Prijatelj na fejsbuku nedavno je postavio pitanje zbog čega na (Anti)Tezi u okviru analize izborne kampanje u Srbiji još uvijek nije pisano o Dverima. Takođe, vrlo je interesantno pratiti kampanju ove stranke čiji izborni rezultat predstavlja svakako jednu od glavnih nedoumica u ovoj kampanji. Stoga, fokusirajmo se na par ključnih tačaka koje karakterišu Dveri i njihovu kampanju.
Prije svega, Dveri po prvi put izlaze na izbore i ovo im je prva izborna kampanja. Ovo je i ključni parametar koji karakteriše njihovu kako kampanju, tako i ukupnu trenutnu političku aktivnost. Oni su novi. Takođe, oni su i kontroverzni. Ta kontroverza može biti veliki problem, nju politički oponenti mogu da iskoriste (i koriste je!), ali mislim da ona, kad se sve sabere i oduzme, ipak ima ukupni pozitivan efekt po Dveri. Jer, u situaciji kad ste nova stranka, kad po prvi put izlazite na izbore, i to samostalno, kad nemate ljude etablirane u javnosti, kad nemate ljude unutar sistema koji mogu da vam urade značajan dio nevidljivog posla koji je bitan za svaku stranku, kad je pod velikim znakom upitnika i samo stanje stranačke infrastrukture (čak i kad vam brojke sugerišu da je ista snažna postoji značajna vjerovatnoća da će neiskustvo aktivista smanjiti realan terenski potencijal stranke)-tad je od izuzetnog značaja da kreirate teme i istupe koji će privući pažnju medija.
Dveri svoju politiku baziraju na tradicionalnim, konzervativnim vrijednostima. U tom smislu logično je da je njihovo ciljno biračko tijelo upravo ono na koje su fokusirane stranke sličnih politika, kao što su, prije svih, DSS i SRS. Nesporna je činjenica da će Dveri `oteti` dio glasača ovih partija, ponajviše zbog njihove prilično trome i neinventivne kampanje, ali i mlakog političkog djelovanja u posljednjih nekoliko godina. U poređenju s Dverima, koje u odnosu na pomenute stranke djeluju kao mlad, napaljen bokser, istina neiskusan, radikali i DSS djeluju kao otromboljeni veterani, koje jedino može koliko-toliko da `vadi` stara slava i ugled kod sudija. SRS i DSS su pametno postupili što se javno nisu konfrontirali sa Dverima, jer je veliko pitanje koliko bi time dobili-oni su priliku da pokažu šta znaju i umiju već imali, dok su Dveri nove i sigurno da bi bili favorit za sticanje simpatija razočaranih glasača desnice i `gubitnika tranzicije`.
U tom smislu čini se da su naprednjaci napravili grešku koju su SRS i DSS mudro zaobišle. Naime, oni su se upustili u jedan pravi mali medijski rat s Dverima. S jedne strane, to može da implicira da ljudi koji vode kampanju naprednjacima i koji su upućeni u cifre koje svakodnevno pokazuju rejting stranaka znaju da Dveri imaju značajnu podršku, te da im se mora odgovoriti na negativne strelice koje Dveri nesporno redovno upućuju prema SNS. U principu, koliko god da je SNS od svog osnivanja zauzela jasan proevropski kurs, ona i dalje glavno uporište ima među konzervativnim glasačima, kao i onima koji su razočarani politikom DS-a i koji će naprednjacima dati svoj glas baš u inat `žutima`. Svakako da su Dveri zbog toga veoma neugodne po naprednjake, kojima treba što više glasova i dominacija u tom, uslovno rečeno, desnom biračkom tijelu. Očigledno je da su to shvatili u DS-u, kojima Dveri apsolutno nisu pretnja, budući da NIKAD njihovi tradicionalni glasači neće dati svoj glas Dverima. Prema tome, Dveri ne mogu da naškode DS-u, ali naprednjacima itekako mogu. I to Demokratska stranka obilato koristi, dajući značajnu medijsku podršku polemikama između Dveri i naprednjaka. Ovi drugi su po skromnom mišljenju autora ovog teksta ipak trebali mudro da ignorišu otrovne strelice iz Dveri, vodeći se logikom da veliki ne obraćaju pažnju na one dosta manje od njih. Takođe, njima bi vlast oličena u DS-u morala da bude glavna meta napada, a ne druge opozicione stranke. Ipak, ovo nije tekst o SNS i tu se zaustavljam.
Dveri odlično koriste metode koje ih karakterišu već godinama, odnosno koje su praktikovale dok su još bile udruženje građana. Šta god ko mislio o njihovim porodičnim šetnjama nesporno je da one, odnosno njihova tema i poruka, privlači određeni broj ljudi. I ne samo to-sam takav aktivizam je dobra stvar jer stavlja ljude u pokret (recimo, to je ono što hronično nedostaje DSS-u). Na taj način, kao i kroz tribine koje su pravili širom Srbije, oni su uspjeli da za relativno kratko vrijeme naprave stranačku infrastrukturu na terenu, upravo tako što su privukli one ljude koji su šetali i koji su bili gosti na njihovim tribinama. To je dobar način da napravite opštinski odbor u nekoj sredini u kojoj do tog događaja uopšte niste imali članstvo, a kamoli stranačke organe.
Ipak, tu se vraćamo na onaj problem političkog neiskustva: kako brzo niknu takvi odbori, tako brzo mogu i da uvenu. Da se ne lažemo, znamo kako živi većina ljudi u Srbiji. Oni koji prilaze Dverima svakako ne pripadaju imućnijem sloju. Vrlo je vjerovatno da mnogi aktivisti Dveri i njihovi funkcioneri po lokalu jesu meta manje i više nepristojnih ponuda drugih stranaka. Oni vrlo lako mogu da okrenu ćurak i zaigraju neku drugu igru. Takođe, ako i ostanu vjerni Dverima, oni su vjerovatno prilično neupućeni u samu suštinu izbornog, odnosno biračkog procesa, te postoji velika šansa da im na dan izbora i u toku brojanja glasova politička konkurencija napravi pravi dar-mar i prosto im otme ono što su dobili ili što su mogli dobiti, upravo zbog tog neiskustva aktivista. Ovo je veoma značajan momenat.
Što se internet kampanje tiče, tu Dveri stoje odlično u odnosu na konkurenciju. Ako je suditi po podacima Alexe, Dveri imaju najposjećeniji sajt od svih političkih stranaka u Srbiji. Komparacije radi, Dveri su po posjeti (ponavljam, sudeći prema Alexi) 184. u Srbiji, DS je na 464. mjestu, LDP na 514, SNS je na 529, SPS-1032, URS-1896, SRS-2108 i, na posljednjem mjestu od značajnijih stranaka, `ubjedljivo` je DSS, čiji sajt je prema Alexi 2460. po broju posjeta u Srbiji.
Takođe, Dveri su aktivne i na društvenim mrežama, pogotovo na fejsbuku. Njihova grupa na fejsbuku `Dveri-pokret za život Srbije` ima 24.086 pristalica. Opet poređenja radi, Dveri tu nešto slabije stoje od svojih konkurenata, ali činjenica je i da ovi drugi imaju znatno dužu tradiciju aktivizma na društvenim mrežama. Tako, primjera radi, zvanična fejsbuk stranica Demokratske stranke ima 37.347 lajkova, na sajtu LDP-a sugerišu da im je oficijelna stranačka fejsbuk stranica zapravo ona njihovog lidera Čedomira Jovanovića koja ima 45.438 lajkova, naprednjaci imaju 59.751 lajk, dok je URS na prvom mjestu sa 61.446 sviđanja u ovom trenutku. Zanimljivo, i ovdje najlošije stoji DSS, čija oficijelna fejsbuk stranica ima tek 3,563 sviđanja (sve navedene fejsbuk stranice navedene su kao oficijelne na zvaničnim sajtovima odnosnih stranaka).
Na tviteru Dveri nisu pretjerano primjećene, ali one koriste i druge mehanizme internet kampanje, od biltena, preko klipova na jutjubu, kao i informaciona pisma i letke koje šalju na mejl adrese korisnika koje su targetovali kao svoje potencijalne glasače.
Slogan "Za život Srbije", kao i prateća poruka "Konačno imam za koga da glasam" sasvim pristojno prezentuju sažeto osnovne političke poruke koje Dveri upućuju potencijalnim glasačima. Prvi slogan podsjeća da su Dveri konzervativna, patrijarhalna stranka koja baštini tradicionalne vrijednosti, koja se odavno bori za rast nataliteta, protiv abortusa, protiv homoseksualnih brakova, ali i koja ima konkretne afirmativne planove kako da poboljša životni standard, kako da učini da ljudi žive bolje, srećnije i prosperitetnije. Drugi slogan implicira da su do sad svi drugi političari i stranke imali šansu da se pokažu, ali da to nisu učinili, te da su ljudi postali apatični i apolitični, upravo jer nisu imali za koga da glasaju, što se pojavom Dveri, kako ove žele da prestave, okončava. U principu, nisu to spektakularni, nezaboravni slogani, ali su pristojni i neće sigurno praviti štetu.
Uopšte uzev, nema se s tehničke strane posebno šta prigovoriti kampanji Dveri. Oni koriste sve resurse i mogućnosti koje su im na raspolaganju. Njihova retorika i aktivnosti prilagođeni su položaju stranke. Oni moraju da budu glasni i agresivni kako bi skrenuli pažnju na sebe, ali i kako bi oteli koji glas onima na čije biračko tjelo takođe ciljaju. Oni nemaju neku posebnu odgovornost, prosto zato što nikad prije nisu bili u sistemu, nemaju bogatu istoriju obećanja i poruka, te im se može da pomalo i eksperimentišu sa izjavama i političkim stavovima.
S druge strane, opasnosti po njih leže u pomenutom neiskustvu, činjenici da su na lokalu u ringu sa ljudima koji su decenijama u političkoj i izbornoj areni, sklonosti glasača da na kraju ipak na dan izbora glasaju za mejnstrim stranke, percepciji po kojoj Dveri ipak nisu ozbiljan politički faktor koji ima svoju realnu težinu u nekim širim razmjerama, ali i nekim jedva vidljivim unutrašnjim nedosljednostima. Naime, ekonomski program Dveri čiji je autor Branko Dragaš, primjera radi, u mnogim svojim tačkama odstupa od određenih načela politike Dveri. Naime, iako poznat po svojoj kritici neoliberalizma, Dragaš ipak ne odustaje od kapitalizma, ne odustaje od zdrave tržišne privrede, čak štaviše-on na njoj insistira. Dveri, odnosno njihovi politički lideri, s druge strane, maltene otvoreno zagovaraju krutu državnu, intervencionističku, plansku i zatvorenu privredu. A i inače se čini da njihova politička ideja prilično tangira ka nekoj blažoj, ali ipak autoritativnoj varijanti. Dragaš je ipak ubjeđeni demokrata, čovjek čiji je politički uzor Borislav Pekić, jedan od osnivača Demokratske stranke i vatreni pristalica klasične zapadne demokratije i vrijednosti. Dakle, čini se da Dveri nisu baš do kraja ideološki formulisane, da njihova politika nije u svim tačkama baš koherentna samoj sebi, te da i njih u određenoj mjeri karakteriše primarno populistička crta i motiv dolaska na vlast, "a poslije ćemo lako".
Naravno, nije dobro svaku novu političku opciju u startu osuditi na propast. U moru loših stranaka u Srbiji, ako smo se već dotakli i politike i programa, nepravedno bi bilo sav teret svaliti samo na Dveri. Uostalom, svi imaju pravo i jednake šanse da se bore za naklonost birača.
Sve u svemu, čini se da je ključno pitanje oko Dveri kako će se oni ponašati poslije izbora. Naime, sasvim je jasno da je izborni rezultat Dveri u priličnoj mjeri danas izvjestan upravo onoliko koliko i rezultat URS-a, a to znači da je potpuno neizvjestan i da leluja oko cenzusa. Dveri imaju ono što URS nema, i obrnuto: Dveri su popularnije, ali je URS u mehanizmima vlasti. Stoga, biće zanimljivo kako će se Dveri ponašati nakon izbora. Ukoliko postanu parlamentarna stranka prvi izazov će im biti ući li ne ući u vladu, što će im se u slučaju ulaska u skupštinu vjerovatno ponuditi. Ako uđu u vlast prestaju da imaju lagodnu kritizersku poziciju i postaju i sami mejnstrim, sa svim izazovima i teretom koji ta pozicija sa sobom nosi. Opet, ukoliko ostanu u parlamentarnoj opoziciji moraće da se svakodnevno izjašnjavaju o bitnim političkim pitanjima, koja su konkretna, a ne samo da daju načelne stavove o procesima. Takođe, tad će biti testirana i lojalnost njihovih poslanika, nepotkupljivost, kao i zrelost koju imaju kao stranka.
Opet, ukoliko ostanu van parlamenta, a što je takođe realna opcija, vidjeće se da li će svoj rezultat shvatiti na pravilan način, da li će nastaviti da se politički, organizaciono i infrastrukturno razvijaju, da li će nuditi nove projekte i programe, ili će ući u fazu razočarenja, apatije, međusobnih optuživanja i defragmentacije.
U svakom slučaju, vrijeme će dati svoj sud.
ZANIMLJIVO NA NETU
Prije svega, Dveri po prvi put izlaze na izbore i ovo im je prva izborna kampanja. Ovo je i ključni parametar koji karakteriše njihovu kako kampanju, tako i ukupnu trenutnu političku aktivnost. Oni su novi. Takođe, oni su i kontroverzni. Ta kontroverza može biti veliki problem, nju politički oponenti mogu da iskoriste (i koriste je!), ali mislim da ona, kad se sve sabere i oduzme, ipak ima ukupni pozitivan efekt po Dveri. Jer, u situaciji kad ste nova stranka, kad po prvi put izlazite na izbore, i to samostalno, kad nemate ljude etablirane u javnosti, kad nemate ljude unutar sistema koji mogu da vam urade značajan dio nevidljivog posla koji je bitan za svaku stranku, kad je pod velikim znakom upitnika i samo stanje stranačke infrastrukture (čak i kad vam brojke sugerišu da je ista snažna postoji značajna vjerovatnoća da će neiskustvo aktivista smanjiti realan terenski potencijal stranke)-tad je od izuzetnog značaja da kreirate teme i istupe koji će privući pažnju medija.
A Dveri su pokazale da to umiju, čak i prije no što su postale zvanično politička stranka. Oni definitivno znaju da privuku pažnju medija i javnosti.
Dveri svoju politiku baziraju na tradicionalnim, konzervativnim vrijednostima. U tom smislu logično je da je njihovo ciljno biračko tijelo upravo ono na koje su fokusirane stranke sličnih politika, kao što su, prije svih, DSS i SRS. Nesporna je činjenica da će Dveri `oteti` dio glasača ovih partija, ponajviše zbog njihove prilično trome i neinventivne kampanje, ali i mlakog političkog djelovanja u posljednjih nekoliko godina. U poređenju s Dverima, koje u odnosu na pomenute stranke djeluju kao mlad, napaljen bokser, istina neiskusan, radikali i DSS djeluju kao otromboljeni veterani, koje jedino može koliko-toliko da `vadi` stara slava i ugled kod sudija. SRS i DSS su pametno postupili što se javno nisu konfrontirali sa Dverima, jer je veliko pitanje koliko bi time dobili-oni su priliku da pokažu šta znaju i umiju već imali, dok su Dveri nove i sigurno da bi bili favorit za sticanje simpatija razočaranih glasača desnice i `gubitnika tranzicije`.
U tom smislu čini se da su naprednjaci napravili grešku koju su SRS i DSS mudro zaobišle. Naime, oni su se upustili u jedan pravi mali medijski rat s Dverima. S jedne strane, to može da implicira da ljudi koji vode kampanju naprednjacima i koji su upućeni u cifre koje svakodnevno pokazuju rejting stranaka znaju da Dveri imaju značajnu podršku, te da im se mora odgovoriti na negativne strelice koje Dveri nesporno redovno upućuju prema SNS. U principu, koliko god da je SNS od svog osnivanja zauzela jasan proevropski kurs, ona i dalje glavno uporište ima među konzervativnim glasačima, kao i onima koji su razočarani politikom DS-a i koji će naprednjacima dati svoj glas baš u inat `žutima`. Svakako da su Dveri zbog toga veoma neugodne po naprednjake, kojima treba što više glasova i dominacija u tom, uslovno rečeno, desnom biračkom tijelu. Očigledno je da su to shvatili u DS-u, kojima Dveri apsolutno nisu pretnja, budući da NIKAD njihovi tradicionalni glasači neće dati svoj glas Dverima. Prema tome, Dveri ne mogu da naškode DS-u, ali naprednjacima itekako mogu. I to Demokratska stranka obilato koristi, dajući značajnu medijsku podršku polemikama između Dveri i naprednjaka. Ovi drugi su po skromnom mišljenju autora ovog teksta ipak trebali mudro da ignorišu otrovne strelice iz Dveri, vodeći se logikom da veliki ne obraćaju pažnju na one dosta manje od njih. Takođe, njima bi vlast oličena u DS-u morala da bude glavna meta napada, a ne druge opozicione stranke. Ipak, ovo nije tekst o SNS i tu se zaustavljam.
Dveri odlično koriste metode koje ih karakterišu već godinama, odnosno koje su praktikovale dok su još bile udruženje građana. Šta god ko mislio o njihovim porodičnim šetnjama nesporno je da one, odnosno njihova tema i poruka, privlači određeni broj ljudi. I ne samo to-sam takav aktivizam je dobra stvar jer stavlja ljude u pokret (recimo, to je ono što hronično nedostaje DSS-u). Na taj način, kao i kroz tribine koje su pravili širom Srbije, oni su uspjeli da za relativno kratko vrijeme naprave stranačku infrastrukturu na terenu, upravo tako što su privukli one ljude koji su šetali i koji su bili gosti na njihovim tribinama. To je dobar način da napravite opštinski odbor u nekoj sredini u kojoj do tog događaja uopšte niste imali članstvo, a kamoli stranačke organe.
Ipak, tu se vraćamo na onaj problem političkog neiskustva: kako brzo niknu takvi odbori, tako brzo mogu i da uvenu. Da se ne lažemo, znamo kako živi većina ljudi u Srbiji. Oni koji prilaze Dverima svakako ne pripadaju imućnijem sloju. Vrlo je vjerovatno da mnogi aktivisti Dveri i njihovi funkcioneri po lokalu jesu meta manje i više nepristojnih ponuda drugih stranaka. Oni vrlo lako mogu da okrenu ćurak i zaigraju neku drugu igru. Takođe, ako i ostanu vjerni Dverima, oni su vjerovatno prilično neupućeni u samu suštinu izbornog, odnosno biračkog procesa, te postoji velika šansa da im na dan izbora i u toku brojanja glasova politička konkurencija napravi pravi dar-mar i prosto im otme ono što su dobili ili što su mogli dobiti, upravo zbog tog neiskustva aktivista. Ovo je veoma značajan momenat.
Što se internet kampanje tiče, tu Dveri stoje odlično u odnosu na konkurenciju. Ako je suditi po podacima Alexe, Dveri imaju najposjećeniji sajt od svih političkih stranaka u Srbiji. Komparacije radi, Dveri su po posjeti (ponavljam, sudeći prema Alexi) 184. u Srbiji, DS je na 464. mjestu, LDP na 514, SNS je na 529, SPS-1032, URS-1896, SRS-2108 i, na posljednjem mjestu od značajnijih stranaka, `ubjedljivo` je DSS, čiji sajt je prema Alexi 2460. po broju posjeta u Srbiji.
Takođe, Dveri su aktivne i na društvenim mrežama, pogotovo na fejsbuku. Njihova grupa na fejsbuku `Dveri-pokret za život Srbije` ima 24.086 pristalica. Opet poređenja radi, Dveri tu nešto slabije stoje od svojih konkurenata, ali činjenica je i da ovi drugi imaju znatno dužu tradiciju aktivizma na društvenim mrežama. Tako, primjera radi, zvanična fejsbuk stranica Demokratske stranke ima 37.347 lajkova, na sajtu LDP-a sugerišu da im je oficijelna stranačka fejsbuk stranica zapravo ona njihovog lidera Čedomira Jovanovića koja ima 45.438 lajkova, naprednjaci imaju 59.751 lajk, dok je URS na prvom mjestu sa 61.446 sviđanja u ovom trenutku. Zanimljivo, i ovdje najlošije stoji DSS, čija oficijelna fejsbuk stranica ima tek 3,563 sviđanja (sve navedene fejsbuk stranice navedene su kao oficijelne na zvaničnim sajtovima odnosnih stranaka).
Na tviteru Dveri nisu pretjerano primjećene, ali one koriste i druge mehanizme internet kampanje, od biltena, preko klipova na jutjubu, kao i informaciona pisma i letke koje šalju na mejl adrese korisnika koje su targetovali kao svoje potencijalne glasače.
Uopšte uzev, nema se s tehničke strane posebno šta prigovoriti kampanji Dveri. Oni koriste sve resurse i mogućnosti koje su im na raspolaganju. Njihova retorika i aktivnosti prilagođeni su položaju stranke. Oni moraju da budu glasni i agresivni kako bi skrenuli pažnju na sebe, ali i kako bi oteli koji glas onima na čije biračko tjelo takođe ciljaju. Oni nemaju neku posebnu odgovornost, prosto zato što nikad prije nisu bili u sistemu, nemaju bogatu istoriju obećanja i poruka, te im se može da pomalo i eksperimentišu sa izjavama i političkim stavovima.
S druge strane, opasnosti po njih leže u pomenutom neiskustvu, činjenici da su na lokalu u ringu sa ljudima koji su decenijama u političkoj i izbornoj areni, sklonosti glasača da na kraju ipak na dan izbora glasaju za mejnstrim stranke, percepciji po kojoj Dveri ipak nisu ozbiljan politički faktor koji ima svoju realnu težinu u nekim širim razmjerama, ali i nekim jedva vidljivim unutrašnjim nedosljednostima. Naime, ekonomski program Dveri čiji je autor Branko Dragaš, primjera radi, u mnogim svojim tačkama odstupa od određenih načela politike Dveri. Naime, iako poznat po svojoj kritici neoliberalizma, Dragaš ipak ne odustaje od kapitalizma, ne odustaje od zdrave tržišne privrede, čak štaviše-on na njoj insistira. Dveri, odnosno njihovi politički lideri, s druge strane, maltene otvoreno zagovaraju krutu državnu, intervencionističku, plansku i zatvorenu privredu. A i inače se čini da njihova politička ideja prilično tangira ka nekoj blažoj, ali ipak autoritativnoj varijanti. Dragaš je ipak ubjeđeni demokrata, čovjek čiji je politički uzor Borislav Pekić, jedan od osnivača Demokratske stranke i vatreni pristalica klasične zapadne demokratije i vrijednosti. Dakle, čini se da Dveri nisu baš do kraja ideološki formulisane, da njihova politika nije u svim tačkama baš koherentna samoj sebi, te da i njih u određenoj mjeri karakteriše primarno populistička crta i motiv dolaska na vlast, "a poslije ćemo lako".
Naravno, nije dobro svaku novu političku opciju u startu osuditi na propast. U moru loših stranaka u Srbiji, ako smo se već dotakli i politike i programa, nepravedno bi bilo sav teret svaliti samo na Dveri. Uostalom, svi imaju pravo i jednake šanse da se bore za naklonost birača.
Sve u svemu, čini se da je ključno pitanje oko Dveri kako će se oni ponašati poslije izbora. Naime, sasvim je jasno da je izborni rezultat Dveri u priličnoj mjeri danas izvjestan upravo onoliko koliko i rezultat URS-a, a to znači da je potpuno neizvjestan i da leluja oko cenzusa. Dveri imaju ono što URS nema, i obrnuto: Dveri su popularnije, ali je URS u mehanizmima vlasti. Stoga, biće zanimljivo kako će se Dveri ponašati nakon izbora. Ukoliko postanu parlamentarna stranka prvi izazov će im biti ući li ne ući u vladu, što će im se u slučaju ulaska u skupštinu vjerovatno ponuditi. Ako uđu u vlast prestaju da imaju lagodnu kritizersku poziciju i postaju i sami mejnstrim, sa svim izazovima i teretom koji ta pozicija sa sobom nosi. Opet, ukoliko ostanu u parlamentarnoj opoziciji moraće da se svakodnevno izjašnjavaju o bitnim političkim pitanjima, koja su konkretna, a ne samo da daju načelne stavove o procesima. Takođe, tad će biti testirana i lojalnost njihovih poslanika, nepotkupljivost, kao i zrelost koju imaju kao stranka.
Opet, ukoliko ostanu van parlamenta, a što je takođe realna opcija, vidjeće se da li će svoj rezultat shvatiti na pravilan način, da li će nastaviti da se politički, organizaciono i infrastrukturno razvijaju, da li će nuditi nove projekte i programe, ili će ući u fazu razočarenja, apatije, međusobnih optuživanja i defragmentacije.
U svakom slučaju, vrijeme će dati svoj sud.
ZANIMLJIVO NA NETU
Učitava se...
30.4.12 | 6
komentara
