kako da love prave greške političara, a ne da se zamlaćuju sporednih i efemernim pojavama? Nikako. Niti imaju urođenih kvaliteta za to, niti obrazovanja, a niti afiniteta za takve teme: njima su cojke super, jer oni to vole. Vole te priče. Kakva ekonomija, kakvi bakrači. Kakva publika i njeni motivi. Pa ti ljudi zamjenjuju teze-oni rade to što rade ne što javnost to zahtjeva, već zato što je njima to interesantno. A naravno da će ključni donosioci odluka u državi da podrže takvu glupavu praksu medija-njima odgovara da se o pravim temama ne govori i ne debatuje.

Dakle, treba stvari postaviti na pravo mjesto. Koliko kvalitetnih novinara ima u regiji? Može li se, od toliko medija i država na prostoru bivše Jugoslavije, nabrojati bar deset takvih? Ne prosječnih, ne talentovanih, ne simpatičnih, već deset novinarskih ala koje su tate-mate svog zanata? Ako neko misli da ih ima toliko, neka nabroji poimenice.

Bilo bi zanimljivo vidjeti takve.

Rale71


ZANIMLJIVO NA NETU




Učitava se...