Povoda za tviterju sa Miss Cybernaut bilo je puno. Ipak, ovaj put odlučili smo se da sa jednom od najprepoznatljivijih članica domaće internet zajednice razgovaramo o fenomenu piratskih partija, njihovim ciljevima, načinu na koji te partije učestvuju u savremenom političkom sistemu i odnosu prema nekim od najvažnijih društvenih pitanja, a kakvo je npr. pitanje autorskih prava. Pred čitaocima je, nadamo se, razgovor koji će da im razjasni mnoge nepoznanice i dileme kad je ovaj novi vid političkog programa u pitanju.
Tviterju sa Miss Cybernaut
1. Otkud danas piratske partije? Šta one predstavljaju, za šta se zalažu i koji su im ciljevi?
- Piratske partije su novi, relativno mladi, demokratski pokreti koji ciljaju, pored ostalog, na to da promene to kako politika danas izgleda, tako što će uključiti više ljudi u nju, zalagati se za više demokratije, za transparentnost podataka i “otvorenu upravu” (open government), i naravno za ljudska prava. Ono što čini razliku u odnosu na sve ranije partije je da Pirati koriste prevashodno internet kao važno oruđe za postizanje ciljeva.
2. Zašto su pirati toliko protiv patenta? Patenti se smatraju civilizacijskim dostignućem, najefikasnijim načinom zaštite prava izumitelja. Ukoliko se patenti ospore, neće li to biti poruka najinventivnijima da neće imati ništa od svojih izuma? Kolika je potencijalna šteta od toga?
- Pirati patente smatraju društveno podržanim monopolom na ideje. Iako je prvobitna zamisao bila da se znanje fomratira i prosledi dalje i da onaj ko je smislio odličnu ideju ima nešto od toga, sada je patentski rat postao nešto kao moda, mnogo ga pokreću i mnogi ga gube. Velike kompanije pokušavaju da grozničavo povećaju broj svojih patenata. Mali biznisi često su korisnici ovih patenata i dalja monopolizacija ne dovodi do boljitka za kupce, višu cenu ne prati vrednost ili kvalitet, zaista sve izgleda kao poigravanje sa ekonomijama jer visoke cene nameću restrikcije koje do skoro nisu bile moguće.Piratske partije žele da ograniče potencijal za stvaranje štetnih monopola. Na primer, patenti na generičke lekove su neprihvatljivi i nepotrebni, i pored toga izrazito nehumani. Uz to, Pirati se protive i trivijalnim patentima, onima koji se prave da bi se onemogućila konkurencija. Dakle, etički momenat je najvažniji kada pričamo o patentima i piratima. Kraj patenata o kojima prićamo omogućiće da se nauka više ne opstruira. I da se patenti otvore i za mala i srednja preduzeća, ne samo za najveće igrače.
3. Šta predstavlja piratski poziv na promjenu zakona o autorskim pravima? Da li su pirati protiv autorskih prava? Napadaju li oni, u suštini, jedno pravo stvaralaca koje ima sve bitne karakteristike vlasničkih prava, a koja su ustavom i zakonima-nedodirljiva i nesporna?
- Današnji sistem autorskih prava je u neskladu sa vremenom i svetom. Nemoguće je zabraniti besplatno deljenje sadržaja a da se istovremeno ne ogrešite o ljudska prava. Dokle god postoji privatna komunikacija, ljudi će među sobom deliti dokumenta i fajlove zaštićene autorskim pravima. U poslednjoj deceniji jedini način da se ovo deljenje ograniči bilo je da se pomeri u sferu privatnog. Pirati žele društvo koje raste, razvija se i cveta, Pirati žele kulturno društvo, i žele da autori mogu da zarađuju od svog rada i gde kreativni ljudi imaju šansu da svoj talenat stave u službu kulture. Na sreću, deljenje sadržaja i kultura nisu u suprotnosti. Ono što jeste problem je copyright lobi Internet je najčudesnija biblioteka ikada stvorena, i sada onaj ko ima limitiran budžet može doći do sadržaja koji ga obogaćuju. Potrebno je redefinisati pojmove intelektualne svojine, ceo sistem po kome funkcionišemo kreiran je daleko pre pojave interneta. Ne može se kultura razvijati bez uvažavanja interesa čovečanstva. Piratske partije su zauzele čvrst stav po tom pitanju, i biće to dugotrajan proces promena. Ne vidim da je ikome drugome stalo u kom smeru idemo kao ljudska zajednica. Često su i umetnici na strani onih koji im omogućavaju da zarade svega 10% od prodaje, recimo, svojih knjiga. Promena regulative, novi biznis modeli, sve je to pred nama... Ukratko, kopiranje za komercijalnu upotrebu i dalje treba da bude reguisano i sankcionisano. Ali to šta će građani kao vi i ja privatno i besplatno kopirati i deliti ne sme da bude ničiji biznis model za zaradu. Setite se kaseta, niko nije bio kažnjavan što je presnimavao, zar ne?
4. Pirati kažu da se čvrsto zalažu za odbranu građanskih prava. Koliko je ta tvrdnja konzistentna s njihovim pozivom na eliminaciju takođe jednog od primarnih građanskih prava-pravom na slobodno raspolaganje, uključujući i prodaju i određivanje načina i cijene prodaje, sopstvenog imovinskog prava kakvo je u principu i autorsko pravo?
- Ovo pitanje je rezultat pogrešne početne premise. Nadam se da sam u prethodna dva odgovora objasnila da su građanske slobode i ljudska prava prioritet, a da su lobiji ono što koči razvoj i što ide na štetu svih korisnika interneta. Moralna prava su neotuđiva i tako treba i da ostane. Niko ne treba da se potpisuje da je nešto uradio ako zaista nije autor. Komercijalna upotreba tuđeg dela jeste krađa (osim ako autor to nije unapred dozovolio licencirajući svoje delo pod Creative Commons ili WFTPL licencom Do What The Fuck You Want To Public License) Ali remiks, parodija, citat, ne smeju da budu zabranjeni. Kao što nisu u književnosti, tako ne treba da budu ni u muzici ni na filmu. Mislim da je reč o prirodnom napretku. Slobodno raspolaganje svojim delom ne treba da znači da copyright industriji treba dati moć veću nego policiji i vojsci.
- Pirate Parties Internartional (PPI - Piratska internacionala) je u tom smislu platforma za kolaboraciju. Pomažemo piratima širom sveta da se ozvaniče, dajemo im know-how, povezujemo i radimo na tome da kao krovna organizacija imamo što više članova koji se drže demokratskih procedura.Ono što je kod Pirata odlučno je da je ovo prvi globalni brzo rastući pokret koji nema manifesto i nema harizmatičnog lidera. Piratske partije širom sveta imaju ponešto različite programe, na PPI-ju je da obezbedi poštovanje osnovnih piratskih principa. Svi se slažemo da postojeća autorska prava i patente trena redefinisati, i da su prioritet ljudska prava i građanske slobode. Kao član izvršnog odbora moja uloga je da predstavljam Pirate na internacionalnom nivou, funkcionalno nisam predstavnik samo Srbije. Ali ne može se u realnosti baš sasvim razdvojiti to, tako da uvid u to kako funkcionišu dobro organizovane Piratske partije i kako rešavaju svoje probleme, i važnije - kako ih predupređuju, nema cenu. Sav naš rad je volonterski. Nedavno smo oglasili poziciju za social media uber.chiefa, i u oglasu je stajao zahtev “sklonost ka mazohizmu”. S druge strane, javni sastanci, beleške koje se objavljuju na intetnetu nakon sastanaka i snimci su nešto što vlade u regionu tek treba da prihvate kao default - da skupštinske sednice i zapisnici budu transparentni za javnost. I da izveštaji vladinih agencija takođe budu otvoreni za javnost, za građane pre svega. Zašto? Jer je nepoverenje u vlade ogromno, a istovremeno po skorašnjim istraživanjima komunikacija sa upravom online je rangirana kao prioritet u Srbiji. Povezuete tačkice? Vlade u regionu mogu mnogo da nauče od Pirata, u tehničkom smislu i kolaborativnom. Umesto participacije (građana na izborima) imamo kolaboraciju - kao u reklami za Carling Black Label na Cannes Lions. Pogledajte video, osetite razliku između toga da vam se nešto nameće, i da u kreiranju sami učestvujete. Ovo jeste širok koncept ali budućnost zavisi od toga da li ćemo uspeti da sarađujemo međusobno. Ili to, ili nas neće biti. Naravno pod uslovom da upravu kontrolišu građani, da bude dostupna i podložna kontroli...
Tviterju sa Miss Cybernaut
- Piratske partije su novi, relativno mladi, demokratski pokreti koji ciljaju, pored ostalog, na to da promene to kako politika danas izgleda, tako što će uključiti više ljudi u nju, zalagati se za više demokratije, za transparentnost podataka i “otvorenu upravu” (open government), i naravno za ljudska prava. Ono što čini razliku u odnosu na sve ranije partije je da Pirati koriste prevashodno internet kao važno oruđe za postizanje ciljeva.
2. Zašto su pirati toliko protiv patenta? Patenti se smatraju civilizacijskim dostignućem, najefikasnijim načinom zaštite prava izumitelja. Ukoliko se patenti ospore, neće li to biti poruka najinventivnijima da neće imati ništa od svojih izuma? Kolika je potencijalna šteta od toga?
- Pirati patente smatraju društveno podržanim monopolom na ideje. Iako je prvobitna zamisao bila da se znanje fomratira i prosledi dalje i da onaj ko je smislio odličnu ideju ima nešto od toga, sada je patentski rat postao nešto kao moda, mnogo ga pokreću i mnogi ga gube. Velike kompanije pokušavaju da grozničavo povećaju broj svojih patenata. Mali biznisi često su korisnici ovih patenata i dalja monopolizacija ne dovodi do boljitka za kupce, višu cenu ne prati vrednost ili kvalitet, zaista sve izgleda kao poigravanje sa ekonomijama jer visoke cene nameću restrikcije koje do skoro nisu bile moguće.Piratske partije žele da ograniče potencijal za stvaranje štetnih monopola. Na primer, patenti na generičke lekove su neprihvatljivi i nepotrebni, i pored toga izrazito nehumani. Uz to, Pirati se protive i trivijalnim patentima, onima koji se prave da bi se onemogućila konkurencija. Dakle, etički momenat je najvažniji kada pričamo o patentima i piratima. Kraj patenata o kojima prićamo omogućiće da se nauka više ne opstruira. I da se patenti otvore i za mala i srednja preduzeća, ne samo za najveće igrače.
3. Šta predstavlja piratski poziv na promjenu zakona o autorskim pravima? Da li su pirati protiv autorskih prava? Napadaju li oni, u suštini, jedno pravo stvaralaca koje ima sve bitne karakteristike vlasničkih prava, a koja su ustavom i zakonima-nedodirljiva i nesporna?
- Današnji sistem autorskih prava je u neskladu sa vremenom i svetom. Nemoguće je zabraniti besplatno deljenje sadržaja a da se istovremeno ne ogrešite o ljudska prava. Dokle god postoji privatna komunikacija, ljudi će među sobom deliti dokumenta i fajlove zaštićene autorskim pravima. U poslednjoj deceniji jedini način da se ovo deljenje ograniči bilo je da se pomeri u sferu privatnog. Pirati žele društvo koje raste, razvija se i cveta, Pirati žele kulturno društvo, i žele da autori mogu da zarađuju od svog rada i gde kreativni ljudi imaju šansu da svoj talenat stave u službu kulture. Na sreću, deljenje sadržaja i kultura nisu u suprotnosti. Ono što jeste problem je copyright lobi Internet je najčudesnija biblioteka ikada stvorena, i sada onaj ko ima limitiran budžet može doći do sadržaja koji ga obogaćuju. Potrebno je redefinisati pojmove intelektualne svojine, ceo sistem po kome funkcionišemo kreiran je daleko pre pojave interneta. Ne može se kultura razvijati bez uvažavanja interesa čovečanstva. Piratske partije su zauzele čvrst stav po tom pitanju, i biće to dugotrajan proces promena. Ne vidim da je ikome drugome stalo u kom smeru idemo kao ljudska zajednica. Često su i umetnici na strani onih koji im omogućavaju da zarade svega 10% od prodaje, recimo, svojih knjiga. Promena regulative, novi biznis modeli, sve je to pred nama... Ukratko, kopiranje za komercijalnu upotrebu i dalje treba da bude reguisano i sankcionisano. Ali to šta će građani kao vi i ja privatno i besplatno kopirati i deliti ne sme da bude ničiji biznis model za zaradu. Setite se kaseta, niko nije bio kažnjavan što je presnimavao, zar ne?
4. Pirati kažu da se čvrsto zalažu za odbranu građanskih prava. Koliko je ta tvrdnja konzistentna s njihovim pozivom na eliminaciju takođe jednog od primarnih građanskih prava-pravom na slobodno raspolaganje, uključujući i prodaju i određivanje načina i cijene prodaje, sopstvenog imovinskog prava kakvo je u principu i autorsko pravo?
Kristijan Engstrom, poslanik u Evropskom parlamentu, i RIk Falkvinge, osnivač Piratske partije Švedske nedavno su objavili knjigu na temu autorskih prava i redefinicije: http://www.copyrightreform.eu/
5. Kakvo je tvoje mišljenje o kapitalizmu i imovinskim pravima? Smatraš li da se može izdvojiti imovinsko od ostalih neprikosnovenih ljudskih prava?
- Nipošto. Ljudska prava u celini su dragocena, bilo kakvo izdvajanje moze da dovede do rogobatnih konstrukcija i zlonamernih interpretacija. Jedino što Pirati mogu je da opseg ljudskih prava prošire, ne da umanje. Primer proširenja ljfuskih prava dogodio se nedavno u Norveškoj - pristup internetu postao je ljudsko pravo a svim građanima bez razlike u odnosu na to gde žive unutar države zagarantovana je brzina od 1 mbps.
Ponavljam, potrebno je redefinisati šta je to pravo na imovinu i redefinisati pojam imovine u internetskom okruženju. Samo da se uskladi regulativa pre pojave interneta sa navikama koje danas ljudi imaju, ništa više ne tražimo, samo da ne bude anahron i bahat ovaj raskorak, a naše komšije i prijatelji usled fajl-šeringa da budu kriminalci. To nije pošteno.
6. Kakav je stav pirata prema obrazovnom sistemu? Koji su po vama (piratima) metodi verifikacije nečijeg obrazovanja i znanja?
- Pirati vole i koriste internet. Isto treba da se desi i kada je reč o obrazovanju, sinhron i asinhron transfer su takođe mogući preko interneta. Bilo bi besmisleno ne koristiti internet jer je on najčudesnija biblioteka ikada stvorena. I podstiče ono što se u školama, barem kod nas, zanemaruje - radoznalost, sklonost ka istraživanju, pa i zauzimanju stava i odbrani istog. Ove godine UNESCO je skovao termin “otvoreni obrazovni resursi”. Bitno je da se promovišu besplatni materijali za učenje, i da se tehnička struktura unapredi. Potrebno je informacije i znanje osloboditi. Zašto? Jer ispravna odluka može da se donese samo nakon kompletnog uvida. Pogrešne odluke se donose lako...
7. Kakva je to vizija države, društva i privrede za koju se bore pirati?
- Slobodna. Slobodarska čak. Informacije ne trpe zauzdavanje. Ljudi ne trpe diktaturu. Piratski pokreti su ta struja koja ne dozvoljava da se stoji u mestu i ne radi ništa. Otvoren pristup svemu, transparetnost uprave, nezavisni sudstvo, zaštita maloletnika od medija, priznavanje da web proizvodi imaju kulturnu vrednost (video-igrice npr), stimulisanje slobodnih licenci i softvera otvorenog koda, pravo na privatnost i na to da se vaši podaci ne prikupljaju mimo zakona odnosno da se vrši nadzor nad onima koji vrše nadzor (CCTV). Više o ovome ćete čuti kada 2014. godine bude lansirana kampanja za Evropski parlament.
8. Svjedoci smo da se piratske partije u Evropi ne samo brzo osnivaju, nego prave i zapažene rezultate. Sve ih je više i u parlamentima. Da li će to uskoro postati realnost i na ovom našem prostoru i šta konkretno možemo da očekujemo od domaćih piratskih partija u ovdašnjim parlamentima?
- Piratske partije pre 2006. nisu postojale. Sada ih ima u više od 60 zemalja, Pirati su u parlamentima šest zemalja u ovom trenutku, poltičari su definitivno počeli da slušaju i usvajaju neke od piratskih principa. Npr. u Nemačkoj je prihvaćeno otvaranje partija ka direktnoj demokratiji. Tokom zime 2011/2012 na evropske trgove su se na debelom minusu izlile mase ljudi na ANTI-ACTA skupovima. Imate li predstavu kako izgledaju ulični protesti zbog koncepta intelektualne svojine? To nije niko očekivao, zar ne?Pred nama je da dokažemo da naše ideje funckionišu. Mnogima je zadatak da budu reizabrani. Mnogo nas izbora čeka, a i naš region se probudio; Piratska partija Hrvatske ovog proleća postala je član PPI, Pirati u Crnoj Gori su registrovali partiju, u BiH se formiralo jezgro, piratska ideja u Srbiji postoji već četiri godine, itd.
9. Nedavno si izabrana za člana odbora Piratske internacionale (organ Međunarodne piratske partije). Čime se konkretno bavi Piratska internacionala? Kakve će konkretne benefite tvojim izborom imati pirati u Srbiji i regiji, odnosno šta to sve znači za nas obične korisnike interneta u regiji?
10. Koji je to minimum ostvarenih ciljeva koji bi te zadovoljio kad je u pitanju tvoj lični angažman u ovim piratskim vodama? Koji su ti prioriteti u radu i šta smatraš najbitnijim za učiniti?
- U Srbiji nije lako ulaziti u politiku, ponekad je poniženje veće nego da satima čekate pred šalterom. Naročito jer se legitmnom borbom protiv neistomišljenika smatraju sva sredstva koja su inače kažnjiva zakonom. U Srbiji je problem kada neko ne misli kao lider, još uvek je sve patrijahalno i autoritarno. Pirati bi trebalo da ipak budu nešto sasvim drugačije od postojećeg.
Srećom, u Pirate parties international je kvalitetna ekipa od ljudi sa weba, iz Intela, iz Linux sveta, ljudi koji su balansirani i ostvareni, i zadovoljstvo je raditi sa njima. Moj minimum :) je ostati u PPI do kraja mandata, završiti preuzete projekte uspešno, i pomoći svima kojima je pomoć potrebna. Najbitnije je poneti nešto za budućnost. Verujem da smo svi jedno, i da svaki delić ima smisla kada se slika cela sklopi.
ZANIMLJIVO NA NETU
Učitava se...
